Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Rečnik pojmova

A B C Č D Ð E F G H I J K L M N O P R S Š T U V Z Ž

A

  • Adar.

    Naziv dvanaestog meseca jevrejskog verskog kalendara i šestog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine februara do sredine marta (Jes 3:7; videti Dodatak B15).

  • Ahaja.

    U grčkom delu Svetog pisma tako se naziva rimska provincija koja se nalazila na jugu Grčke. Ova provincija, čiji je glavni grad bio Korint, obuhvatala je celo poluostrvo Peloponez i središnji deo kontinentalne Grčke (Del 18:12; videti Dodatak B13).

  • Akrostih.

    Vrsta pesme u kojoj početna slova stihova, čitana odozgo nadole, obrazuju neku reč. U izvornom hebrejskom tekstu neki stihovi ili grupe stihova napisani su u alfabetskom akrostihu. Naime, oni počinju slovima po alfabetskom redu (premda na nekim mestima nisu korišćena sva slova). To je verovatno služilo kao pomoć u pamćenju stihova. U ovom prevodu su prikazana odgovarajuća hebrejska slova i njihova transkripcija. (Videti Psalam 9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119, 145; Poslovice 31; Tužbalice 1-4.)

  • Alabastarska bočica.

    Bočica u kojoj se čuvalo mirisno ulje. Takve bočice su se pravile od jedne vrste kamena koji je vađen u okolini mesta Alabastron u Egiptu. S vremenom je i sam kamen nazvan po tom gradu. Alabastar koji se koristio u drevno doba nije isto što i današnji alabastar. Bočice koje su se pravile od tog kamena obično su imale uzak grlić, koji je mogao da se dobro zatvori kako bi se sprečio gubitak skupocenog mirisa (Mr 14:3).

  • Alamot.

    Muzički izraz koji znači „devojke; mlade žene“. Taj izraz se verovatno odnosi na ženski sopran. Po svemu sudeći, njime se ukazivalo da muzički komad ili pratnju za njega treba izvoditi u gornjem registru (1Le 15:20; Ps 46:uvd).

  • Alfa i Omega.

    Prvo i poslednje slovo grčkog alfabeta. Ovaj izraz se tri puta koristi u knjizi Otkrivenje kao Božja titula. U tim kontekstima znači isto što i „prvi i poslednji“ i „početak i svršetak“ (Ot 1:8; 21:6; 22:13).

  • Amin.

    „Neka bude tako“ ili „zaista“. Ova reč je izvedena od hebrejske reči aman, što znači „biti veran“ ili „biti pouzdan“. „Amin“ služi za potvrdu zakletve, molitve ili neke izjave. U knjizi Otkrivenje ova reč se koristi kao Isusova titula (Pz 27:26; 1Le 16:36; Ot 3:14).

  • Anđeli.

    I hebrejska reč malak i grčka reč angelos doslovno znače „glasnik“. Ali kad se odnose na duhovna stvorenja koja prenose Božje poruke, prevode se rečju „anđeo“ (Pst 16:7; 32:3; Lu 7:27; Ot 22:8). Anđeli su moćna duhovna stvorenja koja je Bog stvorio mnogo pre nego što je stvorio ljude. Oni se u Bibliji nazivaju „sveti anđeli“, „sinovi pravog Boga“ i „jutarnje zvezde“ (Pz 33:2; Jov 1:6; 38:7). Oni nisu stvoreni sa sposobnošću da imaju potomstvo. Bog je svakog od njih stvorio zasebno. Ima ih više od sto miliona (Da 7:10). Biblija otkriva da se oni razlikuju po svojoj ličnosti i da svaki od njih ima ime. Anđeli su ponizni i ne dozvoljavaju da im se ljudi klanjaju. Mnogi anđeli koji se spominju u Bibliji nisu čak ni otkrili ljudima svoje ime (Pst 32:29; Lu 1:26; Ot 22:8, 9). Oni se razlikuju po položaju i imaju različite zadatke – služe pred Jehovinim prestolom, prenose njegove poruke, pomažu Jehovinim slugama na zemlji, izvršavaju Božje presude i pružaju podršku propovedanju dobre vesti (2Kr 19:35; Ps 34:7; Lu 1:30, 31; Ot 5:11; 14:6). Anđeli će se u Armagedonu boriti uz Isusa (Ot 19:14, 15).

  • Antihrist.

    Grčka reč „antihrist“ ima dvojako značenje. Njome se ukazuje na onoga ko je protiv Hrista ili na lažnog Hrista, to jest onoga ko se stavlja na Hristovo mesto. Antihristima se s pravom mogu nazvati svi pojedinci, organizacije ili grupe koje neosnovano tvrde da predstavljaju Hrista, prisvajaju ulogu Mesije ili se protive Hristu i njegovim učenicima (1Jv 2:22).

  • Apostol.

    Osnovno značenje ove reči je „onaj koji je poslat“. Tako je bio nazvan Isus, kao i neki ljudi koji su bili poslati da služe drugima. Ova reč se najčešće koristi kada se ukazuje na 12 učenika koje je Isus lično izabrao za svoje predstavnike (Mr 3:14; Del 14:14; Jev 3:1).

  • Aram; Aramejci.

    Aram je bio Simov sin. Njegovi potomci, Aramejci, živeli su pretežno na području koje se prostiralo od livanskih planina do Mesopotamije i od planinskog venca Taurus na severu do Damaska i još južnije. Ovo područje, na hebrejskom Aram, kasnije je nazvano Sirija, a njegovi stanovnici Sirijci (Pst 25:20; Pz 26:5; Os 12:12).

  • Aramejski jezik.

    Semitski jezik koji je bio srodan hebrejskom i imao je isti alfabet. Prvobitno su ga govorili Aramejci, a kasnije je postao međunarodni jezik koji se koristio u komunikaciji  i trgovini širom Asirskog i Vavilonskog carstva. Takođe je bio službeni jezik Persijskog carstva (Jzd 4:7). Na aramejskom su napisani delovi Jezdrine, Jeremijine i Danilove knjige (Jzd 4:8–6:18; 7:12-26; Jer 10:11; Da 2:4b–7:28).

  • Areopag.

    Brdo u Atini, koje se nalazi severozapadno od Akropolja. Tako se zvao i sud (veće) koji je zasedao na tom mestu. Stoički i epikurejski filozofi su odveli apostola Pavla na Areopag da im objasni svoja verovanja (Del 17:19).

  • Arhanđeo.

    Ova reč znači „vrhovni anđeo“. Prefiks „arhi“ znači „prvi“, „glavni“. Značenje reči „arhanđeo“ i činjenica da se ona u Bibliji koristi samo u jednini, ukazuju na to da postoji samo jedan arhanđeo. Prema Bibliji, njegovo ime je Mihailo (Da 12:1; Ju 9; Ot 12:7).

  • Armagedon.

    Reč „Armagedon“ potiče od hebrejskog izraza Har Megidon, što znači „megidsko brdo“. Ova reč se povezuje s ratom „koji će se dogoditi na veliki dan Svemoćnog Boga“, kada će se „kraljevi iz celog sveta“ sakupiti da ratuju protiv Jehove (Ot 16:14, 16; 19:11-21; videti VELIKA NEVOLJA).

  • Aronovi sinovi.

    Potomci Levijevog unuka Arona, koji je prvi bio postavljen za prvosveštenika po Mojsijevom zakonu. Aronovi sinovi su izvršavali svešteničke dužnosti u šatoru sastanka i u hramu (1Le 23:28).

  • Aselgija.

    Videti BESRAMNOST; BESRAMNA DELA.

  • Astarota.

    Hananska boginja rata i plodnosti, žena boga Vala (1Sa 7:3).

  • Astrolog.

    Osoba koja proučava kretanje sunca, meseca i zvezda da bi predvidela budućnost (Da 2:27; Mt 2:1).

  • Av.

    Naziv petog meseca jevrejskog verskog kalendara i jedanaestog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine jula do sredine avgusta. U Bibliji se ovaj mesec ne spominje po imenu, već samo kao peti mesec (Br 33:38; Jzd 7:9; videti Dodatak B15).

  • Aviv.

    Prvobitni naziv prvog meseca jevrejskog verskog kalendara i sedmog meseca svetovnog kalendara. Njegov naziv znači „zeleni klasovi“. Trajao je od sredine marta do sredine aprila. Nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu, nazvan je nisan (Pz 16:1; videti Dodatak B15).

  • Azazel.

    Hebrejski naziv koji po svemu sudeći znači „jarac koji nestaje“. Na Dan očišćenja, jarac koji je bio određen za Azazela bio je poslat u pustinju da bi simbolično govoreći odneo grehe koje je narod počinio u protekloj godini (Le 16:8, 10).

  • Azija.

    U grčkom delu Svetog pisma tako se naziva rimska provincija koja je obuhvatala zapadni deo današnje Turske i neka priobalna ostrva, kao što su Samos i Patmos. Njen glavni grad je bio Efes (Del 20:16; Ot 1:4; videti Dodatak B13).

B

  • Balzam.

    Mirišljava, uljana smola koja se dobijala od određenih biljaka i drveća. Balzam se koristio za lečenje i kao parfem i bio je skupocen (Pst 37:25; Jer 8:22).

  • Bat.

    Mera za tečnost. Na osnovu pronađenih komada krčaga na kojima se nalazi natpis „bat“ došlo se do zaključka da je bat iznosio 22 litra. Na osnovu ove mere procenjeno je koliko je iznosila većina drugih mera za tečnost i suvu materiju koje se spominju u Bibliji (1Kr 7:38; Jzk 45:14; videti Dodatak B14).

  • Besramnost; besramna dela.

    Grčki: aselgija. Ovaj izraz se odnosi na postupke koji predstavljaju ozbiljno kršenje Božjih zakona i koji su odraz besramnosti i drskosti; stav koji otkriva nepoštovanje ili čak prezir prema autoritetu, zakonima i moralnim merilima. Ne odnosi se na manje prestupe (Ga 5:19; 2Pe 2:7).

  • Bezdan.

    Prevod grčke reči abis koja znači „neizmerno dubok“ ili „nedokučiv, bezgraničan“. U grčkom delu Svetog pisma, ovom rečju se ukazuje na mesto ili stanje zatočeništva i potpune neaktivnosti. Ponekad se koristi kada se ukazuje na grob, ali njeno značenje je šire od toga (Lu 8:31; Ri 10:7; Ot 20:3).

  • Bičevanje.

    Vrsta kazne. U grčkom delu Svetog pisma, odnosilo se na udaranje ili šibanje bičem na čijem su kraju bili vezani čvorići ili bodlje (Mt 20:19; Jv 19:1).

  • Blud.

    Potiče od grčke reči pornija i odnosi se na bilo koju vrstu nedopuštenih polnih odnosa. U to spadaju preljuba, prostitucija, polni odnosi između nevenčanih osoba, homoseksualnost i polno opštenje sa životinjama. U Otkrivenju je reč o simboličnom bludu kada se govori o „Vavilonu Velikom“, koji je opisan kao bludnica u religioznom smislu zbog svog odnosa s vladarima ovog sveta. Iza tog odnosa stoji želja za vlašću i bogatstvom (Ot 14:8; 17:2; 18:3; Mt 5:32; Del 15:29; Ga 5:19; videti BLUDNICA).

  • Bludnica.

    Žena koja se upušta u polne odnose van braka, naročito za novac. (Grčka reč za „bludnicu“ je porne, a koren te reči znači „prodati“.) U fusnotama se nalaze savremeniji izrazi „prostitutka“ i „prostitucija“. U Bibliji se pominju i muškarci koji su se bavili prostitucijom. Bavljenje prostitucijom je prema Mojsijevom zakonu bilo zabranjeno, a novac koji bi se zaradio na taj način nije se smeo dati kao  prilog u Jehovinom svetilištu. To je bilo u oštroj suprotnosti s paganskim običajem da se prostitucijom u hramu stiču prihodi (Pz 23:17, 18; 1Kr 14:24). U Bibliji se reč „blud“ koristi i u simboličnom smislu kada se ukazuje na ljude, narode i organizacije koje učestvuju u nekom vidu idolopoklonstva a istovremeno tvrde da služe Bogu. Primera radi, u Otkrivenju se za „Vavilon Veliki“, koji predstavlja sve religije koje Bog ne odobrava, kaže da je bludnica koja čini blud sa vladarima ovog sveta da bi stekla moć i bogatstvo (Ot 17:1-5; 18:3; 1Le 5:25).

  • Bodilo (ostan).

    Dugačak štap s metalnim šiljkom koji se koristio za gonjenje stoke. Reči mudrih ljudi se upoređuju s bodilom jer mogu podstaći slušaoca da primeni mudar savet. Izrazom „opirati se bodilu“ opisuje se ponašanje tvrdoglavog bika kog vlasnik goni pomoću bodila, ali se on opire i rita i tako povređuje samog sebe (Del 26:14; Su 3:31; Pro 12:11).

  • Bojna kola.

    Ovim izrazom se ukazuje na dvokolice koje su vukli konji. U biblijsko doba korišćene su prvenstveno u ratovima, ali i kao prevozno sredstvo (Iz 14:23; Su 4:13; Del 8:28).

  • Božje Kraljevstvo.

    Izraz koji se odnosi na kraljevsku vlast Božjeg Sina, Hrista Isusa, koja predstavlja Božju vrhovnu vlast (Mt 12:28; Lu 4:43; 1Ko 15:50).

  • Buđ.

    Reč „buđ“ može označavati bilo koju od brojnih biljnih bolesti koje prouzrokuju gljivice. Postoji mogućnost da je buđ koja se spominje u Bibliji zapravo bolest poznata kao crna žitna rđa, Puccinia graminis (1Kr 8:37).

C

  • Cezar (car).

    Titula koju su nosili rimski carevi. To je prvobitno bilo porodično ime Gaja Julija Cezara. Tu titulu nosila su i trojica vladara koji se u Bibliji pominju po imenu – Avgust, Tiberije i Klaudije. Tom titulom se u Bibliji ukazuje i na Nerona, premda se on ne spominje po imenu. U grčkom delu Svetog pisma titula „car“, to jest „cezar“, koristi se i kao sinonim za državnu vlast (Mr 12:14, fusn.; Del 17:7, fusn.).

Č

  • Čistoća.

    U Bibliji se pod ovom rečju ne podrazumeva samo fizička čistoća već i to da je neko u moralnom ili duhovnom pogledu bez mane, neokaljan i da nije podložan ničemu što bi ga uprljalo ili iskvarilo. U Mojsijevom zakonu ova reč se odnosi na obrednu čistoću (Le 10:10; Ps 51:7; Mt 8:2; 1Ko 6:11).

  • Čuda; moćna dela.

    Postupci ili pojave koje prevazilaze sve moći poznate ljudima i pripisuju se natprirodnom izvoru. U Bibliji se reči „znak“ i „čudo“ ponekad koriste kao sinonimi (Iz 4:21; Del 4:22; Jev 2:4).

D

  • Dagon.

    Filistejski bog. Tačno poreklo ovog naziva nije poznato, premda neki izučavaoci smatraju da potiče od hebrejske reči dag (riba). Po svemu sudeći, idol Dagona je imao pola tela kao čovek, a pola kao riba (Su 16:23; 1Sa 5:4).

  • Danak.

    Novac ili materijalna dobra koja su jedna zemlja ili vladar plaćali drugoj zemlji u znak podložnosti, s ciljem da se izbegne sukob ili dobije zaštita (2Kr 3:4; 18:14-16; 2Le 17:11). Izraz se takođe odnosi na porez koji su plaćali pojedinci (Ne 5:4; Ri 13:7).

  • Dan mladog meseca.

    Prvi dan svakog meseca u jevrejskom kalendaru. Tog dana se narod okupljao, jeo posebna jela i prinosio posebne žrtve. Kasnije je to postao važan praznik i na taj dan niko u narodu nije radio (Br 10:10; 2Le 8:13; Ko 2:16).

  • Dan očišćenja.

    Najvažniji verski praznik za Izraelce. Poznat je i kao Jom Kipur (hebrejski: jom hakipurim, „dan pomirenja“), a obeležava se 10. etanima. Prvosveštenik je samo tog dana u godini ulazio u Svetinju nad svetinjama, koja se nalazila u svetom šatoru, a kasnije u hramu. Tamo je prinosio krv žrtvovanih životinja za svoje grehe, grehe drugih Levita i grehe ostalog naroda. To je bilo vreme kada su Izraelci održavali sveti skup i postili. Osim toga, tog dana nisu radili nikakav uobičajeni posao budući da se na njega gledalo kao na sabat (Le 23:27, 28).

  • Dan pripreme.

    Dan pre sabata, tokom kog su Judejci obavljali sve neophodne pripreme. Završavao se zalaskom sunca na dan koji se danas zove petak, i tada je počinjao sabat. Kod Judejaca je dan trajao od večeri do naredne večeri (Mr 15:42; Lu 23:54).

  • Darik.

    Persijski zlatnik koji je bio težak 8,4 grama. (1Le 29:7; videti Dodatak B14).

  • Davidov grad.

    Ime koje je dato mestu Jevus nakon što ga je kralj David osvojio i izgradio u njemu svoj dvor. Naziva se još i Sion. To je najstariji deo Jerusalima i nalazi se u jugoistočnom delu tog grada (2Sa 5:7; 1Le 11:4, 5).

  • Dekapolj.

    Savez grčkih gradova, kojih je prvobitno bilo deset (naziv potiče od grčke reči deka, što znači „deset“, i polis, što znači „grad“). To je takođe bio naziv područja istočno od Galilejskog mora i reke Jordana, gde se nalazila većina tih gradova. Gradovi Dekapolja su bili centar grčke kulture i trgovine. Isus je prolazio kroz to područje, ali nigde nije zapisano da je bio u nekom od tih gradova (Mt 4:25; Mr 5:20; videti Dodatke A7 i B10).

  •  Demoni.

    Nevidljiva, zla duhovna stvorenja, koja imaju natprirodnu moć. Oni nisu bili stvoreni zli, što se vidi iz činjenice da se u Postanku 6:2 na njih ukazuje kao na „sinove pravog Boga“, a u Judinoj 6 kao na anđele. Dakle, reč je o anđelima koji su postali Božji neprijatelji kada su se u Nojevo vreme pobunili i pridružili Satani u pobuni protiv Jehove Boga (Pz 32:17; Lu 8:30; Del 16:16; Ja 2:19).

  • Denar.

    Rimski srebrni novčić koji je bio težak 3,85 grama. Na jednoj njegovoj strani nalazio se cezarev lik. Denar je bio dnevnica najamnog radnika. Toliko je iznosio i porez koji su Rimljani nametnuli Judejcima (Mt 22:17; Lu 20:24; videti Dodatak B14).

  • Desetak (desetina).

    Deseti deo ili deset posto koji su se plaćali kao porez, naročito u verske svrhe. Naziva se i „desetina“ (Mal 3:10; Pz 26:12; Mt 23:23). Prema Mojsijevom zakonu, desetina od plodova zemlje i mladunaca životinja davala se svake godine Levitima kako bi imali sredstva za život. Leviti su deseti deo od tog desetka davali sveštenicima iz Aronove loze. Postojale su i druge vrste desetka. Hrišćani nisu u obavezi da daju desetak.

  • Deverski brak.

    Običaj prema kom je čovek bio obavezan da se oženi udovicom svog brata koji nije imao sinove. Na taj način bi produžio njegovu lozu. Deverski brak je kasnije bio propisan Mojsijevim zakonom, a bio je poznat i kao leviratski brak (Pst 38:8; Pz 25:5).

  • Dobra vest.

    U grčkom delu Svetog pisma to je dobra vest o Božjem Kraljevstvu i o spasenju putem vere u Isusa Hrista (Lu 4:18, 43; Del 5:42; Ot 14:6).

  • Drahma.

    U grčkom delu Svetog pisma ova reč se odnosi na grčki srebrni novčić, koji je tada bio težak 3,4 grama. U hebrejskom delu Svetog pisma govori se o zlatnoj drahmi iz persijskog perioda. Smatra se da je ona jednaka zlatnom persijskom dariku (Ne 7:70; Mt 17:24; videti Dodatak B14).

  • Drvo poznavanja dobra i zla.

    Drvo u edenskom vrtu koje je bilo simbol Božjeg prava da ljudima postavi merila za dobro i zlo (Pst 2:9, 17).

  • Drvo života.

    Drvo u edenskom vrtu. U Svetom pismu se ne kaže da je njegov plod sadržavao nešto što omogućava večni život. Ono je jednostavno predstavljalo garanciju da će Bog dati večni život onima kojima dozvoli da jedu s tog drveta (Pst 2:9; 3:22).

  • Duh.

    Hebrejska reč ruah i grčka reč pnevma, koje se često prevode kao „duh“, imaju više značenja. Sva ona se odnose na nešto što nije vidljivo ljudima i što predstavlja dokaz delovanja neke sile. Ove hebrejske i grčke reči odnose se na (1) vetar, (2) životnu silu u bićima na zemlji, (3) pokretačku snagu koja dolazi iz srca osobe i navodi je da nešto kaže ili da postupi na određeni način, (4) nadahnute objave koje dolaze iz nekog nevidljivog izvora, (5) duhovne osobe i (6) silu kojom se Bog služi, to jest sveti duh (Br 14:24, fusn.; Ps 104:29; Mt 12:43; Lu 11:13).

  • Duša.

    Uobičajeni prevod hebrejske reči nefeš i grčke reči psihi. Na osnovu toga kako se ove reči koriste u Bibliji očigledno je da se odnose na (1) ljude, (2) životinje ili (3) život čoveka ili životinje (Pst 1:20; 2:7; Br 31:28; 1Pe 3:20; videti i fusnote). Nasuprot tome kako se izraz „duša“ koristi u mnogim verskim kontekstima, u Bibliji se jasno vidi da se izrazi nefeš i psihi – kada se govori o stvorenjima na zemlji – odnose na ono što je materijalno, opipljivo, vidljivo i smrtno. U ovom prevodu, ove dve reči su najčešće prevedene prema smislu, to jest po kontekstu, izrazima kao što su „život“, „stvorenje“, „osoba“, „nečije celo biće“ ili jednostavno ličnom zamenicom (na primer, zamenica „ja“ stoji umesto izraza „moja duša“). U mnogim slučajevima, izraz „duša“ se nalazi u fusnoti. Kad god se taj izraz koristi, bilo u tekstu bilo u fusnoti, treba ga razumeti u skladu sa ovim objašnjenjima. Kad u Bibliji piše da nešto radimo svom svojom dušom, to znači celim svojim bićem, svesrdno (Pz 6:5; Mt 22:37). Ponekad reči na izvornim jezicima možda ukazuju na čovekove želje ili osećanja. Takođe, mogu se odnositi na mrtvu osobu ili njeno telo (Br 6:6; Jov 7:11; 10:1; Psl 23:2; Is 56:11; Ag 2:13).

  • Dvorište.

    Ograđen prostor oko svetog šatora, a kasnije zidom okružen prostor oko glavnog hramskog zdanja. U dvorištu svetog šatora, kao i u unutrašnjem dvorištu hrama, nalazio se oltar za žrtve paljenice. (Videti Dodatke B5, B8, B11.) U Bibliji se takođe ukazuje na to da su palate i kuće imale dvorište (Iz 8:13; 27:9; 1Kr 7:12; Jes 4:11; Mt 26:3).

Ð

  • Ðavo.

    Naziv koji se u grčkom delu Svetog pisma koristi za Satanu. Ovaj izraz znači „klevetnik“. Satana je nazvan i Ðavo zato što je najveći klevetnik, koji lažno optužuje Jehovu i želi da baci ljagu na njegove reči i njegovo sveto ime (Mt 4:1; Jv 8:44; Ot 12:9).

E

  • Edom.

    Drugo ime Isakovog sina Isava. Potomci Isava (Edoma) naselili su se u Siru, brdovitom kraju između Mrtvog mora i Akabskog zaliva. To područje je kasnije nazvano Edom (Pst 25:30; 36:8; videti Dodatke B3 i B4).

  • Efa.

    Naziv mere za suvu materiju, kao i posude kojom se merila količina žita. Efa je iznosila  22 litra, isto kao i mera za tečnost koja se zvala bat (Iz 16:36; Jzk 45:10; videti Dodatak B14).

  • Efod.

    Deo svešteničke odeće sličan kecelji. Prvosveštenik je nosio poseban efod, koji je na prednjem delu imao naprsnik sa 12 dragih kamenova (Iz 28:4, 6; videti Dodatak B5).

  • Elul.

    Naziv šestog meseca jevrejskog verskog kalendara i dvanaestog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine avgusta do sredine septembra (Ne 6:15; videti Dodatak B15).

  • Epikurejski filozofi.

    Sledbenici grčkog filozofa Epikura (341-270. pre n. e.). Njihova filozofija se zasnivala na ideji da su zadovoljstva najvažniji cilj u životu (Del 17:18).

  • Etanim.

    Naziv sedmog meseca jevrejskog verskog kalendara i prvog meseca svetovnog kalendara. Trajao je od sredine septembra do sredine oktobra. Nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu, nazvan je tišri (1Kr 8:2; videti Dodatak B15).

  • Etiopija.

    U drevno doba, zemlja koja se nalazila južno od Egipta. Obuhvatala je najjužniji deo današnjeg Egipta i severnu polovinu današnjeg Sudana. Ovaj izraz se ponekad koristi kao prevod hebrejske reči „Hus“ (Jes 1:1, fusn.).

  • Eufrat.

    Najduža i najvažnija reka jugozapadne Azije i jedna od dve glavne reke u Mesopotamiji. Prvi put se spominje u Postanku 2:14 kao jedna od četiri reke u Edenu. Na više mesta u izvornom tekstu na Eufrat se ukazuje samo kao na reku (Pst 31:21, fusn.). Eufrat je predstavljao severnu granicu izraelske zemlje (Pst 15:18; Ot 16:12; videti Dodatak B2).

  • Evnuh.

    U doslovnom smislu se odnosi na muškarca koji je kastriran. Takvim muškarcima je na kraljevom dvoru često bilo povereno da služe kraljici i kraljevim inočama. Ovaj izraz se odnosio i na ljude koji nisu bili doslovni evnusi, već su obavljali važna zaduženja na kraljevom dvoru. Osim toga, u izvornom tekstu se koristi i u figurativnom smislu kada je reč o onima koji su odlučili da ne stupe u brak kako bi u većoj meri mogli da služe Bogu (Mt 19:12, fusn.; Jes 2:15; Del 8:27, fusn.).

F

  • Faraon.

    Titula egipatskih kraljeva. Pet faraona u Bibliji se pominju po imenu (Sisak, Soj, Tirak, Nehaon i Hofra), ali ostalima se ne zna ime, među kojima su i faraoni koji se pominju u zapisima o Avrahamu, Mojsiju i Josifu (Iz 15:4; Ri 9:17).

  • Fariseji.

    Uvažena verska struja u judaizmu u prvom veku n. e. Nisu bili svešteničkog porekla, ali su se strogo držali Zakona do najmanjeg detalja, a usmenim predanjima su pridavali podjednaku važnost (Mt 23:23). Protivili su se uticaju grčke kulture, a kao poznavaoci Zakona i predanja imali su autoritet nad narodom (Mt 23:2-6). Neki su bili članovi Sinedriona. Često su se protivili onome što je Isus govorio o držanju sabata i o predanjima i osuđivali su ga što se družio sa grešnicima i poreznicima. Neki fariseji su postali hrišćani, kao na primer Savle iz Tarsa (Mt 9:11; 12:14; Mr 7:5; Lu 6:2; Del 26:5).

  • Filisteja; Filisteji.

    Područje na južnoj obali izraelske zemlje koje je dobilo naziv Filisteja. Doseljenici sa Krita koji su se tamo nastanili nazvani su Filisteji. David ih je pokorio, ali oni su i dalje bili nezavisan narod i često su dolazili u sukob sa Izraelcima (Iz 13:17; 1Sa 17:4; Am 9:7; videti Dodatak B4).

G

  • Galad.

    U užem smislu, plodno područje istočno od reke Jordana koje se prostiralo severno i južno od doline Javok. Ponekad se izrazom Galad ukazuje na celu izraelsku teritoriju istočno od Jordana, to jest na područje koje je pripadalo Ruvimovom, Gadovom i polovini Manasijinog plemena (Br 32:1; IN 12:2; 2Kr 10:33; videti Dodatak B4).

  • Gehena.

    Grčki naziv za dolinu Enom koja se nalazila jugozapadno od drevnog Jerusalima (Jer 7:31). Ona se u nekim proročanstvima spominje kao mesto koje će biti puno leševa (Jer 7:32; 19:6). Nema dokaza da su životinje i ljudi bacani u gehenu da bi bili živi spaljeni ili mučeni. Prema tome, gehena ne predstavlja nevidljivo područje u kojem se ljudske duše večno muče u doslovnoj vatri. Isus i njegovi učenici koristili su izraz „gehena“ da bi ukazali na „drugu smrt“, to jest na večno uništenje (Ot 20:14; Mt 5:22; 10:28).

  • Gera.

    Mera za težinu koja je iznosila 0,57 grama i činila je dvadeseti deo sikla (Le 27:25; videti Dodatak B14).

  • Gitit.

    Muzički izraz čije tačno značenje nije poznato, mada se pretpostavlja da je izveden od hebrejske reči gat. Neki smatraju da se „gitit“ odnosi na melodiju pesama koje su se pevale prilikom pravljenja vina, pošto reč gat znači presa za vino (Ps 81:uvd).

  • Glavni Posrednik.

    Grčki izraz preveden kao „Glavni Posrednik“ u osnovi znači „vođa“. Njime se ukazuje na ključnu ulogu koju Isus Hrist ima – naime, on će ljude koji su verni Bogu osloboditi greha i smrti i pomoći će im da dobiju večni život (Del 3:15; 5:31; Jev 2:10; 12:2).

  • Gomer.

    Mera za suvu materiju koja je iznosila isto koliko i kor – 220 litara, što je određeno na osnovu mere koja se zvala bat (Le 27:16; videti Dodatak B14).

  •  Gospodova večera.

    Obrok koji se sastoji od beskvasnog hleba i vina, koji predstavljaju Hristovo telo i krv. Održava se u znak sećanja na Isusovu smrt. S obzirom na to, ova proslava se naziva i Spomen-svečanost. Prema Bibliji, hrišćani su dužni da obeležavaju Gospodovu večeru (1Ko 11:20, 23-26).

  • Gradovi utočišta.

    Levitski gradovi u kojima je nenamerni ubica mogao da potraži utočište od krvnog osvetnika. U skladu s Jehovinom zapovešću, Mojsije i Isus Navin odredili su šest takvih mesta u različitim krajevima Obećane zemlje. Kad bi došao u grad utočišta, begunac bi najpre kod gradskih vrata ispričao starešinama tog grada šta se dogodilo, nakon čega bi mu oni dozvolili da ostane u gradu. Da bi se sprečilo da tu mogućnost zloupotrebi neko ko je namerno počinio ubistvo, begunac je morao da se vrati u grad gde se ubistvo dogodilo da bi tamo pred sudom dokazao svoju nevinost. Ukoliko bi se utvrdilo da nije namerno prouzrokovao nečiju smrt, bilo bi mu dozvoljeno da se vrati u grad utočišta. Morao je da ostane unutar njegovih granica do kraja svog života ili do smrti prvosveštenika (Br 35:6, 11-15, 22-29; IN 20:2-8).

  • Grci.

    Ljudi koji žive u Grčkoj ili potiču iz te zemlje. U grčkom delu Svetog pisma ova reč se koristi i u širem smislu – odnosi se na sve nejevreje ili na one koji su bili pod uticajem grčkog jezika i kulture (Jl 3:6; Jv 12:20).

  • Grčki jezik.

    Na ovom jeziku je napisan izvorni tekst grčkog dela Svetog pisma (osim Matejevog jevanđelja, koje je bilo napisano na hebrejskom). Na grčkom se pojavio i prvi kompletan prevod hebrejskog dela Svetog pisma – Septuaginta.

  • Grnčar.

    Osoba koja pravi zemljane lonce, činije i druge posude. Hebrejska reč za grnčara doslovno znači „onaj koji oblikuje“. Jehovino pravo da vlada nad pojedincima i narodima često se upoređuje s vlašću koju grnčar ima nad glinom (Is 64:8; Ri 9:21).

  • Grob.

    Mesto na kom je neko sahranjen. Osim toga, ova reč se koristi i kao prevod hebrejske reči „šeol“ i grčke reči „had“, koje se odnose na simbolično mesto gde počivaju umrli. U Bibliji se kaže da oni koji odu na to simbolično mesto nisu svesni ničega niti mogu išta učiniti (Pst 47:30; Pro 9:10; Del 2:31). Grčka reč mnimion takođe se prevodi kao „grob“ i izvedena je od glagola „setiti se“, što ukazuje na to da Bog nije zaboravio preminulu osobu (Jv 5:28, 29, fusn.).

  • Guba; gubavac.

    Teško kožno oboljenje. Guba o kojoj se govori u Svetom pismu nije isto što i bolest koja je danas poznata pod tim imenom, jer se mogla pojaviti ne samo na ljudima nego i na odeći i kućama. Osoba obolela od gube naziva se gubavac (Le 14:54; Lu 5:12).

  • Gumno.

    Ravna, kružna površina, najčešće na uzvišenju izloženom vetru, gde se vršilo žito. Vršenje žita je podrazumevalo odvajanje zrnevlja od stabljike i pleve. Male količine su se vršile ručno pomoću štapa, a velike pomoću posebnog oruđa, kao što su vršalice i valjci za vršidbu, koje su vukle životinje. Tim oruđem se prelazilo preko žita koje je bilo razastrto na gumnu (Le 26:5; Is 41:15; Mt 3:12).

H

  • Had.

    Grčka reč koja ima isto značenje kao i hebrejska reč „šeol“. Prevedena je kao „grob“ i ukazuje na simbolično mesto gde počivaju umrli. (Videti GROB.)

  • Haldeja; Haldejci.

    Ovaj naziv se prvobitno odnosio na područje i narod u delti reka Tigar i Eufrat. S vremenom je dobio šire značenje i odnosio se na celu Vaviloniju i njene stanovnike. Imenom „Haldejci“ ukazivalo se i na obrazovane ljude, izučavaoce prirodnih nauka, istorije, jezika i astronomije, koji su se ujedno bavili i magijom i astrologijom (Jzd 5:12; Da 4:7; Del 7:4).

  • Hanan.

    Nojev unuk, četvrti Hamov sin. Od njega je poteklo 11 plemena koja su s vremenom naselila područje istočnog Mediterana, između Egipta i Sirije. To područje je bilo nazvano „zemlja Hanan“ (Le 18:3; Pst 9:18; Del 13:19; videti Dodatak B4).

  • Hebrejski jezik.

    Jezik koji su koristili Jevreji. Do Isusovog vremena, u hebrejski jezik su ušli mnogi aramejski izrazi. Taj jezik su govorili Hrist i njegovi učenici (Del 26:14).

  • Hemos.

    Vrhovni moavski bog (1Kr 11:33).

  • Hermes.

    Grčki bog, sin boga Zevsa. Stanovnici Listre su apostola Pavla nazvali Hermesom budući da su verovali da je taj bog glasnik drugih bogova i da je veoma rečit (Del 14:12).

  • Heruvimi.

    Anđeli koji imaju visok položaj i obavljaju posebna zaduženja, drugačija od onih koja imaju serafimi (Pst 3:24; Iz 25:20; Is 37:16; Jev 9:5).

  • Higajon.

    Tehnički izraz koji je korišćen u muzici. Ova reč u Psalmu 9:16 može ukazivati ili na melodiju koja je izvođena na harfi u nižim tonovima kao muzički prelaz ili na pauzu za duboko razmišljanje.

  • Hleb koji se stavljao pred Boga.

    Reč je o 12 hlebova koji su se u dve grupe od po šest stavljali na sto u Svetinji šatora sastanka i hrama. Koristi se i izraz „naslagani hlebovi“. Svakog sabata su se stavljali sveži hlebovi kao prinos Bogu. Hlebove koji su sklonjeni  mogli su da jedu samo sveštenici (2Le 2:4; Mt 12:4; Iz 25:30; Le 24:5-9; Jev 9:2; videti Dodatak B5).

  • Horiv; gora Horiv.

    Planinsko područje oko gore Sinaj. Drugo ime za goru Sinaj (Iz 3:1; Pz 5:2; videti Dodatak B3).

  • Horovođa.

    U psalmima ovaj hebrejski izraz po svemu sudeći ukazuje na nekoga ko je pripremao pesme za izvođenje i organizovao pevanje. On je obučavao Levite koji su služili kao pevači, vodio je njihove probe i dirigovao je horom u svečanim prilikama. U nekim biblijskim prevodima ovaj izraz je preveden kao „upravitelj zbora pevača“ i „načelnik pevački“ (Ps 4:uvd; 5:uvd).

  • Hram.

    Građevina u Jerusalimu koja je zamenila prenosivi šator kao središte prave religije u Izraelu. Prvi hram je izgradio Solomon, a uništili su ga Vavilonci. Drugi hram je izgradio Zorovavelj, nakon povratka Judejaca iz vavilonskog izgnanstva, a kasnije ga je obnovio Irod Veliki. U Svetom pismu se na hram često ukazuje kao na „Jehovin dom“ (Jzd 1:3; 6:14, 15; 1Le 29:1; 2Le 2:4; Mt 24:1; videti Dodatke B8 i B11).

  • Hrist.

    Isusova titula, izvedena od grčke reči Hristos, koja ima isto značenje kao i hebrejska reč koja se prevodi kao „Mesija“ ili „Pomazanik“ (Mt 1:16; Jv 1:41).

  • Hrišćanin.

    Ime koje je Bog dao sledbenicima Isusa Hrista (Del 11:26; 26:28).

  • Hula.

    Grčka reč blasfemija se u osnovi odnosi na uvredljiv, klevetnički i pogrdan govor, bilo da je on usmeren protiv Boga bilo protiv ljudi. U prevodu Novi svet ovaj izraz se obično odnosi na govor koji je uvredljiv i odražava nepoštovanje prema Bogu i onome što je sveto.

  • Hvat.

    Mera za dužinu koja se koristila za određivanje dubine vode. Hvat je iznosio 1,8 metara (Del 27:28; videti Dodatak B14).

I

  • Idol; idolopoklonstvo.

    Idol je slika ili kip koji se koristi u verskim obredima, a predstavlja nešto što zaista postoji ili je plod mašte. Idolopoklonstvo podrazumeva iskazivanje dubokog poštovanja, ljubavi i verske odanosti idolu ili klanjanje pred njim (Ps 115:4; Del 17:16; 1Ko 10:14).

  • Ilirik.

    Rimska provincija koja se nalazila severozapadno od Grčke. Tokom svoje službe, apostol Pavle je stigao do Ilirika, ali u Bibliji se ne kaže da li je tamo propovedao ili je samo došao dotle (Ri 15:19; videti Dodatak B13).

  • In.

    Naziv mere za tečnost, kao i posude za tu meru. Smatra se da je in iznosio 3,67 litara, na osnovu izjave istoričara Josifa Flavija, koji je napisao da je in iznosio isto koliko dva atinska husa (merna jedinica u staroj Grčkoj) (Iz 29:40; videti Dodatak B14).

  • Inoča.

    U poligamnom braku, zakonita žena koju muž uzima pored prave supruge i koja ima niži status od nje. Obično su robinje postajale inoče (Iz 21:8; 2Sa 5:13; 1Kr 11:3).

  • Irod.

    Ime dinastije koju je Rim postavio da vlada nad Judejcima. Irod Veliki je ostao upamćen po tome što je obnovio jerusalimski hram i što je u nastojanju da ubije Isusa naredio da se pobiju muška deca (Mt 2:16; Lu 1:5). Irod Arhelaj i Irod Antipa, sinovi Iroda Velikog, dobili su vlast nad delovima područja kojim je vladao njihov otac (Mt 2:22). Antipa je bio tetrarh koji je u narodu bio poznat i kao „kralj“. Vladao je tokom tri i po godine Hristove službe i u periodu koji je obuhvaćen u prvih 12 poglavlja Dela apostolskih (Mr 6:14-17; Lu 3:1, 19, 20; 13:31, 32; 23:6-15; Del 4:27; 13:1). Nakon toga je usledila kratka vladavina Iroda Agripe I, unuka Iroda Velikog, koja je okončana tako što ga je pogubio Božji anđeo (Del 12:1-6, 18-23). Zatim je počeo da vlada njegov sin, Irod Agripa II, koji je ostao na vlasti sve do izbijanja judejske pobune protiv Rima (Del 23:35; 25:13, 22-27; 26:1, 2, 19-32).

  • Irodove pristalice.

    Pripadnici nacionalističke stranke koja je podržavala političke ciljeve i vlast Irodove dinastije pod pokroviteljstvom Rima. Po svemu sudeći, neki od sadukeja su pripadali ovoj političkoj stranci. Irodove pristalice i fariseji su se zajedničkim snagama protivili Isusu (Mr 3:6).

  • Isop.

    Biljka s nežnim grančicama i lišćem, koja se koristila prilikom obrednog čišćenja, kada je nešto trebalo poprskati kapima krvi ili vode. Verovatno je reč o majoranu (Origanum maru; Origanum syriacum). Moguće je da se u Jovanu 19:29 reč „isop“ odnosi na majoran koji je bio pričvršćen za neku granu ili stabljiku običnog sirka (Sorghum vulgare), budući da je ona mogla biti dovoljno dugačka da se sunđer s kiselim vinom prinese do Isusovih usta (Iz 12:22; Ps 51:7).

  • Izgnanstvo.

    Proterivanje naroda iz zemlje ili prebivališta, najčešće nakon poraza u ratu. Izvorna hebrejska reč znači „odlazak“. Izraelski narod je u dva navrata bio izgnan. Stanovnici severnog, desetoplemenskog kraljevstva bili su izgnani u Asiriju, a kasnije su stanovnici južnog, dvoplemenskog kraljevstva bili izgnani u Vavilon. Ostatak onih koji su preživeli ta izgnanstva vratio se u svoju zemlju za vreme vladavine persijskog kralja Kira (2Kr 17:6; 24:16; Jzd 6:21).

  •  Izrael.

    Ime koje je Bog dao Jakovu. Ono je kasnije postalo naziv za sve njegove potomke kao grupu, bez obzira na to u koje vreme su živeli. Potomci Jakovljevih 12 sinova nazivaju se i Izraelovi sinovi, Izraelov dom, izraelski narod ili Izraelci. Naziv Izrael se odnosio i na severno desetoplemensko kraljevstvo, koje se odvojilo od južnog kraljevstva. To ime se takođe koristi i za pomazane hrišćane, koji su nazvani „Izrael Božji“ (Ga 6:16; Pst 32:28; 2Sa 7:23; Ri 9:6).

J

  • Jakov.

    Isakov i Rebekin sin. Bog mu je kasnije dao ime Izrael i on je postao praotac izraelskog naroda (pripadnici tog naroda dobili su ime Izraelci, a kasnije i Judejci). Jakov je imao 12 sinova. Od njih i njihovih potomaka poteklo je 12 izraelskih plemena. Ime Jakov se i dalje koristilo kao drugi naziv za izraelski narod (Pst 32:28; Mt 22:32).

  • Jaram.

    Motka koja se nosila na ramenima i na koju se sa obe strane kačio teret, ili drveni ram koji se stavljao na vrat dvema životinjama (obično volovima) dok vuku neko zemljoradničko oruđe ili kola. Pošto su robovi obično pomoću jarma nosili težak teret, jaram u simboličnom smislu predstavlja ropstvo ili podređen položaj, kao i ugnjetavanje i patnju. Uklanjanje ili slamanje jarma označava oslobađanje od ropstva, ugnjetavanja i izrabljivanja (Le 26:13; Mt 11:29, 30).

  • Jedutun.

    Izraz čije tačno značenje nije poznato. Pojavljuje se u uvodu 39, 62. i 77. psalma. Po svemu sudeći, ti uvodi su bili uputstva za izvođenje tih psalama. U njima se možda ukazivalo na stil izvođenja ili muzički instrument. U Bibliji se spominje i Levit po imenu Jedutun, koji je služio kao muzičar, pa se ukazivanje na stil izvođenja ili instrument možda odnosi na njega ili njegove sinove.

  • Jefrem.

    Ime Josifovog drugog sina. Kasnije je i jedno izraelsko pleme nosilo ovo ime. Nakon što se izraelsko kraljevstvo podelilo, Jefrem je postao sinonim za celo desetoplemensko kraljevstvo, jer je to bilo najistaknutije pleme (Pst 41:52; Jer 7:15).

  • Jehova.

    Ustaljen prevod tetragrama (četiri hebrejska slova koja predstavljaju Božje ime). U ovom prevodu se ime Jehova pojavljuje više od 7 000 puta. (Videti Dodatke A4 i A5.)

  • Jevrejin.

    Naziv koji je prvi put korišćen za Avrama (Avrahama), kako bi se napravila razlika između njega i Amoreja među kojima je živeo. Kasnije su tako nazvani Avrahamovi potomci preko njegovog unuka Jakova (Pst 14:13; Iz 5:3).

  • Juda.

    Jakovljev četvrti sin kog mu je rodila Lija. U proročanstvu koje je izgovorio pred kraj svog života, Jakov je rekao da će iz Judine loze doći moćan vladar čija će vlast trajati zauvek. Kad se Isus rodio kao čovek, bio je poreklom iz Judinog plemena. Naziv „Juda“ se takođe odnosio na jedno izraelsko pleme, kao i na kraljevstvo koje je nazvano po tom plemenu. To kraljevstvo se nalazilo na jugu Obećane zemlje i činila su ga plemena Juda i Venijamin, kao i sveštenici i Leviti. Na njegovom području nalazili su se Jerusalim i Božji hram (Pst 29:35; 49:10; 1Kr 4:20; Jev 7:14).

  • Judejac.

    Naziv za pripadnika Judinog plemena nakon pada desetoplemenskog izraelskog kraljevstva (2Kr 16:6). Posle vavilonskog izgnanstva tako su bili nazvani svi Izraelci koji su se vratili u svoju otadžbinu, bez obzira na to iz kog su plemena (Jzd 4:12). Kasnije se taj naziv odnosio i na Izraelce koji su živeli u drugim zemljama, kako bi se napravila jasna razlika između njih i ljudi iz drugih naroda (Jes 3:6). Apostol Pavle je upotrebio taj izraz u figurativnom smislu da bi objasnio da u hrišćanskoj skupštini nije važno iz kog naroda neko potiče (Ri 2:28, 29; Ga 3:28).

  • Jutarnja zvezda.

    Videti ZVEZDA DANICA.

K

  • Kâd.

    Mešavina mirisnih smola i aromatičnih ulja koja sporo sagoreva i širi prijatan miris. Za službu u svetom šatoru i u hramu koristio se poseban kâd koji se pravio od četiri sastojka. Taj kâd se spaljivao ujutru i uveče na kadionom oltaru u Svetinji, a na Dan očišćenja i u Svetinji nad svetinjama. U simboličnom smislu kâd predstavlja molitve Božjih vernih slugu. U Bibliji se od hrišćana ne traži da koriste kâd (Iz 30:34, 35; Le 16:13; Ot 5:8).

  • Kadionica.

    Posuda od zlata, srebra ili bakra, koja se u svetom šatoru i u hramu koristila za prinošenje kâda (2Le 26:19; Jev 9:4).

  • Kapitel.

    Gornji deo stuba na građevinama koji je bio posebno ukrašen. Stubovi Jahin i Voaz, koji su se nalazili ispred Solomonovog hrama, imali su impozantne kapitele (1Kr 7:16; videti Dodatak B8).

  • Kasija.

    Proizvod koji se dobijao od kore istoimenog drveta (Cinnamomum cassia), koje pripada istoj porodici kao i drvo cimeta. Kasija se koristila kao miris i za pripremu svetog ulja za pomazanje (Iz 30:24; Ps 45:8; Jzk 27:19).

  • Kav.

    Mera za suvu materiju. Iznosila je 1,22 litra, što je određeno na osnovu mere koja se zvala bat (2Kr 6:25; videti Dodatak B14).

  • Kipovi kućnih bogova.

    Porodični bogovi ili idoli, koji su se ponekad koristili u gatanju (Jzk 21:21). Neki su bili u obliku čoveka, i to u prirodnoj veličini, a neki su bili mnogo manji (Pst 31:34; 1Sa 19:13, 16). Na osnovu arheoloških  iskopina u Mesopotamiji može se zaključiti da je posedovanje tih kipova moglo da utiče na to kome će pripasti porodično nasledstvo. (To bi moglo da objasni zbog čega je Rahela uzela očeve kipove.) To verovatno nije bio običaj u Izraelu, iako su se kipovi kućnih bogova koristili kao idoli u vreme sudija i u vreme kraljeva, i bili su među predmetima koje je verni kralj Josija uništio (Su 17:5; 2Kr 23:24; Os 3:4).

  • Kislev.

    Naziv devetog meseca jevrejskog verskog kalendara i trećeg meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine novembra do sredine decembra (Ne 1:1; Za 7:1; videti Dodatak B15).

  • Klade.

    Sredstvo kažnjavanja. Postojale su klade u koje su se stavljale samo noge, ali ponekad su u kladama bile i noge i ruke i vrat, pa je osoba neprestano bila u neprirodnom položaju (Jer 20:2; Del 16:24).

  • Kor.

    Mera za tečnost i suvu materiju. Iznosila je 220 litara, što je određeno na osnovu mere koja se zvala bat (1Kr 5:11; videti Dodatak B14).

  • Koral.

    Čvrsta supstanca, nalik kamenu, koja se formira od skeleta sićušnih morskih stvorenja. U okeanima se može naći u raznim bojama, uključujući i crvenu, belu i crnu. Korali su bili naročito brojni u Crvenom moru. U biblijska vremena, crveni koral je bio veoma cenjen i od njega su se izrađivali nakit i ukrasi (Psl 8:11, fusn.).

  • Kostret.

    Gruba tkanina od koje su se pravili džakovi, to jest vreće, u kojima se između ostalog držalo žito. Najčešće se tkala od tamne kozje dlake. Običaj je bio da se onaj ko je u žalosti oblači u kostret (Pst 37:34; Lu 10:13).

  • Kovčeg saveza.

    Nazivao se i kovčeg svedočanstva. Bio je to kovčeg napravljen od akacijinog drveta i obložen zlatom. Nalazio se u Svetinji nad svetinjama – najpre u svetom šatoru, a potom u Solomonovom hramu. Poklopac kovčega bio je od čistog zlata i na njemu su stajala dva heruvima licem okrenuta jedan prema drugom. Od svega što je čuvano u kovčegu najvažnije je bilo Svedočanstvo, to jest dve kamene ploče sa Deset zapovesti (Iz 25:22; Pz 31:26; 1Kr 6:19; Jev 9:4; videti Dodatke B5 i B8).

  • Kovčeg svedočanstva.

    Videti KOVČEG SAVEZA.

  • Kraljica neba.

    Titula boginje kojoj su služili Izraelci koji su napustili Jehovu u vreme Jeremije. Neki smatraju da je reč o vavilonskoj boginji Ištar (koja se naziva i Astarta). Kod drevnih Sumera postojala je boginja Inana, čije ime takođe znači „kraljica neba“. Osim što se dovodila u vezu s nebom, Kraljica neba smatrala se i boginjom plodnosti. Astarta se na jednom egipatskom natpisu naziva „Gospa nebeska“ (Jer 44:19).

  • Krštenje; krstiti.

    Ovaj glagol znači „uroniti“, to jest podroniti pod vodu. Isus je rekao da oni koji žele da budu njegovi sledbenici moraju da se krste. U Svetom pismu se između ostalog govori i o Jovanovom krštenju, krštenju svetim duhom i o krštenju vatrom (Mt 3:11, 16; 28:19; Jv 3:23; 1Pe 3:21).

  • Krupnik.

    Vrsta žitarice poznata i kao spelta (Triticum spelta), čije zrno se teško odvaja od pleve (Iz 9:32).

  • Kvasac.

    Supstanca koja se dodaje testu ili tečnosti da bi se izazvala fermentacija. Isti naziv se odnosi i na deo uskislog testa sačuvanog od ranije umešenog testa. U Bibliji se kvasac obično koristi kao simbol greha i iskvarenosti. Koristi se i da bi se ukazalo na nešto što raste neprimetno i širi se svuda (Iz 12:20; Mt 13:33; Ga 5:9).

L

  • Lakat.

    Mera za dužinu koja je otprilike bila jednaka rastojanju od lakta do vrha srednjeg prsta. Izraelci su obično koristili lakat koji je iznosio 44,5 centimetara, ali su takođe koristili i veliki lakat, koji je bio za dlan duži i iznosio je 51,8 centimetara (Pst 6:15; Lu 12:25, fusn.; videti Dodatak B14).

  • Lepta.

    U vreme pisanja grčkog dela Svetog pisma, lepta (grčki: lepton) bila je judejski bakarni ili bronzani novčić najmanje vrednosti. U nekim Biblijama ova reč je prevedena kao „novčić“ (Mr 12:42, fusn.; Lu 21:2, fusn.; videti Dodatak B14).

  • Levijatan.

    Po svemu sudeći, reč je o vodenoj životinji, pošto se uglavnom spominje u kontekstu s vodom. U Jovu 3:8 i 41:1 ova reč se verovatno odnosi na krokodila ili na neku drugu veliku i snažnu vodenu životinju. U Psalmu 104:26 se možda ukazuje na neku vrstu kita. Na drugim mestima ova reč se koristi u prenesenom značenju i ne odnosi se ni na jednu životinju (Ps 74:14; Is 27:1).

  • Levije; Levit.

    Jakovljev treći sin kog mu je rodila Lija. Isto ime nosilo je izraelsko pleme koje je nazvano po njemu. Od Levijeva tri sina potekle su tri glavne grupe Levita. Izraz „Levit“ se uglavnom odnosi na pripadnike plemena, sa izuzetkom Aronove svešteničke porodice. Levijevo pleme nije dobilo nasledstvo u Obećanoj zemlji, kao ostala plemena. Bog im je dao 48 gradova unutar područja koje je bilo dato drugim plemenima (Pz 10:8; 1Le 6:1; Jev 7:11).

  • Livan; Liban.

    Jedan od dva planinska lanca koja čine planinski masiv u zemlji Liban. Planinski  lanac Liban je na zapadu, a Anti-Liban na istoku te zemlje. Između njih se prostire duga, plodna dolina. Libanske planine se uzdižu skoro direktno sa obale Sredozemnog mora, a prosečna visina njihovih vrhova je između 1 800 i 2 100 metara. U staro doba na Libanu su rasle bujne šume s veličanstvenim kedrovima, koji su bili veoma cenjeni u okolnim zemljama (Pz 1:7; Ps 29:6; 92:12; videti Dodatak B7).

  • Log.

    Najmanja mera za tečnost pomenuta u Bibliji. U jevrejskom Talmudu se za log kaže da iznosi 1/12 ina, pa je na osnovu toga procenjeno da je iznosio 0,31 litar (Le 14:10; videti Dodatak B14).

M

  • Magistrati.

    U Vavilonskom carstvu magistrati su bili civilni upravitelji nad pokrajinama. Bili su upućeni u zakon i imali su određenu meru sudske vlasti. U rimskim kolonijama magistrati su bili predstavnici vlasti. Njihova dužnost je bila da održavaju red, kontrolišu finansije, sude u slučajevima kršenja zakona i naređuju izvršenje kazne (Da 3:2; Del 16:20).

  • Mahalat.

    Ova reč se nalazi u uvodu 53. i 88. psalma i verovatno predstavlja muzički izraz. Moguće je da je po značenju srodna hebrejskom glagolu koji u osnovi znači „izgubiti snagu; razboleti se“, čime se ukazuje na sumoran i tužan prizvuk, što i odgovara setnim stihovima ta dva psalma.

  • Makaze za fitilj.

    Alatka napravljena od zlata ili bakra koja se koristila u svetom šatoru i hramu. Korišćena je za podsecanje fitilja (2Kr 25:14).

  • Makedonija.

    Područje koje se nalazilo severno od Grčke. Postalo je istaknuto tokom vladavine Aleksandra Velikog i bilo je nezavisno sve dok ga Rimljani nisu osvojili. Kada je apostol Pavle prvi put došao u Evropu, Makedonija je bila rimska provincija. Pavle je u tri navrata bio u Makedoniji (Del 16:9; videti Dodatak B13).

  • Malhom.

    Po svemu sudeći, drugi naziv za vrhovnog amonskog boga Moloha (So 1:5; videti MOLOH).

  • Mana.

    Osnovna hrana Izraelaca tokom 40 godina njihovog lutanja kroz pustinju. Jehova je na čudesan način davao manu Izraelcima. Osim na sabat, mana se svakog jutra pojavljivala ispod rose koja je prekrivala tlo. Kada su je Izraelci prvi put ugledali, pitali su jedni druge: „Šta je ovo?“, to jest na hebrejskom: „Man hu?“ (Iz 16:13-15, 35). U drugim kontekstima mana se naziva „nebesko žito“ (Ps 78:24), „hleb s neba“ (Ps 105:40) i „hleb moćnih“ (Ps 78:25). Pored toga, Isus je koristio reč „mana“ u figurativnom smislu (Jv 6:49, 50).

  • Maskil.

    Hebrejski izraz čije tačno značenje nije poznato. Pojavljuje se u uvodima 13 psalama. Moguće je da znači „pesma za razmišljanje“. Neki smatraju da je značenje ovog izraza povezano sa značenjem jedne reči sličnog oblika, koja se prevodi kao „razborito izvršavati službu“ (2Le 30:22; Ps 32:uvd).

  • Mašice.

    Metalna naprava za hvatanje žara (Is 6:6). Postojale su i hvataljke od zlata nalik mašicama, koje su se u hramu i u šatoru sastanka koristile za gašenje plamena na svetiljkama (Iz 37:23).

  • Međani; Medija.

    Narod koji je potekao od Jafetovog sina Madaja. Nastanili su se na jednoj planinskoj visoravni i njihova zemlja je nazvana Medija. Ona je obuhvatala područje današnjeg Irana. Međani su se udružili s Vavilonom kako bi porazili Asiriju. U to vreme je Persija bila provincija pod vlašću Medije. Međutim, persijski vladar Kir se pobunio, što je vodilo do toga da se Medija ujedini s Persijom. Tako je nastalo Medo-Persijsko carstvo, koje je 539. pre n. e. nanelo poraz Novovavilonskom carstvu. Među onima koji su na Pedesetnicu 33. n. e. došli u Jerusalim bilo je i Međana (Da 5:28, 31; Del 2:9; videti Dodatak B9).

  • Melhom.

    Amonski bog. Verovatno je reč o drugom nazivu za boga Moloha (1Kr 11:5, 7). Pred kraj svoje vladavine, kralj Solomon je podigao obredne uzvišice koje su bile posvećene tom lažnom bogu. (Videti MOLOH.)

  • Merna trska.

    Merna trska je bila duga šest lakata. U zavisnosti od toga da li je reč o običnom ili dugom laktu, njena dužina je iznosila 2,67 metara, odnosno 3,11 metara (Jzk 40:3, 5; Ot 11:1; videti Dodatak B14).

  • Merodah.

    Vrhovni bog grada Vavilona. Nakon što je vavilonski kralj i zakonodavac Hamurabi proglasio Vavilon za prestonicu vavilonske zemlje, Merodah (to jest Marduk) sticao je sve veći značaj. Na kraju su sva ostala božanstva pala u senku ovog boga, koji je postao vrhovni bog u vavilonskoj religiji. Kasnije je ime Merodah (to jest Marduk) bilo zamenjeno titulom „Vil“ („Vlasnik“) tako da se ime Vil ustalilo kao naziv za Merodaha (Jer 50:2).

  • Mesija.

    Izvedenica od hebrejske reči koja znači „pomazan“ ili „pomazanik“. Isto značenje ima reč „Hrist“, koja potiče iz grčkog jezika (Da 9:25; Jv 1:41).

  • Miktam.

    Hebrejska reč koja se pojavljuje u uvodima šest psalama (Ps 16, 56-60). To je tehnički izraz čije tačno značenje nije poznato, premda postoji mogućnost da je povezano s drugom hebrejskom rečju koja znači „natpis“.

  •  Milon.

    Hebrejski izraz izveden iz reči koja znači „nasip“. U Septuaginti je ovaj izraz preveden kao „tvrđava“. Po svemu sudeći, izraz „Milon“ se odnosi na neko prirodno obeležje mesta na kom je sagrađen Davidov grad ili na neku građevinu u samom gradu, mada se ne zna tačno o čemu je reč (2Sa 5:9; 1Kr 11:27).

  • Milostinja.

    Pokloni koji se daju da bi se pomoglo nekome u teškoj situaciji. Milostinja se ne spominje u hebrejskom delu Svetog pisma, ali Zakon sadrži konkretne odredbe koje su obavezivale Izraelce da pomažu siromašnima (Mt 6:2).

  • Milja.

    Mera za dužinu koja se u izvornom tekstu grčkog dela Svetog pisma spominje samo na jednom mestu, u Mateju 5:41. Verovatno je reč o rimskoj milji, koja je iznosila 1 479,5 metara. (Videti Dodatak B14.)

  • Mina.

    Mera za težinu koja je ujedno služila i kao novčana jedinica. U Jezekiljevoj knjizi se naziva „mane“. Na osnovu arheoloških dokaza utvrđeno je da je jedna mina iznosila 50 sikala. Pošto je sikal bio težak 11,4 grama, mina koja se spominje u hebrejskom delu Svetog pisma bila je teška 570 grama. Kao što su postojale dve mere za lakat, moguće je da su postojale i dve mine, obična i kraljevska. Mina o kojoj se govori u grčkom delu Svetog pisma vredela je 100 drahmi i bila je teška 340 grama. Šezdeset mina činilo je jedan talant (Jzd 2:69; Jzk 45:12; Lu 19:13; videti Dodatak B14).

  • Mlinski kamen.

    Okrugao kamen koji je bio postavljen na kamen slične veličine i koristio se za mlevenje žita i dobijanje brašna. Gornji kamen se okretao oko jednog klina koji je bio pričvršćen za središte donjeg kamena. U biblijsko doba, u većini domaćinstava korišćeni su ručni mlinovi na kojima su radile žene. Ako bi porodica ostala bez mlina, ostala bi i bez hleba, koji joj je bio neophodan svakog dana. Zato je Mojsijev zakon zabranjivao da se mlin ili gornji mlinski kamen uzima u zalog. Velike mlinove slične konstrukcije okretale su životinje (Pz 24:6; Mr 9:42).

  • Mojsijev zakon.

    Zakon koji je Jehova dao Izraelcima preko Mojsija u Sinajskoj pustinji 1513. pre n. e. Izrazom „Zakon“ ukazuje se i na prvih pet knjiga u Bibliji (IN 23:6; Lu 24:44).

  • Moloh.

    Amonski bog. Nazivi Moloh, Malhom i Melhom verovatno se odnose na isto božanstvo. Po svemu sudeći, reč je o tituli, a ne o ličnom imenu tog boga. Mojsijev zakon je propisivao smrtnu kaznu za svakoga ko bi žrtvovao svoje dete Molohu (Le 20:2; Jer 32:35; Del 7:43).

  • Mučenički stub.

    Prevod grčke reči stavros, koja znači uspravan kolac ili stub, kao što je onaj na kom je Isus pogubljen. Ne postoje dokazi da se ova grčka reč odnosi na krst, koji su paganski narodi koristili kao verski simbol vekovima pre Hrista. Izraz „mučenički stub“ u potpunosti prenosi smisao izvorne reči, budući da se reč stavros koristila i da se ukaže na patnju i sramotu s kojom će se Isusovi sledbenici suočiti (Mt 16:24; Jev 12:2; videti STUB).

  • Mut-laben.

    Izraz koji se pojavljuje u uvodu 9. psalma. Prevodi se izrazom „o smrti sina“. Neki smatraju da je reč o naslovu ili možda o uvodnim rečima poznate pesme čija je melodija korišćena prilikom pevanja ovog psalma.

N

  • Nadglednik.

    Muškarac čija je prvenstvena odgovornost da brine o skupštini i nadgleda je. Osnovna misao grčkog izraza episkopos jeste zaštita i nadgledanje. Izrazi „nadglednik“ i „starešina“ (prezviteros) ukazuju na istu službu u hrišćanskoj skupštini. Izrazom „starešina“ ukazuje se na zrelost i osobine onog ko je naimenovan za tu službu, a izrazom „nadglednik“ na dužnosti onog ko služi u tom svojstvu (Del 20:28; 1Ti 3:2-7; 1Pe 5:2).

  • Naprsnik.

    Deo odeće izraelskog prvosveštenika ukrašen dragim kamenjem. Prvosveštenik je nosio naprsnik na grudima svaki put kad je ulazio u Svetinju. Nazivao se još i „sudski naprsnik“ zato što su se u njemu nalazili Urim i Tumim, koji su se koristili da bi se saznala Jehovina volja u određenim situacijama (Iz 28:15-30; videti Dodatak B5).

  • Nar.

    Voće koje podseća na jabuku i na jednom kraju ima krunu. Unutar tvrde kore zgusnute su male bobice pune soka. U svakoj se nalazi sićušno seme roze ili crvene boje. Ukrasi u obliku narova nalazili su se oko ruba plave prvosveštenikove tunike, kao i na glavi stubova Jahin i Voas na ulazu u hram (Iz 28:34; Br 13:23; 1Kr 7:18).

  • Nard.

    Skupoceno ulje svetlocrvene boje, koje se dobija od aromatične biljke Nardostachys jatamansi. Pošto je nard bio veoma skup, često su ga mešali sa manje kvalitetnim uljima i čak pravili njegove imitacije. Vredno je pažnje da su i Marko i Jovan zabeležili da je na Isusovu glavu izlivena bočica „pravog narda“ (Mr 14:3; Jv 12:3).

  • Naricaljka.

    Tekst ili muzika kojima se izražava duboka tuga, kao što je žalost zbog smrti prijatelja ili voljene osobe; tužbalica (2Sa 1:17; Ps 7:uvd).

  • Naricanje.

    Glasno plakanje i jadikovanje zbog nečije smrti ili neke druge nesreće. U biblijsko doba bio je običaj da se za umrlim žali duže vreme. Ožalošćeni su glasno plakali i obično su nosili posebnu odeću, posipali se pepelom,  razdirali svoju odeću i udarali se u grudi. Ponekad su na sahrane pozivane osobe koje su bile plaćene da nariču (Jes 4:3; Mr 5:38).

  • Nazarećanin.

    Ime koje je Isus dobio jer je bio iz Nazareta. Verovatno je izvedeno iz hebrejske reči koja je korišćena u Isaiji 11:1 i znači „izdanak“. Kasnije su po tom mestu nazivani i Isusovi sledbenici (Mt 2:23; Del 24:5).

  • Nazirej.

    Izvedenica od hebrejske reči koja znači „izdvojen“, „posvećen“. Postojale su dve vrste nazireja – oni koji su sami odlučili da budu nazireji i oni koje je Bog izabrao. I muškarci i žene su mogli da daju ovaj poseban zavet kojim bi obećali Jehovi da će živeti kao nazireji određeni period. Oni koji su to sami odlučili imali su tri glavne zabrane: nisu smeli da piju alkohol niti da jedu bilo šta napravljeno od grožđa, nisu smeli da se šišaju i nisu smeli da dodirnu leš. S druge strane, oni koje je Bog izabrao da budu nazireji bili su to celog života. Jehova je određivao koji će zahtevi važiti za svakog od njih (Br 6:2-7; Su 13:5).

  • Nečistoća.

    Može se odnositi na fizičku nečistoću ili na nepoštovanje moralnih merila. Međutim, u Svetom pismu se često odnosi na ono što je neprihvatljivo, to jest nečisto prema Mojsijevom zakonu (Le 5:2; 13:45; Mt 10:1; Del 10:14; Ef 5:5; videti ČISTOĆA).

  • Nefilimi.

    Sinovi koji su se rađali iz veza između anđela koji su uzimali ljudska tela i žena. Živeli su pre Potopa i bili su veoma nasilni (Pst 6:4).

  • Nehilot.

    Izraz čije tačno značenje nije poznato. Pojavljuje se u uvodu 5. psalma. Neki smatraju da se odnosi na duvački instrument i povezuju ga s korenom hebrejske reči čalil (frula). Međutim, moguće je i da se odnosi na neku melodiju.

  • Netineji.

    Neizraelci koji su bili hramske sluge. Hebrejski izraz doslovno znači „darovani“, čime se ukazuje na to da su bili izdvojeni da služe u hramu. Verovatno su mnogi Netineji bili potomci Gavaonjana, koje je Isus Navin „odredio da seku drva i donose vodu za narod i za Jehovin oltar“ (IN 9:23, 27; 1Le 9:2; Jzd 8:17).

  • Nezaslužena dobrota.

    Grčka reč koja nosi misao o nečemu što je prijatno i dopadljivo. Tom rečju se često ukazivalo na poklon koji je dat iz dobrote ili na samu dobrotu onoga koji nešto daje. Kad se govori o Božjoj nezasluženoj dobroti, misli se na neki poklon koji Bog velikodušno daje, ne očekujući ništa zauzvrat. Dakle, Bog je veoma darežljiv prema ljudima i pokazuje im neizmernu ljubav i dobrotu. Budući da ljudi to nisu zaslužili, njega motiviše isključivo velikodušnost. Ova grčka reč se ponekad prevodi izrazima „milost“ i „dar“ (2Ko 6:1; Ef 1:7).

  • Nisan.

    Naziv prvog meseca jevrejskog verskog kalendara i sedmog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Ranije se zvao aviv. Trajao je od sredine marta do sredine aprila (Ne 2:1; videti Dodatak B15).

O

  • Obredni stub.

    Uspravan stub, obično od kamena, koji je po svemu sudeći bio falusni simbol Vala i drugih lažnih bogova (Iz 23:24).

  • Obredno deblo.

    Hebrejska reč (ašera) odnosi se na (1) obredno deblo koje je predstavljalo Ašeru, hanansku boginju plodnosti i (2) kip boginje Ašere. Ta debla su po svemu sudeći stajala uspravno i bila su napravljena barem delom od drveta. Ponekad su to bila neobrađena stabla ili čak drveće (Pz 16:21; Su 6:26; 1Kr 15:13).

  • Obrezanje.

    Uklanjanje kožice s vrha muškog polnog organa. Bog je zapovedio Avrahamu i njegovim potomcima da se obrezuju, ali tu zapovest nije dao hrišćanima. Reč „obrezanje“ se koristi i u figurativnom smislu u različitim kontekstima (Pst 17:10; 1Ko 7:19; Fp 3:3).

  • Obrtani prinos.

    Videti PODIZANA ŽRTVA.

  • Očišćenje (pomirenje).

    U hebrejskom delu Svetog pisma, ovaj pojam se dovodi u vezu sa žrtvama na osnovu kojih je ljudima bilo omogućeno da se približe Bogu i da mu služe. Mojsijev zakon je propisivao da se žrtve prinose kako bi se postiglo pomirenje s Bogom uprkos gresima pojedinaca i naroda. To je posebno važilo za Dan očišćenja, koji je bio godišnji praznik. Te žrtve su ukazivale na Isusovu žrtvu, koja je potpuno i zauvek očistila ljude od greha i tako im pružila priliku da se pomire s Jehovom (Le 5:10; 23:28; Ko 1:20; Jev 9:12).

  • Odanost Bogu.

    Biti odan Jehovi Bogu znači imati duboko poštovanje prema njemu, služiti mu i biti veran njegovoj vrhovnoj vlasti (1Ti 4:8; 2Ti 3:12).

  • Oltar.

    Mesto podignuto za prinošenje žrtava ili kâda Bogu. Oltari su bili pravljeni od zemlje, kamenja, kamenih blokova ili drveta obloženog metalom. U prvoj prostoriji u svetom šatoru i u hramu stajao je manji zlatni oltar za prinošenje kâda. Bio je napravljen od drveta i obložen zlatom. Veći bakarni oltar, na kom su prinošene žrtve paljenice, nalazio se u dvorištu (Iz 27:1; 39:38, 39; Pst 8:20; 1Kr 6:20; 2Le 4:1; Lu 1:11; videti Dodatke B5 i B8).

  • Omer.

    Mera za suvu materiju, koja je iznosila 2,2 litra ili desetinu efe (Iz 16:16, 18; videti Dodatak B14).

  •  Oniks.

    Poludragi kamen, slojevit kalcedon. Oniks ima bele slojeve koji se smenjuju sa crnim, smeđim, crvenim, sivim ili zelenim slojevima. Nalazio se na posebnoj odeći koju je nosio prvosveštenik (Iz 28:9, 12; 1Le 29:2; Jov 28:16).

  • Oprosna (jubilarna) godina.

    Svaka pedeseta godina, računajući od ulaska Izraelaca u Obećanu zemlju. Tokom oprosne godine zemlja se nije obrađivala, a Jevreji koji su služili kao robovi bili su oslobođeni. Prodata zemlja koja je predstavljala deo nečijeg nasledstva bila bi vraćena prvobitnom vlasniku. Oprosna godina je takoreći bila praznik koji je trajao godinu dana. To je bila godina tokom koje se narod radovao slobodi koju je imao u vreme kada ga je Bog osnovao (Le 25:10).

  • Otkupnina.

    Cena koja se plaća za oslobađanje iz ropstva ili od neke kazne, patnje, greha ili čak obaveze. Nije se uvek plaćala novcem (Is 43:3). Otkupnina se zahtevala u različitim situacijama. Na primer, svako prvorođeno muško, i od ljudi i od životinja, pripadalo je Jehovi. Da bi bilo izuzeto od toga da se koristi isključivo u službi za Jehovu, morala je da se plati otkupnina, to jest otkupna cena (Br 3:45, 46; 18:15, 16). Ako bi opasan bik na kog vlasnik nije pazio ubio nekoga, vlasnik je mogao da izbegne smrtnu kaznu time što bi platio otkupninu (Iz 21:29, 30). Međutim, za ubicu koji je namerno nekoga ubio nije postojala otkupnina (Br 35:31). Najvažnija otkupnina o kojoj Biblija govori jeste ona koju je Hrist platio time što je žrtvovao svoj život da poslušne ljude oslobodi greha i smrti (Ps 49:7, 8; Mt 20:28; Ef 1:7).

  • Otpadništvo.

    Grčka reč apostasija izvedena je iz glagola koji doslovno znači „stajati podalje“. Imenica se koristi u značenju „napuštanje, odstupanje, pobuna“. U grčkom delu Svetog pisma reč „otpadništvo“ se najčešće odnosi na one koji su prestali da služe pravom Bogu (Psl 11:9; Del 21:21, fusn.; 2So 2:3).

P

  • Pabirčenje.

    Sakupljanje žita ili plodova koje su žeteoci ili berači namerno ili nehotice ostavili. Mojsijev zakon je nalagao Izraelcima da ne požanju sve žito sa svoje njive i da ne uberu svaku maslinu i svaki grozd. Bog se pobrinuo da siromašni, došljaci, siročad i udovice imaju pravo da pabirče ono što je ostalo posle žetve i berbe (Ru 2:7).

  • Papirus.

    Vodena biljka slična trsci od koje su se pravile korpe, posude i čamci. Od nje se takođe pravio materijal za pisanje sličan papiru, koji je korišćen u izradi svitaka (Iz 2:3).

  • Pasha.

    Godišnji praznik koji se obeležavao 14. aviva (aviv je kasnije nazvan nisan) u znak sećanja na izbavljenje Izraelaca iz Egipta. Tom prilikom se klalo i peklo jagnje (ili jare), koje se jelo sa gorkim biljem i beskvasnim hlebom (Iz 12:27; Jv 6:4; 1Ko 5:7).

  • Pečat.

    Predmet kojim se (najčešće na glini ili vosku) utiskivao simbol vlasništva, verodostojnosti ili dogovora. Drevni pečati su se pravili od tvrdog materijala (kamen, slonovača ili drvo) na kom su bila ugravirana slova ili simboli. Pečat se spominje i u figurativnom smislu, kada se govori o verodostojnosti nečega, ukazuje na vlasništvo ili govori o nečemu što je skriveno i tajno (Iz 28:11; Ne 9:38; Ot 5:1; 9:4).

  • Pečatni prsten.

    Pečat koji se nosio na prstu ili na uzici, najverovatnije oko vrata. Predstavljao je simbol autoriteta nekog vladara ili zvaničnika (Pst 41:42; videti PEČAT).

  • Peć.

    U biblijsko doba, peći su pravljene od cigle ili kamena. Korišćene su za topljenje rude ili metala, za pravljenje kreča, kao i za pečenje grnčarije i drugih predmeta od keramike (Pst 15:17; Da 3:17; Ot 9:2).

  • Pedalj.

    Mera za dužinu koja otprilike odgovara udaljenosti od kraja palca do kraja malog prsta kada su prsti rašireni. Na osnovu lakta, koji je iznosio 44,5 centimetara, može se zaključiti da je pedalj iznosio 22,2 centimetra (Iz 28:16; 1Sa 17:4).

  • Pedesetnica.

    Drugi od tri najveća praznika koje su svi muškarci iz jevrejskog naroda morali da slave u Jerusalimu. Ovaj praznik se u grčkom delu Svetog pisma naziva Pedesetnica, a u hebrejskom delu Praznik žetve ili Praznik sedmica. Obeležavao se pedesetog dana nakon 16. nisana (Iz 23:16; 34:22; Del 2:1).

  • Pelen.

    Vrsta drvenaste biljke veoma gorkog ukusa i jakog mirisa. U Svetom pismu se ovim izrazom na figurativan način opisuju gorke posledice nemoralnog ponašanja, ropstva, nepravde i otpadništva. U Otkrivenju 8:11, „pelen“ (grčki apsintos) odnosi se na gorku, otrovnu supstancu (Pz 29:18; Psl 5:4; Jer 9:15; Am 5:7).

  • Pepeonice.

    Posude od zlata, srebra ili bakra, koje su se u svetom šatoru i u hramu koristile za uklanjanje ugljevlja sa oltara i izgorelih fitilja sa zlatnog svećnjaka (Iz 37:23).

  • Pergament.

    Materijal za pisanje napravljen od ovčije, kozje ili teleće kože. Bio je mnogo izdržljiviji od papirusa i koristio se za biblijske svitke. Pavle je tražio od Timoteja da mu donese pergamente, na kojima su verovatno bile neke knjige iz hebrejskog dela Svetog pisma. Neki svici s Mrtvog mora napisani su na pergamentu (2Ti 4:13).

  • Persija; Persijanci.

    Zemlja i narod koji se uglavnom pominju zajedno sa Međanima. U početku  su Persijanci posedovali samo jugozapadni deo Iranske visoravni. Pod vlašću Kira Velikog (kome je, prema nekim drevnim istoričarima, otac bio Persijanac a majka Međanka), Persijanci su nadvladali Međane, ali je carstvo i dalje bilo dvojno. Kir je 539. pre n. e. osvojio Vavilonsko carstvo i dozvolio zarobljenim Judejcima da se vrate u domovinu. Persijsko carstvo se protezalo od reke Ind na istoku do Egejskog mora na zapadu. Judejci su bili pod vlašću Persijanaca sve dok Aleksandar Veliki nije porazio Persiju 331. pre n. e. Persijsko carstvo se spominje u jednoj Danilovoj proročanskoj viziji, u Jezdrinoj i Nemijinoj knjizi, kao i u Knjizi o Jestiri (Jzd 1:1; Da 5:28; videti Dodatak B9).

  • Pesma za uspinjanje.

    Pominje se u uvodu psalama 120–134. Iako postoje različita tumačenja ovog naziva, mnogi smatraju da su ovih 15 psalama Izraelci radosno pevali dok su se „uspinjali“ ka Jerusalimu, koji se nalazio visoko u judejskim brdima. Tamo su išli da slave tri velika godišnja praznika.

  • Pim.

    Teg, kao i cena koju su Filisteji naplaćivali za oštrenje različitih predmeta od metala. Na nekoliko kamenih tegova pronađenih u arheološkim iskopinama u Izraelu nalaze se starohebrejski suglasnici za reč „pim“. Prosečna težina tih tegova iznosi 7,8 grama, što je otprilike dve trećine sikla (1Sa 13:20, 21).

  • Pisar.

    Službenik, vešt u sastavljanju i čuvanju zapisa ili prepisivač spisa hebrejskog dela Svetog pisma (2Kr 19:2; 2Le 24:11; Jzd 7:6, fusn.).

  • Pismo.

    Sveti spisi Božje Reči. Izraz se pojavljuje samo u grčkom delu Svetog pisma (Lu 24:27; 2Ti 3:16).

  • Plen.

    Lična ili porodična imovina, stoka ili neke druge vredne stvari koje bi se zaplenile od poraženog neprijatelja (IN 7:21; 22:8; Jev 7:4).

  • Pleva.

    Ljuska žitnog zrnevlja koja otpada prilikom vršidbe. U figurativnom smislu pleva se koristi kao simbol nečega što je bezvredno i nepoželjno (Ps 1:4; Mt 3:12).

  • Podizana žrtva.

    Žrtva prilikom čijeg prinošenja je sveštenik po svemu sudeći stavljao ruke ispod ruku vernika koji je držao žrtvu i zajedno s njim je pomerao napred-nazad. U nekim slučajevima, sveštenik je sam pomerao žrtvu napred-nazad. Tim činom je na simboličan način prikazano da se ta žrtva daje Jehovi (Le 7:30).

  • Pokajanje.

    U biblijskom smislu, pokajanje podrazumeva da je osoba promenila način razmišljanja i da iskreno žali zbog ranijeg načina života, loših postupaka ili onoga što nije uradila. Iskreno pokajanje se vidi na delu, tako što osoba menja svoj način postupanja (Mt 3:8; Del 3:19; 2Pe 3:9).

  • Poklopac pomirenja.

    Poklopac kovčega saveza, pred kojim je na Dan očišćenja prvosveštenik škropio krvlju žrtve za greh. Hebrejski izraz je nastao od korena glagola koji znači „pokriti (greh)“ ili možda „izbrisati (greh)“. Poklopac pomirenja je bio od čistog zlata i na oba njegova kraja su bili postavljeni heruvimi. Ponekad se na njega ukazuje samo kao na „poklopac“ (Iz 25:17-22; 1Le 28:11; Jev 9:5; videti Dodatak B5).

  • Polaganje ruku.

    Polaganje ruku na nekog čoveka značilo je da će on dobiti neki poseban zadatak, da će primiti blagoslov ili sveti duh ili da će biti izlečen. Ponekad su ruke stavljane na životinju pre nego što bi bila prinesena na žrtvu (Iz 29:15; Br 27:18; Del 19:6; 1Ti 5:22).

  • Pomazati.

    Hebrejska reč koja se koristi u izvornom tekstu u osnovi znači „namazati tečnošću“. Ulje se stavljalo na ljude kao znak da su izabrani za posebnu službu, a na predmete kao znak da će se koristiti u posebnu svrhu. U grčkom delu Svetog pisma ova reč se koristi i za izlivanje svetog duha na one koji su izabrani za život na nebu (Iz 28:41; 1Sa 16:13; 2Ko 1:21).

  • Poredak.

    Prevod grčke reči eon kada se odnosi na određena zbivanja ili odlike nekog perioda ili epohe. Biblija spominje „sadašnji svet“, ukazujući na stanje u svetu ili svetovni način života (2Ti 4:10). Putem saveza na temelju Zakona, Bog je uveo poredak koji bi se mogao nazvati jevrejskim, to jest izraelskim poretkom. Kasnije je Bog preko Isusove otkupne žrtve uveo novi poredak, koji je prvenstveno obuhvatao skupštinu pomazanih hrišćana. To je bio početak novog perioda, u kom se ostvarilo ono što je bilo predočeno savezom na temelju Zakona (Mt 24:3; Mr 4:19; Ri 12:2; 1Ko 10:11).

  • Pornija.

    Videti BLUD.

  • Poslednji dani.

    U biblijskim proročanstvima ovaj izraz ukazuje na vreme u kom događaji od istorijskog značaja vode do izvršenja Božje osude (Jzk 38:16; Da 10:14; Del 2:17). U zavisnosti od prirode proročanstva, njime se ponekad ukazuje na nekoliko godina, a ponekad na duži period. U Bibliji se ovaj izraz prvenstveno odnosi na poslednje dane sadašnjeg poretka, to jest na period koji se podudara s vremenom Isusove nevidljive prisutnosti (2Ti 3:1; Ja 5:3; 2Pe 3:3).

  • Poslovica.

    Mudra izreka ili kratka priča koja nosi neku pouku ili u nekoliko reči ističe važnu istinu. Biblijska poslovica može biti u obliku zagonetke ili rečenice koja navodi na razmišljanje. Poslovica sadrži neku istinu koja je  predstavljena na slikovit način, često u vidu metafore. Neke izreke su postale uobičajen način da se na određene ljude ukaže s podsmehom ili prezirom (Pro 12:9; 2Pe 2:22).

  • Posrednik.

    Neko ko posreduje između dve strane sa ciljem da dođe do pomirenja među njima. U Svetom pismu je rečeno da je Mojsije posrednik saveza na temelju Zakona, a Isus posrednik novog saveza (Ga 3:19; 1Ti 2:5).

  • Post.

    Potpuno uzdržavanje od hrane tokom određenog perioda. Izraelci su postili na Dan očišćenja, kada su bili u nevolji i kada im je bilo potrebno Božje vođstvo. U znak sećanja na tragične događaje iz prošlosti, Judejci su uveli četiri posta tokom godine. U Bibliji se od hrišćana ne zahteva da poste (Jzd 8:21; Is 58:6; Lu 18:12).

  • Pošast.

    Bilo koja zarazna bolest koja se širi velikom brzinom i može da bude smrtonosna i da poprimi epidemijske razmere. Često je povezana za izvršenjem Božje kazne (Jer 15:2; Am 4:10; Za 14:12).

  • Pouka.

    U izvornom tekstu su korišćene reči koje se uglavnom prevode kao „pouka“. Međutim, budući da to nije njihovo jedino značenje, one se u zavisnosti od konteksta mogu prevesti rečima „savet, opomena, vaspitanje, ukor, kazna, samosavladavanje“ i slično (Psl 3:11; 19:20; Ef 6:4; Jev 12:5-7, 11).

  • Poznavalac Zakona.

    U Isusovo vreme, pripadnik grupe muškaraca koji su bili dobro upoznati sa Zakonom. Protivili su se Isusu (Mr 12:38, 39; 14:1).

  • Praćka.

    Traka od kože ili od drugog materijala, kao što su životinjske tetive ili dlake. Najširi deo trake je bio u sredini i tu se najčešće stavljao kamen. Jedan kraj praćke bio je vezan za šaku ili zglob, a drugi se držao sve dok se ne zamahne i pusti. Drevni narodi su u vojsci imali ratnike koji su vešto gađali iz praćke (Su 20:16; 1Sa 17:50).

  • Pravednost.

    U Svetom pismu se odnosi na ono što je ispravno, u skladu s Božjim merilom za ispravno i pogrešno (Pst 15:6; Pz 6:25; Psl 11:4; So 2:3; Mt 6:33).

  • Pravi Bog.

    Prevod hebrejske reči za Boga kada se pojavljuje sa određenim članom. U mnogim slučajevima, ovakva upotreba određenog člana u hebrejskom jeziku služi da se napravi razlika između Jehove kao jedinog pravog Boga i lažnih bogova. Prevod „pravi Bog“ prenosi kompletnu misao tog hebrejskog izraza (Pst 5:22, fusn.; 46:3; Pz 4:39).

  • Praznik beskvasnih hlebova.

    Prvi od tri glavna izraelska praznika koji su obeležavani svake godine. Počinjao je 15. nisana, dan nakon proslave Pashe, i trajao je sedam dana. Za to vreme se jeo samo beskvasni hleb, u znak sećanja na izlazak iz Egipta (Iz 23:15; Mr 14:1).

  • Praznik posvećenja.

    Praznik koji se svake godine slavio u znak sećanja na ponovno posvećenje jerusalimskog hrama, koji je oskrnavio Antioh Epifan. Proslava je počinjala 25. kisleva i trajala je osam dana (Jv 10:22).

  • Praznik senica.

    Praznik koji su Izraelci slavili od 15. do 21. etanima. Poznat je i kao Praznik privremenih skloništa i Praznik berbe. Označavao je završetak poljoprivrednih radova u godini. Izraelci su se tada radovali i izražavali zahvalnost Jehovi za žetvu kojom ih je blagoslovio. Tokom ovog praznika, ljudi su živeli u senicama, to jest skloništima napravljenim od granja, što ih je podsećalo na izlazak iz Egipta. Praznik senica je jedan od tri praznika tokom kojih su svi muškarci morali da idu u Jerusalim na proslavu (Le 23:34; Jzd 3:4).

  • Praznik žetve; Praznik sedmica.

    Videti PEDESETNICA.

  • Prefekt.

    Vavilonski zvaničnik na nižem položaju od satrapa. U Bibliji se za prefekte kaže da su bili postavljeni nad vavilonskim mudracima na dvoru. Prefekti se takođe pominju i za vreme vladavine kralja Darija Međanina (Da 2:48; 6:7).

  • Preljuba.

    Dobrovoljni polni odnos oženjenog muškarca ili udate žene sa osobom koja nije njegov, odnosno njen bračni drug (Iz 20:14; Mt 5:27; 19:9).

  • Prestup.

    Kršenje određenog zakona. U Svetom pismu se koristi kao sinonim za greh (Ps 51:3; Mt 18:15).

  • Pretorijanska garda.

    Grupa rimskih vojnika koji su bili telesna straža rimskog cara. Ova garda je s vremenom stekla snažnu političku moć i mogla je da utiče na to da li će neki car ostati na vlasti ili će biti smenjen (Fp 1:13, fusn.).

  • Prevornica.

    Duga poprečna drvena greda ili poluga napravljena od gvožđa ili bakra, koja je korišćena da se zaključaju i obezbede gradska vrata (Pz 3:5; Jzk 38:11). Korišćen figurativno, izraz „polomiti prevornice“ značio je da će neki grad pasti u ruke neprijatelja. Grad kojem su prevornice polomljene bio bi takoreći otključan i bilo bi ga lako osvojiti (Am 1:5).

  • Prinos od vina.

    Vino koje je prinošeno uz većinu žrtava tako što se izlivalo na oltar. Apostol Pavle je koristio ovaj izraz u figurativnom smislu da bi izrazio spremnost da se žrtvuje u korist svojih suvernika (Br 15:5, 7; Fp 2:17).

  • Prinos od žita.

    Ovaj prinos je podrazumevao nešto od sledećeg: fino brašno, pečeno zrnevlje, okrugle hlebove ili okrugle pogače. Prinos od žita je obično bio pečen u tepsiji ili pržen u tiganju (Le 2:1, 4-7, 14).

  •  Prisutnost.

    U nekim kontekstima u grčkom delu Svetog pisma ova reč se odnosi na prisutnost Isusa Hrista kao Kralja tokom poslednjih dana ovog poretka. Ta prisutnost je počela kada je na nebu ustoličen kao Mesijanski Kralj. Hristova prisutnost se ne odnosi samo na neki dolazak, nakon kog ubrzo sledi odlazak, već podrazumeva određeni period (Mt 24:3).

  • Prizivanje duhova.

    Ovaj običaj se odnosi na navodno komuniciranje s mrtvima preko određenih osoba koje su tvrdile da imaju tu moć (Le 20:27; Pz 18:10-12; 2Kr 21:6).

  • Prokletstvo.

    Pretiti zlom ili prizivati zlo na nekoga ili nešto. Prokletstva koja su pomenuta u Bibliji ne odnose se na nešto što je izrečeno pogrdnim rečima ili u naletu besa. Najčešće je reč o zvaničnoj objavi ili najavi da će se desiti neko zlo. Kada potiče od Boga ili nekoga ko govori u njegovo ime, takva objava ima proročansko značenje i uvek se ispunjava (Pst 12:3; Br 22:12; Ga 3:10).

  • Prokonzul.

    Glavni namesnik neke provincije koja je bila pod vlašću rimskog Senata. Imao je sudsku i vojnu vlast. Iako je za svoje postupke odgovarao pred Senatom, prokonzul je imao najveću vlast u provinciji (Del 13:7; 18:12).

  • Proricanje budućnosti.

    Navodno posedovanje moći da se proreknu budući događaji. U Bibliji se među osobama koje su tvrdile da imaju takvu moć pominju sveštenici koji su se bavili magijom, gatari, astrolozi i drugi (Le 19:31; Pz 18:11; Del 16:16).

  • Proročanstvo.

    Poruka koju je nadahnuo Bog. Ponekad se odnosi na to da Bog otkriva svoju volju, a ponekad na objavljivanje njegove volje. Proročanstvo može prenositi neku moralnu pouku, Božju zapovest ili osudu, ili može biti objava nečega što će se dogoditi (Jzk 37:9, 10; Da 9:24; Mt 13:14; 2Pe 1:20, 21).

  • Prorok.

    Osoba koja drugima prenosi Božju volju. Proroci su govorili u Božje ime i nisu prenosili samo šta će se dogoditi već i Božje pouke, zapovesti i osude (Am 3:7; 2Pe 1:21).

  • Prozelit.

    Obraćenik. U Svetom pismu, odnosi se na osobu koja je prihvatila judaizam, što je u slučaju muškarca značilo da je morao da se obreže (Mt 23:15, fusn.; Del 13:43).

  • Prvenac.

    Prvi, najstariji sin koji se rodio ocu (ali ne i prvi sin koji se rodio majci). U biblijsko doba, prvorođeni sin je imao poseban položaj u porodici i bio je glava porodice nakon očeve smrti. Ovaj izraz se odnosi i na prvorođeno muško mladunče životinja (Iz 11:5; 13:12; Pst 25:33; Ko 1:15).

  • Prvine.

    Prvi plodovi berbe ili žetve; prvi proizvod ili rezultat nekog poduhvata. Prema Jehovinoj zapovesti, njemu su pripadale sve prvine Izraelaca, bilo da su to ljudi, životinje ili rod. Kao narod, Izraelci su prinosili Bogu prvine tokom Praznika beskvasnih hlebova i na Pedesetnicu. Izraz „prvine“ se u figurativnom smislu odnosi na Hrista i njegove pomazane sledbenike (1Ko 15:23, fusn.; Br 15:21; Psl 3:9; Ot 14:4).

  • Prvosveštenik.

    Pod Mojsijevim zakonom, sveštenik koji je predstavljao narod pred Bogom i nadgledao službu drugih sveštenika. Naziva se i „sveštenički poglavar“ (2Le 26:20; Jzd 7:5). Jedino njemu je bilo dozvoljeno da uđe u Svetinju nad svetinjama, najskriveniju prostoriju u svetom šatoru i kasnije u hramu. To je činio samo jednom godišnje, na Dan očišćenja. U Bibliji se ovim izrazom ukazuje i na Isusa Hrista (Le 16:2, 17; 21:10; Mt 26:3; Jev 4:14).

  • Psalam.

    Pesma kojom se slavio Bog. Za psalme se komponovala muzika i njih su pevale Božje sluge, na primer u hramu u Jerusalimu, gde su dolazili da slave Jehovu Boga (Lu 20:42; Del 13:33; Ja 5:13).

  • Purim.

    Godišnji praznik koji se obeležavao 14. i 15. adara, u znak sećanja na izbavljenje Judejaca u vreme kraljice Jestire. Reč purim, koja ne potiče iz hebrejskog jezika, označava množinu reči „žreb“. Ovaj praznik je dobio ime po tome što je Aman bacao pur (to jest žreb) da bi odlučio kada će sprovesti u delo svoj plan da istrebi Judejce (Jes 3:7; 9:26).

  • Pustinja.

    Hebrejska reč za pustinju (midbar) ne odnosi se uvek na peščana ili kamenita područja u kojima nema vode. Njome se uglavnom ukazuje na retko naseljeno, neobrađivano područje ili na pusta prostranstva obrasla niskim rastinjem i travom (Jer 2:2). Može se odnositi i na područje gde je bilo pašnjaka (Ps 65:12; Jer 23:10; Iz 3:1), jama za kišnicu (2Le 26:10, fusn.), kuća, pa čak i gradova (1Kr 2:34; IN 15:61, 62; Is 42:11).

  • Put.

    Izraz koji se u Svetom pismu koristi u simboličnom smislu i ukazuje na nečiji način postupanja koji može biti u skladu s Jehovinom voljom, ali i ne mora (Ps 1:6; Psl 5:21). Za one koji su postali sledbenici Isusa Hrista kaže se da su pripadali „Putu“, jer su sledili njegov primer i usvojili način života u čijem je središtu vera u njega (Del 19:9).

R

  • Raj.

    Predivno uređen park. Eden je bio takvo mesto i njega je Jehova uredio za prvi ljudski par. Kada je Isus razgovarao sa zločincem pribijenim na mučenički stub pored njega, ukazao je na to da će zemlja postati raj. U 2. Korinćanima 12:4 reč „raj“ se po svemu sudeći  odnosi na budući raj, a u Otkrivenju 2:7 na raj na nebu (Pes 4:13; Lu 23:43).

  • Ratna oprema.

    Oprema koju su vojnici nosili da bi se zaštitili u borbi: kaciga, oklop, pojas, štitnici za potkolenice i štit (1Sa 31:9; Ef 6:13-17).

  • Rava.

    Izraz koji ima simbolično značenje i pominje se u Knjizi o Jovu, Psalmima i Isaiji (ne odnosi se na ženu po imenu Rava koja se pominje u Isusu Navinu). U Knjizi o Jovu, na osnovu konteksta se može zaključiti da je reč o morskoj nemani. U drugim knjigama ova morska neman se koristi kao simbol za Egipat (Jov 9:13; Ps 87:4; Is 30:7; 51:9, 10).

  • Rog.

    Životinjski rogovi su korišćeni kao posude za piće, za ulje, za čuvanje mastila i kozmetičkih sredstava, a služili su i kao muzički instrumenti. Zvuk roga je takođe služio za davanje različitih signala (1Sa 16:1, 13; 1Kr 1:39). Na mnogim mestima reč „rog“ se koristi u figurativnom smislu da se ukaže na snagu, osvajanje i pobedu (Pz 33:17; Mi 4:13; Za 1:19).

  • Rogovi oltara.

    Produžeci nalik rogovima, koji su se nalazili na četiri ugla nekih oltara (Le 8:15; 1Kr 2:28; videti Dodatke B5 i B8).

S

  • Sabat.

    Naziv potiče od hebrejske reči šabat, koja znači „odmarati; prestati“. Kod Jevreja, to je sedmi dan u sedmici (od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu). Neki drugi praznični dani, kao i sedma i pedeseta godina, takođe su se nazivali sabat. Na dan sabata se ništa nije smelo raditi, osim svešteničke službe u svetilištu. Tokom sabatne godine, zemlja nije smela da se obrađuje i niko nije smeo da prisiljava sunarodnika da mu vrati dug. U Mojsijevom zakonu su ograničenja tokom sabata bila razumna, ali su verske vođe s vremenom dodavale još ograničenja, tako da je narodu u Isusovo vreme bilo veoma teško da se drži svega toga (Iz 20:8; Le 25:4; Lu 13:14-16; Ko 2:16).

  • Sadukeji.

    Uvažena verska struja u judaizmu. Njeni članovi su bili bogate aristokrate i sveštenici koji su imali autoritet i uticaj nad svim što se dešavalo u hramu. Nisu prihvatali mnoga farisejska usmena predanja i verovanja. Nisu verovali u uskrsenje niti da anđeli postoje. Protivili su se Isusu (Mt 16:1; Del 23:8).

  • Samarićani.

    Naziv koji se u početku odnosio na Izraelce iz severnog desetoplemenskog kraljevstva Izraela. Nakon što su Asirci pokorili Samariju 740. pre n. e., primenjivao se i na strance koje su Asirci doveli u tu zemlju. U Isusovo vreme se tim nazivom nije ukazivalo na rasnu ili nacionalnu pripadnost, već su se tako nazivali pripadnici jedne sekte čiji je centar bio u blizini drevnog Sihema i Samarije. Neka njihova verovanja su se veoma razlikovala od verovanja pripadnika judaizma (Jv 8:48).

  • Samarija.

    Naziv grada koji je oko 200 godina bio prestonica severnog desetoplemenskog kraljevstva Izraela, ali i naziv celog tog područja. Grad je bio sagrađen na istoimenoj gori. U Isusovo vreme, Samarija je bila naziv oblasti koja se prostirala od Galileje na severu do Judeje na jugu. Isus tokom svojih putovanja obično nije propovedao u tom kraju, ali je ponekad ipak razgovarao s tamošnjim stanovnicima. Petar je iskoristio drugi simbolični ključ Kraljevstva kada je omogućio Samarićanima da dobiju sveti duh (1Kr 16:24; Jv 4:7; Del 8:14; videti Dodatak B10).

  • Satana.

    Hebrejska reč koja znači „protivnik“. Kada u izvornim jezicima uz nju stoji određeni član, odnosi se na Satanu Ðavola, Božjeg glavnog neprijatelja (Jov 1:6; Mt 4:10; Ot 12:9).

  • Satrap.

    Namesnik provincije u Vavilonskom i Persijskom carstvu. Kralj mu je poveravao najveću vlast u provinciji (Jzd 8:36; Da 6:1).

  • Savat.

    Naziv jedanaestog meseca jevrejskog verskog kalendara i petog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine januara do sredine februara (Za 1:7; videti Dodatak B15).

  • Savez.

    Zvaničan sporazum ili ugovor između Boga i ljudi ili između ljudi, kojim se obe strane obavezuju da će nešto učiniti, odnosno da nešto neće učiniti. Ponekad se samo jedna strana obavezivala da će uraditi nešto (jednostrani savez, što je zapravo bilo obećanje). Ponekad su obe strane imale određene obaveze (dvostrani savez). Pored saveza koje je Bog sklopio s ljudima, u Bibliji se govori o savezima između pojedinaca, plemena, naroda, to jest određenih grupa ljudi. Neki savezi su imali dalekosežan uticaj na ljude – na primer, Božji savezi sa Avrahamom, Davidom, izraelskim narodom (savez na temelju Zakona) i sa Izraelom Božjim (novi savez) (Pst 9:11; 15:18; 21:27; Iz 24:7; 2Le 21:7).

  • Sea.

    Mera za suvu materiju. Na osnovu bata, koji je služio kao mera za tečnost, može se zaključiti da je sea iznosila 7,33 litra (2Kr 7:1; videti Dodatak B14).

  • Sekta.

    Grupa ljudi koja se drži neke doktrine ili nekog vođe i zastupa sopstvena verovanja. Za dve istaknute struje u judaizmu, fariseje i sadukeje, kaže se da su sekte. I hrišćane su nazivali „sektom“ i „nazarećanskom sektom“, jer se verovatno smatralo da su se odvojili od judaizma. S vremenom su se unutar hrišćanske  skupštine pojavile sekte. U Otkrivenju se konkretno spominje „Nikolina sekta“ (Del 5:17; 15:5; 24:5; 28:22; Ot 2:6; 2Pe 2:1).

  • Sela.

    Stručni izraz korišćen u muzici ili prilikom recitovanja, a može se naći u Psalmima i knjizi proroka Avakuma. Možda se odnosi na pauzu tokom pevanja ili sviranja (ili i na jedno i na drugo), a svrha je da se u tišini razmišlja ili da se jednostavno naglase osećanja izražena u pesmi. U grčkoj Septuaginti se koristi izraz dijapsalma, koji znači „muzički uvod“ (Ps 3:4; Avk 3:3).

  • Serafimi.

    Duhovna stvorenja koja se nalaze u blizini Jehovinog prestola na nebu. Hebrejska reč serafim doslovno znači „onaj koji gori“ (Is 6:2, 6).

  • Sikal.

    Osnovna jevrejska jedinica za težinu i novčana jedinica. To je bio teg koji je težio 11,4 grama. Izraz „sveti sikal“ možda se koristio da bi se naglasilo da je taj teg morao biti precizan ili da je morao da odgovara onom tegu koji se nalazio u šatoru sastanka. Možda je postojao i „kraljevski“ sikal (drugačiji od običnog) ili standardni teg koji se čuvao u kraljevskoj palati (Iz 30:13, fusn.).

  • Sinagoga.

    Reč koja u osnovi znači „okupljanje; zbor“, ali u većini stihova odnosi se na objekat, to jest mesto gde su se Judejci okupljali da bi čitali svete spise, slušali i iznosili pouku i molili se. U Isusovo vreme, svaki grad u Izraelu imao je svoju sinagogu, a u većim gradovima ih je bilo više (Lu 4:16; Del 13:14, 15).

  • Sin čovečji.

    Izraz koji se oko 80 puta pojavljuje u jevanđeljima. Odnosi se na Isusa Hrista i ističe činjenicu da je time što se rodio u telu postao čovek, što znači da nije samo bio duhovno stvorenje koje je uzelo ljudsko telo. Izraz takođe pokazuje da će Isus ispuniti proročanstvo zapisano u Danilu 7:13, 14. U hebrejskom delu Svetog pisma, izraz se koristio za Jezekilja i Danila, čime se naglašavalo da su oni bili smrtni ljudi, za razliku od Boga, od kog su dobijali proročanske objave (Jzk 3:17; Da 8:17; Mt 19:28; 20:28).

  • Sin Davidov.

    Izraz kojim se često ukazuje na Isusa, čime se ističe da je on naslednik saveza za Kraljevstvo. Tu ulogu je mogao da ispuni samo neko iz Davidove loze (Mt 12:23; 21:9).

  • Sinedrion.

    Jevrejski vrhovni sud u Jerusalimu. U Isusovo vreme se sastojao od 71 člana, među kojima su bili prvosveštenik i drugi koji su ranije bili na tom položaju, članovi prvosveštenikove porodice, starešine, poglavari plemena i porodica, kao i poznavaoci Zakona (Mr 15:1; Del 5:34; 23:1, 6).

  • Sion; gora Sion.

    Ime jevusejskog utvrđenog grada Jevusa, koji se nalazio na jugoistočnom jerusalimskom brdu. Nakon što ga je David osvojio, na njemu je izgradio svoj kraljevski dvor i tada je Sion postao poznat kao „Davidov grad“ (2Sa 5:7, 9). Gora Sion je postala posebno sveta za Jehovu kada je David na nju doneo kovčeg saveza. Kasnije je naziv Sion obuhvatao i područje hrama na brdu Moriji, a u određenim periodima i čitav Jerusalim. U grčkom delu Svetog pisma, često se koristi u simboličnom smislu (Ps 2:6; 1Pe 2:6; Ot 14:1).

  • Sirija; Sirijci.

    Videti ARAM; ARAMEJCI.

  • Sirta.

    Dva velika plitka zaliva na obali Libije, u severnoj Africi. Drevni mornari su se plašili da će se tu nasukati zbog nepredvidivih peščanih sprudova koji su se pomerali zbog plime i oseke (Del 27:17; videti Dodatak B13).

  • Sivan.

    Naziv trećeg meseca jevrejskog verskog kalendara i devetog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine maja do sredine juna (Jes 8:9; videti Dodatak B15).

  • Skakavci.

    Prema Mojsijevom zakonu, skakavci su se ubrajali u čista stvorenja i mogli su da se koriste u ishrani. Neke vrste skakavaca se prilikom migracije kreću u velikim rojevima. Rojevi skakavaca koji proždiru sve na svom putu i prouzrokuju ogromne štete smatrani su strašnom kaznom (Iz 10:14; Mt 3:4).

  • Skiptar.

    Palica ili štap koji je vladar nosio kao simbol kraljevske vlasti (Pst 49:10; Jev 1:8).

  • Skupština.

    Grupa ljudi okupljenih radi određenog cilja ili aktivnosti. U hebrejskom delu Svetog pisma ova reč se uglavnom odnosi na izraelski narod. U grčkom delu Svetog pisma odnosi se na zajednicu hrišćana u nekom mestu, ali znatno češće na celokupnu hrišćansku zajednicu u svetu (1Kr 8:22; Del 9:31; Ri 16:5).

  • Slobodan čovek; oslobođenik.

    Tokom rimske vladavine, „slobodan čovek“ je bio onaj koji je rođen slobodan i imao je sva građanska prava. Za razliku od njega, „oslobođenik“ je bio nekadašnji rob koji je dobio slobodu. Nakon zvaničnog oslobođenja, on bi dobio rimsko građanstvo, ali ne bi mogao da učestvuje u političkom životu. Nakon nezvaničnog oslobođenja, više ne bi bio rob, ali ne bi imao ni sva građanska prava (1Ko 7:22).

  • Sluga pomoćnik.

    Prevod grčke reči dijakonos. Ta reč se prevodi i kao „đakon“ ili samo kao „sluga“. Izraz „sluga pomoćnik“ odnosi se na čoveka koji pomaže starešinama u skupštini. Da bi mogao da obavlja tu službu, on mora da ispunjava uslove koji su navedeni u Bibliji (1Ti 3:8-10, 12).

  •  Smirna.

    Mirišljava smola koja se dobijala od trnovitog žbunja ili niskog drveća iz roda Commiphora. Smirna je bila jedan od sastojaka svetog ulja za pomazanje. Pored toga, korišćena je kao miris za odeću i posteljinu, i u izradi ulja za masažu i drugih sredstava za negu tela. Takođe je korišćena prilikom pripreme pokojnika za sahranu (Iz 30:23; Psl 7:17; Jv 19:39).

  • Solomonov trem.

    U Isusovo vreme ovo je bio pokriveni prolaz na istoku spoljašnjeg dvorišta hrama. Za taj prolaz se smatralo da je bio deo Solomonovog hrama. Spominje se da je jedne zime Isus tuda prolazio i da su se prvi hrišćani tu sastajali (Jv 10:22, 23; Del 5:12; videti Dodatak B11).

  • Spiritizam.

    Verovanje da nakon smrti duh umrlog nastavlja da živi i da se s njim može komunicirati pod određenim okolnostima, naročito preko neke osobe koja komunicira s duhovnim područjem. Grčka reč farmakija, koja se odnosi na postupke povezane sa spiritizmom, prevedena je kao „vračanje“, a doslovno znači „upotreba droge“. U drevna vremena droga se koristila kada su se putem vračanja prizivale demonske sile (Ga 5:20; Ot 21:8).

  • Starešina.

    U Svetom pismu se ovaj izraz odnosi na čoveka koji ima određeni autoritet i odgovornosti u okviru jedne zajednice ili naroda. U Otkrivenju se njime ukazuje i na nebeska stvorenja. Grčka reč prezviter se prevodi kao „starešina“ kada se odnosi na muškarce koji predvode u hrišćanskoj skupštini (Iz 4:29; Psl 31:23; 1Ti 5:17; Ot 4:4).

  • Stoički filozofi.

    Pripadnici grčkog filozofskog pravca koji su smatrali da se sreća postiže življenjem u skladu s razumom i prirodom. Prema njihovom shvatanju, prava mudrost se ogleda u ravnodušnosti, kako prema bolu tako i prema zadovoljstvima (Del 17:18).

  • Stražar.

    Osoba koja čuva ljude ili posede, često tokom noći, i koja oglašava uzbunu kada preti neka opasnost. Stražari su često stajali na gradskim zidinama ili kulama, odakle su mogli da vide kada se neko približava. U vojsci su takođe postojali stražari. U figurativnom smislu, proroci su služili kao stražari izraelskom narodu i upozoravali ga na predstojeće uništenje (2Kr 9:20; Jzk 3:17).

  • Stub (1).

    Uspravni deo građevine koji služi kao potpora. Neki stubovi su podignuti u znak sećanja na neki istorijski događaj. Kralj Solomon ih je koristio u izgradnji hrama i drugih građevina. Paganski narodi su podizali obredne stubove da bi se klanjali lažnim bogovima, a to su ponekad radili i Izraelci (Su 16:29; 1Kr 7:21; 14:23; videti KAPITEL).

  • Stub (2).

    Uspravan kolac na koji je žrtva bila svezana ili pribijena. U nekim narodima se koristio kao sredstvo pogubljenja, a takođe i kao mesto gde bi leš bio izložen radi upozorenja drugima ili javnog poniženja. Asirci, koji su bili poznati po surovom ratovanju, koristili su stub kao oruđe pogubljenja tako što su žrtvu nabijali na zašiljeni kolac koji je probijao njenu trbušnu duplju sve do grudnog koša. Međutim, prema jevrejskom zakonu, oni koji su bili krivi za gnusne zločine poput hule i idolopokolonstva najpre bi bili pogubljeni kamenovanjem ili na neki drugi način, a zatim bi njihovo telo bilo obešeno na stub ili na drvo za upozorenje drugima (Pz 21:22, 23; 2Sa 21:6, 9). Rimljani su ponekad vezivali žrtvu za stub na kom bi ona umrla tek posle nekoliko dana, i to od bolova, žeđi, gladi ili izloženosti suncu. U drugim slučajevima, kao što je bilo prilikom Isusovog pogubljenja, šake i stopala žrtve bili bi pribijeni na stub (Lu 24:20; Jv 19:14-16; 20:25; Del 2:23, 36; videti MUČENIČKI STUB).

  • Sudije.

    Ljudi koje je Jehova postavljao da izbavljaju njegov narod u periodu pre nego što je nad Izraelcima počeo da vlada kralj (Su 2:16).

  • Sudnji dan.

    Ovaj izraz se odnosi na dan, to jest period, kada će Bog suditi određenim grupama, narodima i čovečanstvu u celini. Za neke će to biti vreme kada će dobiti smrtnu kaznu koju su zaslužili, dok će za druge biti vreme kada će dobiti priliku da budu izbavljeni i nagrađeni večnim životom. Isus Hrist i njegovi apostoli su ukazivali na „Sudnji dan“, kada će se suditi i živima i mrtvima (Mt 12:36).

  • Sudska stolica.

    Ovaj izraz se obično odnosio na uzdignuto postolje koje se nalazilo napolju i do kog se dolazilo stepenicama. Na sudskoj stolici su sedeli predstavnici vlasti i odatle se obraćali narodu i iznosili svoje odluke. Izrazi „Božja sudska stolica“ i „Hristova sudska stolica“ figurativno ukazuju na to da će Jehova suditi ljudima (Ri 14:10, fusn.; 2Ko 5:10, fusn.; Jv 19:13).

  • Svedočanstvo.

    Izraz „Svedočanstvo“ obično se odnosi na Deset zapovesti zapisanih na dve kamene ploče koje su date Mojsiju (Iz 31:18).

  • Sveštenički poglavar.

    Izraz koji u hebrejskom delu Svetog pisma ima isto značenje kao i reč „prvosveštenik“. Po svemu sudeći, u grčkom delu Svetog pisma izraz „sveštenički poglavari“ odnosi se na vodeće sveštenike, među kojima su verovatno bili nekadašnji prvosveštenici i poglavari 24 sveštenička reda (2Le 26:20; Jzd 7:5; Mt 2:4; Mr 8:31).

  • Sveštenik.

    Muškarac koji je zastupao Boga pred narodom kome je služio tako što ih je  poučavao o Bogu i njegovim zakonima. Sveštenici su takođe zastupali narod pred Bogom tako što su prinosili žrtve i molili se u korist naroda. Pre uvođenja Mojsijevog zakona, poglavar svake porodice ujedno je bio i sveštenik. Pod Mojsijevim zakonom, sveštenici su bili muškarci iz Levijevog plemena, iz Aronove porodice. Ostali Levijevi potomci su bili njihovi pomoćnici. Zahvaljujući sklapanju novog saveza, oni koji sačinjavaju duhovni Izrael služiće kao sveštenici, sa Isusom Hristom kao prvosveštenikom (Iz 28:41; Jev 9:24; Ot 5:10).

  • Svet; svetost.

    Osobina koja je sastavni deo Jehovine ličnosti; stanje apsolutne moralne čistoće (Iz 28:36; 1Sa 2:2; Psl 9:10; Is 6:3). Kada se odnosi na ljude (Iz 19:6; 2Kr 4:9), životinje (Br 18:17), stvari (Iz 28:38; 30:25), mesta (Iz 3:5; Is 27:13), razdoblja (Iz 16:23; Le 25:12) i aktivnosti (Iz 36:4), izvorna hebrejska reč prenosi misao o odvojenosti ili posvećenosti svetom Bogu. To znači da je nešto izdvojeno za službu Jehovi. U grčkom delu Svetog pisma reči koje su prevedene kao „svet“ i „svetost“ takođe označavaju da neko ili nešto pripada Bogu. Ovim rečima se ukazuje i na čestito i čisto ponašanje (Mr 6:20; 2Ko 7:1; 1Pe 1:15, 16).

  • Sveta tajna.

    Tajna koja potiče od Boga i odnosi se na njegovu volju i nameru. On je otkriva u vreme koje on odredi i onima koje on izabere (Mr 4:11; Ko 1:26).

  • Sveti duh.

    Nevidljiva sila koju Bog koristi da bi ostvario svoju volju. Taj duh je svet zato što potiče od Jehove, koji je čist i pravedan u najvećoj meri, i zato što je sredstvo koje Bog koristi da bi postigao ono što je sveto (Lu 1:35; Del 1:8).

  • Sveti šator.

    Prenosivi šator u kom se nakon izlaska Izraelaca iz Egipta nalazio kovčeg Jehovinog saveza, koji je predstavljao Jehovinu prisutnost. Sveti šator je bio mesto gde su se prinosile žrtve i vršila sveta služba. Ponekad se nazivao i „šator sastanka“. Sastojao se od više međusobno spojenih drvenih okvira prekrivenih komadima lanenog platna na kojima su bili izvezeni heruvimi. Bio je podeljen na dve prostorije, na Svetinju i Svetinju nad svetinjama (IN 18:1; Iz 25:9; videti Dodatak B5).

  • Sveti znak predanja.

    Sjajna pločica od zlata na kojoj je na hebrejskom bio urezan natpis „Jehova je svet“. Nalazila se na prednjoj strani prvosveštenikovog turbana (Iz 39:30; videti Dodatak B5).

  • Svetilište.

    Mesto koje je izdvojeno za službu Bogu, sveto mesto. U većini slučajeva odnosi se konkretno na šator sastanka ili na hram u Jerusalimu. Ovaj izraz se takođe koristi kada se opisuje mesto gde Bog prebiva na nebu (Iz 25:8 9; 2Kr 10:25; 1Le 28:10; Ot 11:19).

  • Svetinja.

    Prva, veća prostorija u svetom šatoru ili u hramu (druga prostorija je bila Svetinja nad svetinjama). U svetom šatoru je u Svetinji stajao zlatni svećnjak, zlatni kadioni oltar, sto za sveti hleb, kao i zlatno posuđe koje je korišćeno za službu u svetom šatoru. Nakon što je izgrađen hram, u Svetinji se nalazio zlatni oltar, deset zlatnih svećnjaka i deset stolova za sveti hleb (Iz 26:33; Jev 9:2; videti Dodatke B5 i B8).

  • Svetinja nad svetinjama.

    Najskrivenija prostorija u svetom šatoru i u hramu. U njoj se nalazio kovčeg saveza. Prema Mojsijevom zakonu, u Svetinju nad svetinjama je smeo da uđe jedino prvosveštenik i to samo jednom godišnje, na Dan očišćenja (Iz 26:33; Le 16:2, 17; 1Kr 6:16; Jev 9:3).

  • Svitak.

    Dugačak list od pergamenta ili papirusa, na kom se pisalo samo na jednoj strani i obično je bio umotan oko nekog štapa. Delovi Biblije su pisani na svicima, koji su kasnije prepisivani na druge svitke, jer su to bile uobičajene „knjige“ u to vreme (Jer 36:4, 18, 23; Lu 4:17-20; 2Ti 4:13).

  • Svršetak poretka.

    Period koji prethodi kraju ovog poretka kojim vlada Satana. Podudara se s vremenom Hristove prisutnosti. Pod Isusovim vođstvom, anđeli će „odvojiti zle od pravednih“ i uništiti ih (Mt 13:40-42, 49, 50). Isusovi učenici su želeli da znaju kada će se to dogoditi (Mt 24:3). Pre nego što se vratio na nebo, Isus im je obećao da će biti s njima sve do tog vremena (Mt 28:20).

Š

  • Šator sastanka.

    Izraz koji se primenjivao i na Mojsijev šator i na sveti šator koji je prvobitno podignut u pustinji. Nazvan je „šator sastanka“, jer je narod tamo išao da traži savet od Jehove, i tako se na neki način „sastajao“ sa Jehovom (Iz 33:7; 39:32).

  • Šeminit.

    Muzički izraz koji doslovno znači „osmi“ i moguće je da se odnosi na donju oktavu. Ako je reč o instrumentima, ovaj izraz je verovatno ukazivao na one koji daju tonove u toj oktavi, to jest niske tonove. Ako je reč o pesmama, moguće je da se odnosio na muzičku pratnju u donjem registru koja je određivala i kako će se pesma pevati (1Le 15:21; Ps 6:uvd; 12:uvd).

  • Šeol.

    Hebrejska reč koja znači isto što i grčka reč „had“. Odnosi se na simbolično mesto gde počivaju umrli i prevodi se rečju „grob“, uz fusnotu koja objašnjava da nije reč o običnom grobu (Pst 37:35; Ps 16:10; Del 2:31).

 T

  • Talant.

    Najveća merna jedinica za težinu i najveća novčana jedinica. Iznosio je 34,2 kilograma. Grčki talant je bio manji i težio je oko 20,4 kilograma (1Le 22:14; Mt 18:24; videti Dodatak B14).

  • Tamjan.

    Osušena smola drveća i žbunja nekih vrsta iz roda Boswellia. Kad se zapali, širi prijatan miris. Tamjan je bio jedan od sastojaka svetog kâda, koji se koristio u svetom šatoru i u hramu. Pored toga, stavljan je na prinos od žita, kao i na naslagane hlebove koji su stajali u Svetinji (Iz 30:34-36; Le 2:1; 24:7; Mt 2:11).

  • Tamuz.

    (1) Ime boga kog su u Jerusalimu oplakivale Jevrejke koje su se udaljile od prave religije. Smatra se da je Tamuz bio kralj koji je nakon smrti proglašen bogom. U sumerskoj mitologiji, Tamuz se nazivao Dumuzi i bio je muž ili ljubavnik boginje plodnosti Inane, koja je u Vavilonu bila poznata kao Ištar (Jzk 8:14). (2) Naziv četvrtog meseca jevrejskog verskog kalendara i desetog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine juna do sredine jula. (videti Dodatak B15.)

  • Tarsiski brodovi.

    U početku se ovaj izraz odnosio na brodove koji su plovili u drevni Tarsis (na području današnje Španije). Izgleda da se s vremenom taj naziv počeo koristiti za velike brodove koji su mogli da prelaze velike razdaljine. Solomon i Josafat su koristili takve brodove za trgovinu (1Kr 9:26; 10:22; 22:48).

  • Tartar.

    Izraz iz grčkog dela Svetog pisma koji se odnosi na stanje nalik zatočeništvu u koje su dospeli neposlušni anđeli iz Nojevog doba. Upotreba glagola tartaro (prevedenog kao „baciti u tartar“) u 2. Petrovoj 2:4 ne znači da su anđeli koji su zgrešili bili bačeni u tartar koji je poznat u paganskoj mitologiji (mračni ponor u podzemnom svetu gde su zatvoreni niži bogovi). Zapravo, Bog ih je zbacio s neba i oduzeo im uzvišenu službu, a zatim ih osudio na najdublju tamu, koja sprečava da do njihovog uma dopre duhovno svetlo i da razumeju Božje namere. Tama takođe simbolizuje ono što ih čeka – Sveto pismo otkriva da će biti zauvek uništeni zajedno sa svojim vođom, Satanom Ðavolom. Dakle, tartar predstavlja stanje najdubljeg poniženja tih buntovnih anđela. To nije isto što i „bezdan“ koji se pominje u Otkrivenju 20:1-3.

  • Terafimi.

    Videti KIPOVI KUĆNIH BOGOVA.

  • Tevet.

    Naziv desetog meseca jevrejskog verskog kalendara i četvrtog meseca svetovnog kalendara, nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu. Trajao je od sredine decembra do sredine januara. Na njega se obično ukazuje samo kao na deseti mesec (Jes 2:16; videti Dodatak B15).

  • Tišri.

    Videti ETANIM i Dodatak B15.

  • Tkanje.

    Proces izrade tkanine ukrštanjem uzdužnih niti (koje se nazivaju osnova) i poprečnih niti (koje se nazivaju potka) (Le 13:48, fusn.; Su 16:13).

  • Trska.

    Izraz koji se koristi za različite biljke koje uspevaju na vlažnim područjima. Biljka na koju se najčešće misli je Arundo donax (Jov 8:11; Is 42:3; Mt 27:29; Ot 11:1; videti MERNA TRSKA).

  • Truba.

    Limeni duvački instrument koji se koristio za različite vrste oglašavanja, kao i u muzici. Prema Brojevima 10:2, Jehova je dao uputstva da se naprave dve srebrne trube kojima se oglašavao poziv da se narod okupi ili da logor nastavi s putovanjem. Njima se takođe davao znak za početak rata. To su verovatno bile trube pravog oblika, za razliku od zakrivljenih životinjskih rogova, koji su se takođe koristili za oglašavanje. U hramu su među muzičkim instrumentima bile i trube čiji oblik nije utvrđen. Truba se u simboličnom smislu oglašava i prilikom objave Jehovinih presuda ili drugih značajnih događaja (2Le 29:26; Jzd 3:10; 1Ko 15:52; Ot 8:7–11:15).

  • Turban.

    Povez od tkanine koji se umotan nosio na glavi. Prvosveštenik je nosio turban od finog lana, na kojem je s prednje strane plavom uzicom bila privezana zlatna pločica. Kralj je ispod krune nosio turban. Jov je ovaj izraz koristio figurativno kada je svoju pravdu uporedio s turbanom (Iz 28:36, 37; Jov 29:14; Jzk 21:26).

U

  • Ugaoni kamen.

    Kamen koji se nalazio na uglu građevine, to jest na mestu gde se dva zida spajaju. Imao je veoma važnu ulogu u povezivanju i učvršćivanju zidova. Najvažniji ugaoni kamen je bio ugaoni kamen temeljac. Prilikom izgradnje gradskih zidina i javnih zdanja, kao ugaoni kamen temeljac korišćen je naročito čvrst kamen. Ovaj izraz se koristi u figurativnom smislu kada se govori o stvaranju zemlje. Na Isusa se ukazuje kao na „ugaoni kamen“ hrišćanske skupštine, koja se upoređuje s duhovnom građevinom (Ef 2:20; Jov 38:6).

  • Urim i Tumim.

    Predmeti koje je prvosveštenik koristio poput žreba da bi odredio šta je Jehovina volja kada bi se pojavilo pitanje koje se ticalo celog naroda. Prvosveštenik ih je stavljao u svoj naprsnik kad je ulazio u šator sastanka. Po svemu sudeći, prestali su da se koriste nakon što su Vavilonci uništili Jerusalim (Iz 28:30; Ne 7:65).

  • Uskrsenje.

    Vraćanje u život. Grčka reč anastasis doslovno znači „ustajanje; podizanje“.  U Bibliji se nalazi devet zapisa o uskrsenju. Jedan od njih je kada je Jehova Bog uskrsnuo Isusa. Iako su u drugim prilikama Ilija, Jelisej, Isus, Petar i Pavle uskrsnuli nekoga, bilo je jasno da su moć za takva čuda dobili od Boga. Biblija kaže da će Bog „uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ na zemlji, i to je važan deo ispunjenja Božje namere (Del 24:15). U Bibliji se takođe govori o uskrsenju na nebu, koje se naziva „ranije uskrsenje“ i „prvo uskrsenje“. Odnosi se na Isusovu duhom pomazanu braću (Fp 3:11; Ot 20:5, 6; Jv 5:28, 29; 11:25).

  • Uvod.

    Uvodne reči na početku nekih psalama u kojima se navodi ime pisca, okolnosti u kojima su napisani, uputstva za muzičko izvođenje ili svrha tih psalama. (Videti uvode za 3, 4, 5, 6, 7, 30, 38, 60, 92. i 102. psalam.)

  • Uzvišice.

    Mesta za verske obrede koja su se obično nalazila na vrhu nekog brda, planine ili uzvišenja koje su napravili ljudi. Premda su na uzvišicama ponekad prinošene žrtve Jehovi, one su se najčešće koristile u paganskim verskim obredima, za prinošenje žrtava lažnim bogovima (Br 33:52; 1Kr 3:2; Jer 19:5).

V

  • Vadi.

    Dolina ili rečno korito koje je obično suvo, osim tokom kišne sezone. Reč se takođe može odnositi na samu reku ili potok. Neki su dobijali vodu iz izvora i zato su opstajali više godina. U nekim kontekstima, na vadi se ukazuje rečju „dolina“ (Pst 26:17; Le 23:40; Br 34:5; 1Kr 18:5; Jer 31:9).

  • Val.

    Hananski bog za koga se smatralo da je vlasnik neba i da daje kišu i plodnost. Ime „Val“ se koristilo i kao naziv za niža lokalna božanstva. Ova hebrejska reč znači „gospodar; vlasnik“ (1Kr 18:21; Ri 11:4).

  • Vatreno jezero.

    Simbolično mesto „u kojem gori sumpor“, opisano i kao „druga smrt“. U njega će biti bačeni oni koji bez kajanja čine greh, Ðavo, pa čak i smrt i grob (to jest had). Budući da vatra ne može nauditi duhovnom stvorenju, kao ni smrti ni grobu, jasno je da to jezero nije simbol večnih muka, nego večnog uništenja (Ot 19:20; 20:14, 15; 21:8).

  • Velika nevolja.

    Grčka reč koja je prevedena kao „nevolja“ ukazuje na nesreću i patnju usled izuzetno teških okolnosti. Isus je govorio o „velikoj nevolji“ kakve nikad nije bilo, koja će pogoditi Jerusalim, a kasnije i celo čovečanstvo kada on bude došao „s velikom moći i slavom“ (Mt 24:21, 29-31). Apostol Pavle je tu nevolju opisao kao pravednu Božju kaznu nad onima „koji ne poznaju Boga i nisu poslušni dobroj vesti“ o Isusu Hristu. U 19. poglavlju Otkrivenja govori se o tome da će Isus predvoditi nebeske vojske u borbi protiv „zveri i kraljeva zemlje i njihovih vojski“ (2So 1:6-8; Ot 19:11-21). Ovu nevolju će preživeti „veliko mnoštvo“ ljudi (Ot 7:9, 14; videti ARMAGEDON).

  • Velzevul.

    Naziv koji se odnosi na Satanu – kneza, to jest vladara, demona. Moguće je da je to ime izmenjeni oblik imena Val-Zevul, što je bilo ime božanstva kome su se klanjali Filisteji u Akaronu (2Kr 1:3, fusn.; Mt 12:24).

  • Verna ljubav.

    Najčešći prevod hebrejske reči hesed, kojom se ukazuje na ljubav koja podrazumeva potpunu predanost, vernost, privrženost i odanost. Njome se često opisuje Božja ljubav prema ljudima, ali i ljubav koju ljudi pokazuju jedni drugima (Iz 34:6; Ru 3:10).

  • Videlac.

    Osoba kojoj je Bog omogućio da razume njegovu volju. Njoj su, simbolično govoreći, oči otvorene da vidi i razume stvari koje drugi ljudi ne mogu. Koren hebrejske reči znači „videti“, bilo doslovno bilo simbolično. Od videoca su drugi tražili mudar savet da bi rešili neki problem (1Sa 9:9).

  • Vinska presa.

    Obično se sastojala od dva udubljenja uklesana u prirodnom krečnjaku, jednog na višem a drugog na nižem nivou, povezanih malim kanalom. Dok se grožđe gnječilo u višem udubljenju, sok je oticao u niže udubljenje. Ovaj izraz se u simboličnom smislu odnosi na Božje presude (Is 5:2; Ot 19:15).

  • Vinski meh.

    Cela životinjska koža koja je bila obrađena na takav način da je u njoj moglo da se drži vino. Obično se koristila kozja ili ovčija koža. Vino se stavljalo u nove vinske mehove jer se usled fermentacije oslobađao ugljen-dioksid koji je vršio pritisak na meh. Novi meh se usled toga širio dok bi stari pukao pod pritiskom (IN 9:4; Mt 9:17).

  • Vračanje.

    Upotreba moći koja dolazi od zlih duhova (2Le 33:6).

  • Vul.

    Naziv osmog meseca jevrejskog verskog kalendara i drugog meseca svetovnog kalendara. Naziv potiče od reči koja znači „rod; prinos“. Ovaj mesec je trajao od sredine oktobra do sredine novembra (1Kr 6:38; videti Dodatak B15).

Z

  • Zakletva.

    Zakletvom se potvrđuje da je nešto istina. Zakletva može biti i svečano obećanje kojim se osoba obavezuje da će nešto uraditi ili da nešto neće uraditi. Često je reč o zavetu koji se daje nekom na višem položaju, naročito Bogu. Jehova je zakletvom potvrdio svoj savez sa Avrahamom (Pst 14:22; Jev 6:16, 17).

  • Zakon.

    Kada je napisana velikim početnim slovom, ova reč ukazuje ili na Mojsijev zakon ili  na prvih pet knjiga Biblije. Kada je napisana malim slovom, uglavnom se odnosi na pojedine odredbe Mojsijevog zakona ili na neko zakonsko načelo (Br 15:16; Pz 4:8; Mt 7:12; Ga 3:24).

  • Zalog.

    Lični predmet koji dužnik daje zajmodavcu kao garanciju da će mu vratiti dug. Mojsijev zakon je sadržavao odredbe o zalogu da bi se zaštitila prava siromašnih i drugih koji su bili u nepovoljnom položaju (Iz 22:26; Jzk 18:7).

  • Zavesa.

    Prelepo istkano platno na kom su bili izvezeni heruvimi. U svetom šatoru i u hramu razdvajala je Svetinju od Svetinje nad svetinjama (Iz 26:31; 2Le 3:14; Mt 27:51; Jev 9:3). Još jedna, drugačija zavesa nalazila se na ulazu u sveti šator i njegovo dvorište (Iz 26:36; 27:16; videti Dodatak B5).

  • Zavet.

    Svečano obećanje koje osoba daje Bogu da će nešto uraditi, dati neki prinos ili dar, služiti na poseban način ili da će se uzdržavati od nekih stvari koje same po sebi nisu neispravne. Zavet je jednako ozbiljan kao i zakletva (Br 6:2; Pro 5:4; Mt 5:33).

  • Zavetni prinos.

    Dobrovoljni prinos koji se davao uz određene zavete (Le 23:38; 1Sa 1:21).

  • Zevs.

    Vrhovni bog u grčkoj mitologiji. Za Varnavu su u Listri mislili da je Zevs. Na drevnim natpisima pronađenim u blizini Listre pojavljuju se izrazi „Zevsovi sveštenici“ i „bog sunca Zevs“. Brod kojim je Pavle plovio sa Malte na pramcu je imao znak Dioskura, to jest Zevsovih sinova blizanaca Kastora i Poluksa (Del 14:12; 28:11).

  • Zif.

    Prvobitni naziv drugog meseca jevrejskog verskog kalendara i osmog meseca svetovnog kalendara. Trajao je od sredine aprila do sredine maja. Naziva se ijar u jevrejskom Talmudu i drugim delima koja datiraju iz perioda nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu (1Kr 6:37; videti Dodatak B15).

  • Zli.

    Izraz koji se odnosi na Satanu Ðavola, koji se protivi Bogu i njegovim pravednim merilima (Mt 6:13; 1Jv 5:19).

  • Znak.

    Predmet, postupak, situacija ili neuobičajena pojava koja je značajna zbog toga što ukazuje na nešto, bilo u sadašnjosti bilo u budućnosti (Pst 9:12, 13; 2Kr 20:9; Mt 24:3; Ot 1:1).

  • Zvezda danica.

    Ovaj izraz ima slično značenje kao izraz „jutarnja zvezda“. Reč je o zvezdi koja se poslednja pojavljuje na istoku pre izlaska sunca, što zapravo najavljuje svitanje novog dana (Ot 22:16; 2Pe 1:19).

Ž

  • Žreb.

    Okrugli kamenčići, komadići drveta ili kamena koji su korišćeni kada je trebalo doneti neku odluku. Obično su stavljani u preklop odeće ili u neku posudu, koju bi potom protresli. Žreb koji bi ispao ili bi bio izvučen ukazivao je na odluku. To je obično rađeno uz molitvu. Reči koje se u izvornom jeziku koriste za „žreb“ mogu se prevesti i kao „deo“ (IN 14:2; Ps 16:5, fusn.; Psl 16:33; Mt 27:35).

  • Žrtva.

    Prinos koji se daje Bogu kao izraz zahvalnosti, da bi se priznala krivica i da bi se ponovo stekla njegova naklonost. Počev od Avelja, ljudi su po svom izboru prinosili različite žrtve, među kojima su bile i životinje. Nakon uvođenja Mojsijevog zakona, žrtve su postale obavezne. Životinjske žrtve više nisu bile potrebne nakon što je Isus dao svoj savršeni život, a hrišćani danas prinose simbolične žrtve Bogu (Pst 4:4; Jev 13:15, 16; 1Jv 4:10).

  • Žrtva levanica.

    Videti PRINOS OD VINA.

  • Žrtva paljenica.

    Životinjska žrtva (junac, ovan, jarac, grlica ili mladi golub) koja se cela spaljivala na oltaru kao prinos Bogu. Nijedan deo te žrtve nije ostajao osobi koja ju je prinosila (Iz 29:18; Le 6:9).

  • Žrtva za greh.

    Žrtva koja se prinosila za nenameran greh, počinjen zbog nasleđene nesavršenosti. Prinosile su se različite životinjske žrtve, od bika do goluba, u zavisnosti od okolnosti prestupnika (Le 4:27, 29; Jev 10:8).

  • Žrtva zahvalnica.

    Žrtva zajedništva koja se prinosila u znak zahvalnosti Bogu za sve njegove darove i vernu ljubav. Jelo se meso žrtvovane životinje, kao i hleb sa kvascem i beskvasni hleb. Meso se moralo pojesti istog dana (2Le 29:31).

  • Žrtva zajedništva.

    Žrtva prinošena Jehovi kao znak da je onaj ko je prinosi u miru s njim. Čovek koji je prinosio takvu žrtvu jeo je meso žrtvovane životinje sa svojom porodicom, sa sveštenikom koji je žrtvovao životinju i s drugim sveštenicima koji su tom prilikom vršili službu. Simbolično govoreći, Jehova bi osetio ugodan miris koji se širio kad bi sveštenik spalio salo na oltaru. Bogu je takođe pripadala krv, koja predstavlja život. Bilo je to kao da su sveštenici i porodica koja je prinosila žrtvu bili na zajedničkom obroku s Jehovom, što je značilo da su u miru s njim (Le 7:29, 32; Pz 27:7).

  • Žrtva za prestup (krivicu).

    Žrtva koju je neko prinosio za sopstvene grehe. Donekle se razlikuje od drugih žrtava za greh. Naime, bila je prinošena zato što se prestupnik ogrešio o savez s Bogom ili zato što je povredio prava drugog čoveka, kao i da bi ponovo stekao prava koja je izgubio zbog greha. Zahvaljujući tome, njegova kazna je bila blaža (Le 7:37; 19:22; Is 53:10).