Isaija 6:1-13

  • Vizija Jehove u njegovom hramu (1-4)

    • „Svet, svet, svet je Jehova“ (3)

  • Isaijine usne očišćene (5-7)

  • Isaija poslat (8-10)

    • „Evo mene, mene pošalji!“ (8)

  • „Dokle, Jehova?“ (11-13)

6  One godine kad je umro kralj Ozija,+ video sam Jehovu kako sedi na visokom i uzvišenom prestolu,+ a donji deo njegove haljine ispunjavao je hram.  Iznad njega su stajali serafimi. Svaki je imao šest krila – dva da pokrije svoje lice, dva da pokrije svoje noge i dva da njima leti.   I govorili su jedan drugom: „Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama!+ Cela zemlja je puna njegove slave.“  Dovraci na pragovima zatresli su se od glasa onih koji su uzvikivali, a dom se ispunio dimom.+   Tada sam rekao: „Teško meni! Poginuću*,jer sam čovek nečistih usanai živim među narodom nečistih usana,+a svojim očima sam video Kralja, Jehovu nad vojskama!“  Tada je jedan od serafima doleteo do mene, držeći u ruci komad užarenog uglja+ koji je mašicama uzeo sa oltara.+  Dotakao mi je usta i rekao: „Evo, ovo ti je dotaklo usne. Tvoja krivica je uklonjenai tvoj greh je oprošten*.“  Zatim sam čuo Jehovin glas kako kaže: „Koga ću poslati? Ko će za nas ići?“+ A ja sam odgovorio: „Evo mene, mene pošalji!“+   Na to je on rekao: „Idi i reci tom narodu: ’Uvek iznova ćete slušati,ali nećete razumeti,uvek iznova ćete gledati,ali ništa nećete shvatati.‘+ 10  Učini da srce tog naroda bude neosetljivo,+pokrij im uši+i zatvori im oči,da očima ne vide,da ušima ne čuju,da srcem ne razumejui da mi se ne vrate i ne ozdrave.“+ 11  Tada sam upitao: „Dokle, Jehova?“ A on mi je odgovorio: „Dok se gradovi ne pretvore u ruševine bez stanovnika,dok kuće ne ostanu bez ljudii dok zemlja ne bude razorena i opustošena.+ 12  Dok Jehova ne protera ljude daleko+i dok zemlja sasvim ne opusti. 13  „U zemlji će ostati deseti deo ljudi, ali će i oni ipak biti spaljeni, kao veliko drvo i kao hrast od kojih, kad se poseku, ostane samo panj. Taj panj biće sveto seme*.“

Fusnote

Doslovno: „Ućutkan sam“.
Ili: „očišćen“.
Ili: „potomstvo“.