Brojevi 14:1-45

  • Narod hoće da se vrati u Egipat (1-10)

    • Isus Navin i Halev hrabre narod (6-9)

  • Jehova gnevan; Mojsije se zauzima za narod (11-19)

  • Kazna: 40 godina u pustinji (20-38)

  • Poraz od Amaličana (39-45)

14  Tada je sav narod počeo da negoduje i cele noći je jadikovao i plakao.+  Svi Izraelci su počeli da gunđaju protiv Mojsija i Arona.+ Ceo narod im je govorio: „Što nismo pomrli u Egiptu ili u ovoj pustinji!  Zašto nas Jehova vodi u tu zemlju da poginemo?+ Naše žene i naša deca postaće plen.+ Zar nije bolje da se vratimo u Egipat?“+  Čak su među sobom govorili: „Izaberimo sebi vođu i vratimo se u Egipat!“+  Tada su se Mojsije i Aron poklonili Bogu licem do zemlje naočigled svih okupljenih* Izraelaca.  A Isus,+ Navinov sin, i Halev,+ Jefonijin sin, koji su bili među onima koji su izviđali zemlju, pocepali su svoju odeću  i rekli su svim Izraelcima: „Zemlja koju smo obišli i izviđali zaista je veoma dobra.+  Ako smo po volji Jehovi, on će nas sigurno dovesti u tu zemlju, u kojoj teče med i mleko, i daće nam je.+  Samo se nemojte buniti protiv Jehove. Ne bojte se naroda te zemlje+ jer ih mi možemo lako poraziti*. Oni nemaju zaštitu, a s nama je Jehova.+ Ne bojte ih se!“ 10  Ali ceo narod je govorio da će ih kamenovati.+ Tada se Jehovina slava pokazala nad šatorom sastanka svim Izraelcima.+ 11  Jehova je rekao Mojsiju: „Dokle će me ovaj narod prezirati?+ Dokle će odbijati da mi veruju i pored svih čuda koja sam učinio među njima?+ 12  Kazniću ih pomorom i istrebiću ih, a od tebe ću načiniti narod veći i moćniji od njih.“+ 13  Ali Mojsije je rekao Jehovi: „To će sigurno čuti Egipćani, iz čije si zemlje izveo ovaj narod svojom silom, + 14  pa će pričati o tome stanovnicima ove zemlje. Oni su već čuli da si ti, Jehova, sa ovim narodom+ i da mu se javljaš licem u lice.+ Čuli su da si ti Jehova i da tvoj oblak stoji nad ovim narodom, da ideš pred njim u stubu od oblaka danju i u stubu od vatre noću.+ 15  Ako sada pobiješ sav ovaj narod, onda će narodi koji su slušali o tvojoj slavi sigurno reći: 16  ’Jehova nije mogao da dovede taj narod u zemlju za koju se zakleo da će im je dati, pa ih je pobio u pustinji.‘+ 17  Zato te sada molim, Jehova, pokaži svoju veliku moć, jer si ti sam rekao: 18  ’Jehova je strpljiv* i pun verne ljubavi,+ oprašta prestupe i krivicu, ali krivce ne ostavlja nekažnjene, nego za njihove prestupe kažnjava njih i njihove potomke, do trećeg i do četvrtog kolena*.‘+ 19  Molim te, oprosti prestup ovom narodu zbog svoje velike verne ljubavi, kao što si im opraštao otkad su bili u Egiptu pa sve do sada.“+ 20  Tada je Jehova rekao: „Opraštam im kao što si me molio.+ 21  Ali zaklinjem se samim sobom, sva će se zemlja ispuniti Jehovinom slavom.+ 22  Niko od onih koji su videli moju slavu i čuda+ koja sam učinio u Egiptu i u ovoj pustinji, a ipak su me iskušavali+ već deset puta i nisu mi bili poslušni,+ 23  neće videti zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati njihovim očevima. Niko od onih koji me preziru neće je videti.+ 24  Ali moj sluga Halev+ je imao drugačiji stav* i bio mi je poslušan svim srcem – zato ću njega dovesti u zemlju u koju je išao i njegovi potomci će je zauzeti.+ 25  Pošto Amaličani i Hananci+ žive u dolini, sutra se okrenite i pođite u pustinju putem prema Crvenom moru.“+ 26  Jehova je još rekao Mojsiju i Aronu: 27  „Dokle će ovaj zli narod gunđati protiv mene?+ Čuo sam šta Izraelci govore protiv mene.+ 28  Reci im: ’„Zaklinjem se samim sobom“, kaže Jehova, „učiniću vam ono što sam čuo da govorite!+ 29  U ovoj pustinji popadaće vaša mrtva tela+ – pomreće svi oni od 20 godina pa naviše koji su popisani, svi koji su gunđali protiv mene.+ 30  Niko od vas neće ući u zemlju za koju sam se zakleo* da ću vas u njoj naseliti+ – niko osim Haleva, Jefonijinog sina, i Isusa, Navinovog sina.+ 31  „’„U nju ću dovesti vašu decu, za koju ste rekli da će postati plen,+ pa će ona živeti u zemlji koju ste vi odbacili.+ 32  A vaša mrtva tela popadaće u ovoj pustinji. 33  Vaši sinovi biće pastiri u pustinji 40 godina+ i snosiće posledice vašeg neverstva*, sve dok i poslednji od vas ne umre u pustinji.+ 34  Izviđali ste zemlju 40 dana,+ a odgovaraćete za svoje prestupe 40 godina+ – dan za godinu, koliko dana, toliko godina – pa ćete znati šta čeka one koji mi se protive*. 35  „’„Ja, Jehova, tako sam rekao. Ovako ću učiniti celom ovom zlom narodu, onima koji su se udružili protiv mene: oni će propasti u ovoj pustinji i u njoj će pomreti.+ 36  Ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zemlju i koji su nakon povratka govorili loše o njoj, pa su tako naveli ceo narod da gunđa protiv njega,+ 37  ti ljudi koji su loše govorili o zemlji, biće kažnjeni i umreće pred Jehovom.+ 38  Od onih koji su išli da izvide zemlju ostaće živi samo Isus, Navinov sin, i Halev, Jefonijin sin.“ ‘ “+ 39  Kad je Mojsije preneo te reči svim Izraelcima, među njima je zavladala velika žalost. 40  Ujutru su rano ustali i hteli su da se popnu na vrh brda. Rekli su: „Zgrešili smo. Ali sada smo spremni da idemo na mesto o kom je Jehova govorio.“+ 41  Na to je Mojsije rekao: „Zašto prestupate Jehovinu zapovest? Nećete uspeti u onome što ste naumili. 42  Nemojte ići tamo, jer Jehova nije s vama i vaši neprijatelji će vas poraziti.+ 43  Tamo vas čekaju Amaličani i Hananci,+ pa ćete pasti od mača. Okrenuli ste leđa Jehovi i zato Jehova neće biti s vama.“+ 44  Oni su u svojoj drskosti ipak krenuli na vrh brda,+ ali kovčeg Jehovinog saveza i Mojsije ostali su u logoru.+ 45  Tada su sišli Amaličani i Hananci koji su živeli na tom brdu, pa su ih napali i gonili sve do Orme.+

Fusnote

Ili: „cele skupštine“. Videti Rečnik pojmova.
Ili: „pojesti kao hleb“.
Ili: „spor na gnev“.
Ili: „nego ih kažnjava za njihove prestupe i daje da posledice tih prestupa snose njihovi potomci, do trećeg i do četvrtog kolena“.
Doslovno: „duh“.
Doslovno: „za koju sam podigao ruku“.
Doslovno: „bluda“.
Ili: „šta znači imati mene za neprijatelja“.