Dela apostolska 7:1-60

  • Stefanov govor pred Sinedrionom (1-53)

    • Vreme patrijarhâ (2-16)

    • Mojsije predvodi Izraelce; njihovo idolopoklonstvo (17-43)

    • Bog ne prebiva u hramovima koje su izgradili ljudi (44-50)

  • Stefan kamenovan (54-60)

7  Tada je prvosveštenik upitao Stefana: „Je li to istina?“  Stefan je odgovorio: „Braćo i očevi, saslušajte me! Veličanstveni Bog se pojavio našem praocu Avrahamu dok je bio u Mesopotamiji, pre nego što se nastanio u Haranu,+  i rekao mu je: ’Idi iz svoje zemlje i ostavi svoje rođake, pa pođi u zemlju koju ću ti pokazati.‘+  On je tada otišao iz haldejske zemlje i naselio se u Haranu. Posle smrti njegovog oca,+ Bog mu je rekao da se odatle preseli u ovu zemlju, u kojoj vi sada živite.+  Ali nije mu dao nasledstvo u njoj, nijednu stopu, nego mu je obećao da će tu zemlju dati u posed njemu i njegovom potomstvu,+ iako u to vreme još nije imao dece.  Bog mu je još rekao da će njegovi potomci biti došljaci u tuđoj zemlji i da će biti robovi narodu te zemlje, koji će ih ugnjetavati 400 godina.+  ’Ja ću suditi narodu kom će oni robovati‘,+ rekao je Bog. ’A oni će posle toga izaći iz te zemlje i služiće mi* na ovom mestu.‘+  „Bog je s njim sklopio i savez obrezanja.+ Avrahamu se rodio Isak+ i on ga je obrezao kad mu je bilo osam dana.+ Isaku se rodio Jakov*, a Jakovu naših 12 praočeva*.  A praočevi su bili ljubomorni na Josifa+ pa su ga prodali u Egipat.+ Ali Bog je bio s njim+ 10  i izbavio ga je iz svih njegovih nevolja. Bog mu je dao mudrost i pomogao mu da stekne naklonost faraona, egipatskog kralja. A faraon ga je postavio da upravlja Egiptom i celim njegovim dvorom.+ 11  Onda je na ceo Egipat i Hanan došla velika nevolja – zavladala je glad – pa naši praočevi nisu imali šta da jedu.+ 12  Ali Jakov je čuo da u Egiptu ima hrane* i poslao je naše praočeve tamo.+ 13  Kad su otišli drugi put, Josif je svojoj braći otkrio ko je on, a i faraon je saznao za Josifovu porodicu.+ 14  Tada je Josif pozvao kod sebe svog oca Jakova i svu rodbinu,+ ukupno 75 osoba.+ 15  Tako je Jakov otišao u Egipat.+ Tamo su umrli i on+ i naši praočevi.+ 16  Njihove kosti su odneli u Sihem i položili ih u grob koji je Avraham srebrnim novcem kupio od Emorovih sinova u Sihemu.+ 17  „Kako se približavalo vreme da se ispuni obećanje koje je Bog dao Avrahamu, naš narod u Egiptu je imao mnogo dece i bio je sve brojniji. 18  Tada je nad Egiptom počeo da vlada drugi kralj, koji nije znao ništa o Josifu.+ 19  Skovao je lukav plan protiv našeg naroda i prisiljavao naše pretke da svoju novorođenu decu ostavljaju da umru.+ 20  U to vreme rodio se Mojsije. Bio je veoma lepo dete*. Tri meseca bio je odgajan u domu svog oca.+ 21  A kad je bio ostavljen,+ uzela ga je faraonova ćerka i odgajila ga kao svog sina.+ 22  Tako je Mojsije bio poučen svoj egipatskoj mudrosti. Isticao se i u rečima i u delima.+ 23  „Kad je imao 40 godina, odlučio je* da ode i vidi kako su njegova braća, Izraelci.+ 24  Jednog dana je video kako neki Egipćanin nepravedno postupa prema jednom Izraelcu, pa je odbranio svog brata i osvetio ga, ubivši Egipćanina. 25  Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog preko njega daje spasenje, ali oni to nisu shvatili. 26  Sutradan je zatekao dva Izraelca kako se tuku. Pokušao je da ih pomiri, govoreći: ’Ljudi, vi ste braća! Zašto jedan drugom činite zlo?‘ 27  Ali čovek koji je tukao svog brata odgurnuo je Mojsija i rekao mu: ’Ko je tebe postavio za vladara i za sudiju nad nama? 28  Da nećeš možda i mene da ubiješ kao što si juče ubio onog Egipćanina?‘ 29  Kad je Mojsije to čuo, pobegao je i naselio se u madijanskoj zemlji. Tamo su mu se rodila dva sina.+ 30  „Nakon 40 godina, pojavio mu se anđeo u pustinji kod gore Sinaj, u vatri koja je plamtela u jednom grmu.+ 31  Mojsije se začudio kad je to video. Dok je prilazio da bolje pogleda, čuo je Jehovin* glas: 32  ’Ja sam Bog tvojih predaka, Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.‘+ Mojsije je počeo da drhti od straha i više se nije usuđivao da gleda grm. 33  Tada mu je Jehova* rekao: ’Skini sandale s nogu, jer je mesto na kom stojiš sveta zemlja. 34  Video sam kako u Egiptu ugnjetavaju moj narod i čuo sam njegov vapaj,+ pa sam sišao da ga izbavim. A sad idi, šaljem te u Egipat.‘ 35  Dakle, Mojsija su se odrekli, govoreći: ’Ko je tebe postavio za vladara i sudiju?‘+ Ali Bog je upravo njega,+ preko anđela koji mu se pojavio u grmu, poslao da im bude vladar i izbavitelj. 36  Taj čovek ih je izveo iz Egipta+ čineći čuda* i znakove u Egiptu,+ kod Crvenog mora+ i u pustinji 40 godina.+ 37  „To je isti Mojsije koji je rekao Izraelcima: ’Bog će vam iz vašeg naroda podići proroka kao što sam ja.‘+ 38  On je bio u pustinji s narodom, našim precima. Njemu je anđeo+ govorio+ na gori Sinaj i on je primio svete objave, koje su žive, da ih preda nama.+ 39  Naši preci nisu hteli da ga slušaju, nego su ga odbacili+ i u srcu su gajili želju da se vrate u Egipat.+ 40  Rekli su Aronu: ’Načini nam bogove koji će nas voditi. Jer ne znamo šta se desilo sa onim Mojsijem, koji nas je izveo iz Egipta.‘+ 41  Tako su tih dana napravili tele i prineli žrtvu tom idolu, pa su se veselili onome što su napravili svojim rukama.+ 42  Zato ih je Bog ostavio i pustio ih da se klanjaju nebeskoj vojsci*,+ kao što je napisano u Prorocima: ’Zar ste meni prinosili prinose i žrtve dok ste 40 godina bili u pustinji, izraelski narode? 43  Ne, nego ste nosili Molohov šator+ i zvezdu boga Refana, kipove koje ste napravili da im se klanjate. Zato ću vas prognati dalje od Vavilona.‘+ 44  „Naši preci su u pustinji imali šator svedočanstva, koji je bio napravljen po Božjoj zapovesti i koji je Mojsije izradio po uzoru koji je video.+ 45  Njihovi potomci su nasledili taj šator i pod vođstvom Isusa Navina uneli su ga u zemlju koju su posedovali drugi narodi,+ koje je Bog oterao pred njima.+ Tamo je ostao sve do Davidovih dana. 46  David je imao Božju naklonost i molio ga je da mu dopusti da sagradi prebivalište za njega, Jakovljevog Boga.+ 47  Ali taj dom nije sagradio on već Solomon.+ 48  Ipak, Svevišnji ne prebiva u građevinama koje su izgradili ljudi,+ kao što kaže prorok: 49  ’„Nebo je moj presto,+ a zemlja je podnožje mojim nogama.+ Kakav biste mi dom sagradili?“, kaže Jehova*. „Gde može biti moje prebivalište? 50  Zar nisam svojom rukom sve to načinio?“ ‘+ 51  „Vi tvrdoglavi ljudi, koji zatvarate svoje srce i uši*, stalno se opirete svetom duhu, baš kao što su činili vaši preci.+ 52  Koga od proroka nisu progonili vaši preci?+ Ubijali su one koji su ukazivali na dolazak Pravednika,+ kog ste vi sada izdali i ubili,+ 53  vi koji ste primili Zakon preko anđelâ,+ ali ga se niste držali.“ 54  Kad su to čuli, razbesneli su se i počeli da škrguću zubima na njega. 55  A Stefan je, pun svetog duha, gledao u nebo i video Božju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Bogu,+ 56  pa je rekao: „Vidim otvoreno nebo i Sina čovečjeg+ kako stoji s desne strane Bogu.“+ 57  Na to su oni počeli da viču iz sveg glasa i pokrili su uši rukama pa su svi nasrnuli na njega. 58  Odvukli su ga izvan grada i počeli da ga kamenuju.+ Oni koji su svedočili+ protiv njega odložili su svoje ogrtače kod nogu mladića koji se zvao Savle.+ 59  Dok su ga kamenovali, Stefan je rekao: „Gospode Isuse, primi moj duh*.“ 60  Zatim je kleknuo i iz sveg glasa povikao: „Jehova*, ne uzmi im ovo za greh!“+ Kad je to rekao, izdahnuo je*.

Fusnote

Ili: „vršiće mi svetu službu“.
Ili možda: „Isak je obrezao Jakova“.
Ili: „patrijarha“.
Ili: „žita“.
Ili: „Bio je lep u Božjim očima“.
Doslovno: „došlo mu je u srce“.
Ili: „predznake“.
To jest nebeskim telima.
Ili: „ljudi neobrezanih srca i ušiju“.
Ili: „životnu silu“.
Doslovno: „zaspao je“.