Matej 22:1-46

  • Poređenje o svadbi (1-14)

  • „Caru carevo, a Bogu Božje“ (15-22)

  • Pitanje o uskrsenju (23-33)

  • Dve najveće zapovesti (34-40)

  • Da li je Hrist Davidov sin? (41-46)

22  Isus im je opet ispričao nekoliko poređenja:  „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s kraljem koji je pripremio svadbu+ svom sinu.  Poslao je robove da pozovu zvanice na svadbu, ali niko od pozvanih nije hteo da dođe.+  Zatim je poslao druge robove, govoreći: ’Recite zvanicama: „Spremio sam gozbu, poklao sam junce i drugu utovljenu stoku i sve je spremno. Dođite na svadbu.“ ‘  Ali oni koje je pozvao nisu marili za to, nego su otišli – neki na svoju njivu, a neki da trguju.+  A ostali su uhvatili njegove robove, istukli ih i ubili.  „Kralj se razgnevio i poslao je vojsku, pa je pogubio te ubice i spalio njihov grad.+  Tada je rekao svojim robovima: ’Svadba je pripremljena, ali zvanice nisu bile dostojne da dođu na nju.+  Zato idite na puteve koji vode iz grada i koga god nađete pozovite na svadbu.‘+ 10  Robovi su izašli na puteve i pozvali sve koje su našli, i zle i dobre, tako da se svadbena dvorana napunila gostima. 11  „Kad je kralj ušao da vidi goste, ugledao je čoveka koji nije bio u svadbenoj odeći. 12  Pitao ga je: ’Prijatelju, kako si ušao ovde bez svadbene odeće?‘ A on je zanemeo. 13  Tada je kralj rekao svojim slugama: ’Svežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu. Tamo će plakati i škrgutati zubima.‘ 14  „Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.“ 15  Tada su fariseji otišli i dogovorili se da ga navedu da kaže nešto za šta bi mogli da ga optuže.+ 16  Poslali su svoje učenike zajedno sa Irodovim pristalicama+ da mu kažu: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš Božjem putu i da nisi pristrastan, jer ne gledaš ko je ko. 17  Reci nam, dakle, šta misliš: Da li je dozvoljeno* da se caru* plaća porez ili nije?“ 18  Znajući za njihovu zlu nameru, Isus im je odgovorio: „Zašto me iskušavate, licemeri? 19  Pokažite mi novac kojim se plaća porez.“ Oni su mu doneli denar*. 20  Zatim ih je pitao: „Čiji je ovo lik i natpis?“ 21  Odgovorili su: „Carev.“ Tada im je rekao: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje.“+ 22  Kad su to čuli, zadivili su se, pa su se okrenuli i otišli. 23  Tog istog dana prišli su mu sadukeji, koji ne veruju u uskrsenje,+ i upitali ga:+ 24  „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neko umre bez dece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom i neka produži lozu svog brata.‘+ 25  Tako su kod nas bila sedmorica braće. Prvi se oženio i umro, a pošto nije imao potomstvo, njegov brat se oženio njegovom ženom. 26  Tako je bilo i s drugim i s trećim, sve do sedmog. 27  Na kraju je umrla i žena. 28  Dakle, kad bude uskrsenje, kome će od njih sedmorice ona biti žena? Jer bila je udata za svakog od njih.“ 29  Isus im je na to rekao: „Vi ste u zabludi, jer ne poznajete ni Pismo ni Božju moć.+ 30  Jer nakon uskrsenja niti će se ženiti niti udavati, nego će biti kao anđeli na nebu.+ 31  A za uskrsenje mrtvih, zar niste čitali šta vam je Bog rekao: 32  ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev‘?+ A on nije Bog mrtvih, nego živih.“+ 33  Kad je narod to čuo, bio je zadivljen njegovim učenjem.+ 34  Fariseji su čuli da je ućutkao sadukeje, pa su se okupili i došli kod njega*. 35  A jedan od njih, koji je bio dobro upućen u Zakon, upitao ga je da bi ga iskušao: 36  „Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu?“+ 37  On mu je odgovorio: „’Voli Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom* i svim svojim umom.‘+ 38  To je najveća i prva zapovest. 39  Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘+ 40  Na ovim dvema zapovestima temelje se sav Zakon i Proroci.“+ 41  Kad su se fariseji okupili, Isus ih je upitao:+ 42  „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“ Odgovorili su mu: „Davidov.“+ 43  A on im je rekao: „Kako ga onda David, vođen svetim duhom,+ naziva Gospodom kad kaže: 44  ’Jehova* je rekao mom Gospodu: „Sedi meni s desne strane, dok ne položim tvoje neprijatelje pod tvoje noge“ ‘?+ 45  Ako ga, dakle, David naziva ’Gospodom‘, kako mu je onda sin?“+ 46  Oni nisu mogli da mu odgovore ni reč i od tog dana niko se više nije usudio da ga išta pita.

Fusnote

Ili: „ispravno“.
Ili: „cezaru“.
Ili možda: „pa su se udružili s njima“.