2. Korinćanima 1:1-24

  • Pozdravi (1, 2)

  • Bog nas teši u svakoj nevolji (3-11)

  • Pavle menja plan putovanja (12-24)

1  Od Pavla, koji je Božjom voljom apostol Hrista Isusa, i od Timoteja,+ našeg brata, Božjoj skupštini u Korintu i svima svetima koji su u celoj Ahaji:+  Neka vam Bog, naš Otac, i Gospod Isus Hrist daruju nezasluženu dobrotu i mir.  Neka je hvaljen Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista,+ Otac milosrđa+ i Bog svake utehe,+  koji nas teši* u svakoj našoj nevolji*,+ da bismo mi mogli da tešimo+ one koji su u bilo kakvoj nevolji istom utehom koju primamo od Boga.+  Jer kao što mnogo patimo za Hrista,+ tako posredstvom Hrista primamo i mnogo utehe.  Ako podnosimo nevolje, to je za vašu utehu i spasenje. Ako primamo utehu, to je za vašu utehu, koja vam pomaže da podnosite iste patnje koje i mi podnosimo.  A čvrsta je nada koju polažemo u vas, znajući da ćete, kao što s drugima delite patnje, isto tako deliti i utehu.+  Jer ne želimo, braćo, da ne znate za nevolju koja nas je zadesila u Aziji*.+ Bili smo pod toliko velikim pritiskom da je to prevazilazilo naše snage, tako da smo već mislili da nećemo preživeti.+  Zapravo, mislili smo da smo osuđeni na smrt. To se dogodilo zato da se ne bismo uzdali u sebe, nego u Boga+ koji uskrsava mrtve. 10  On nas je izbavio iz smrtne opasnosti i opet će nas izbaviti. U njega se uzdamo da će nas i dalje izbavljati.+ 11  A i vi nam možete pomoći tako što ćete se usrdno moliti za nas,+ da bi mnogi zahvaljivali Bogu zbog dobrote koja nam je pokazana zahvaljujući mnogim molitvama.+ 12  Jer se hvalimo ovim: naša savest svedoči da smo u svetu, a posebno među vama, živeli u svetosti i iskrenosti kojoj nas uči Bog i da se nismo oslanjali na mudrost ovog sveta,+ nego na Božju nezasluženu dobrotu. 13  Pišemo vam samo ono što možete da pročitate* i razumete, i nadam se da ćete i ovo u potpunosti* razumeti. 14  Već ste donekle razumeli da smo vam mi razlog da se hvalite, što ćete i vi nama biti u dan našeg Gospoda Isusa. 15  U tom uverenju sam već ranije nameravao da dođem kod vas, da bi vam se pružila i druga prilika da se radujete*. 16  Nameravao sam da svratim kod vas na putu za Makedoniju*, a zatim da na povratku iz Makedonije opet dođem kod vas da me ispratite kad pođem u Judeju.+ 17  Zar sam ja olako gledao na tu svoju nameru? Ili možda kad nešto nameravam, činim to onako kako to ljudi čine*, pa kažem: „Da, svakako“, a zatim: „Ne, nikako“? 18  Bog je pouzdan svedok da ono što smo vam govorili nije istovremeno „da“ i „ne“. 19  Jer Božji Sin, Isus Hrist, koga smo vam mi propovedali – ja i Silvan* i Timotej+ – nije bio „da“, a istovremeno „ne“, nego je uvek bio „da“. 20  Jer koliko god ima Božjih obećanja, posredstvom njega postala su „da“.+ Zato preko njega i kažemo „amin“,+ da bismo proslavili Boga. 21  A onaj koji garantuje da i mi zajedno s vama pripadamo Hristu i koji nas je pomazao jeste Bog.+ 22  On je i stavio svoj pečat na nas+ i u srca nam je dao duh+ kao garanciju* za ono što će doći. 23  A Bog mi je svedok da još nisam došao u Korint zato što sam hteo da vas poštedim. 24  Ne kažem da smo mi gospodari vaše vere,+ nego smo vaši saradnici da biste bili radosni, jer ste vi zbog svoje vere postojani.

Fusnote

Ili: „hrabri“.
Ili: „kušnji“.
Reč je o rimskoj provinciji. Videti Rečnik pojmova.
Ili možda: „što dobro znate“.
Doslovno: „do kraja“.
Ili možda: „da biste imali dvostruku korist“.
Reč je o rimskoj provinciji. Videti Rečnik pojmova.
Ili: „po željama tela“.
Zvao se i Sila.
Ili: „zalog“.