Prva o kraljevima 10:1-29

  • Kraljica Save dolazi kod Solomona (1-13)

  • Solomonovo veliko bogatstvo (14-29)

10  Kraljica Save je čula za Solomonovu slavu, koju je stekao zbog Jehovinog imena,+ i zato je došla da ga iskuša teškim pitanjima*.+  Stigla je u Jerusalim s velikom pratnjom+ i s kamilama koje su nosile balzam,+ drago kamenje i veoma mnogo zlata. Kad je došla kod Solomona, razgovarala je s njim o svemu što joj je bilo na umu.  Solomon joj je odgovorio na sva pitanja. Nije bilo ničega što kralj nije umeo da joj objasni.  Kad je kraljica Save videla svu Solomonovu mudrost+ i dom koji je sagradio,+  kad je videla jela na njegovom stolu,+ njegove dvorane kako sede za stolom, njegove poslužitelje koji su posluživali kod stola i njihovu odeću, njegove peharnike i žrtve paljenice koje je prinosio u Jehovinom domu, ostala je bez daha.  Zato je rekla kralju: „Istina je ono što sam u svojoj zemlji čula o tvojim delima* i o tvojoj mudrosti.  Ali nisam poverovala u ono što se govori dok nisam došla i videla to svojim očima. Ni pola mi nije bilo rečeno! Tvoja mudrost i blagostanje daleko nadmašuju ono što sam čula o tebi.  Blago tvojim ljudima i blago tvojim slugama koje su stalno pred tobom i slušaju tvoju mudrost!+  Neka je hvaljen Jehova, tvoj Bog,+ kome si toliko drag da te je postavio na Izraelov presto. Jehova te je zbog svoje večne ljubavi prema Izraelu postavio za kralja da sudiš i deliš pravdu.“ 10  Zatim je dala kralju 120 talanata* zlata, drago kamenje i veoma mnogo balzama.+ Nikada više nije bilo doneseno toliko balzama koliko je kraljica Save dala kralju Solomonu. 11  Hiramovi brodovi, koji su dovozili zlato iz Ofira,+ donosili su iz Ofira i veoma mnogo sandalovog drveta,+ kao i drago kamenje.+ 12  Kralj je od sandalovog drveta napravio podupirače u Jehovinom domu i u kraljevom dvoru, kao i harfe i lire za pevače.+ Takvo sandalovo drvo nikada više nije bilo doneseno niti se videlo do današnjeg dana. 13  Kralj Solomon je dao kraljici Save sve što je poželela i zatražila, pored onoga što joj je dao zato što je bio darežljiv. Zatim su se ona i njene sluge vratili u svoju zemlju.+ 14  Težina zlata koje je svake godine stizalo Solomonu iznosila je 666 talanata,+ 15  ne računajući prihod od trgovaca, prodavaca, svih arapskih kraljeva i namesnika zemlje. 16  Kralj Solomon je napravio 200 velikih štitova od legure zlata+ (za svaki štit je utrošeno 600 sikala* zlata)+ 17  i 300 malih štitova* od legure zlata (za svaki štit su utrošene tri mine* zlata). Zatim ih je kralj stavio u kuću nazvanu Livanska šuma.+ 18  Kralj je napravio i veliki presto od slonovače+ i obložio ga čistim zlatom.+ 19  Do prestola je vodilo šest stepenika, a sa zadnje strane iznad prestola nalazio se okrugli baldahin. Sa obe strane sedišta bili su nasloni za ruke, a dva lava+ stajala su pored tih naslona. 20  Dvanaest lavova stajalo je na šest stepenika, po jedan na oba kraja svakog stepenika. Tako nešto nije bilo napravljeno ni u jednom drugom kraljevstvu. 21  Sve čaše iz kojih je pio kralj Solomon bile su od zlata i sve posuđe u kući nazvanoj Livanska šuma+ bilo je od čistog zlata. Ništa nije bilo od srebra, jer se ono u Solomonovo vreme smatralo bezvrednim.+ 22  Kralj je imao tarsiske brodove,+ koji su zajedno sa Hiramovim brodovima plovili morem. Svake treće godine tarsiski brodovi dovozili su zlato, srebro, slonovaču,+ majmune i paunove. 23  Tako je kralj Solomon po bogatstvu+ i mudrosti+ bio veći od svih drugih kraljeva na zemlji. 24  Ljudi iz svih zemalja želeli su da dođu pred* Solomona i čuju njegovu mudrost, koju mu je Bog stavio u srce.+ 25  Svako bi mu doneo dar – predmete od srebra i predmete od zlata, odeću, oružje, balzam, konje i mazge. Tako su činili iz godine u godinu. 26  Solomon je sakupio i mnogo bojnih kola i konja*. Imao je 1 400 kola i 12 000 konja.+ Rasporedio ih je po gradovima u kojima je držao kola i kod sebe u Jerusalimu.+ 27  Kralj je učinio da u Jerusalimu srebra bude toliko mnogo kao kamenja, a kedrovine kao divljih smokava u Šefeli.+ 28  Solomon je uvozio konje iz Egipta. Kraljevi trgovci nabavljali su konje u krdima*, plaćajući određenu cenu za krdo.+ 29  Svaka kola dovezena iz Egipta koštala su 600 srebrnika, a svaki konj se plaćao 150. Ti trgovci su ih prodavali i svim hetejskim+ i sirijskim kraljevima.

Fusnote

Ili: „zagonetkama“.
Ili: „rečima“.
Talant je težio 34,2 kilograma. Videti Dodatak B14.
Sikal je težio 11,4 grama. Videti Dodatak B14.
Takve štitove su obično nosili strelci.
Mina koja se spominje u hebrejskom delu Svetog pisma težila je 570 grama. Videti Dodatak B14.
Doslovno: „tražili su lice“.
Ili: „konjanika“.
Ili možda: „iz Egipta i Koja. Kraljevi trgovci kupovali su ih u zemlji Koje“. Naziv „Koje“ možda se odnosi na Kilikiju.