Dela apostolska 27:1-44
27 Pošto je bilo odlučeno da otplovimo u Italiju,+ Pavla i neke druge zatvorenike predali su stotniku čete koja se zvala Avgustova četa. Njegovo ime je bilo Julije.
2 Ukrcali smo se na brod iz Adramita, koji je plovio u luke duž azijske obale. S nama je bio Aristarh,+ Makedonac iz Soluna.
3 Sutradan smo pristali u Sidonu. Julije je s Pavlom postupao čovečno i dopustio mu je da poseti svoje prijatelje i da se oni pobrinu za njegove potrebe.
4 Kad smo isplovili odande, plovili smo u zavetrini Kipra, jer smo išli nasuprot vetru.
5 Zatim smo plovili otvorenim morem duž Kilikije i Pamfilije i tako pristali u Miru u Likiji.
6 Tamo je stotnik našao jedan brod iz Aleksandrije koji je plovio za Italiju, pa nas je ukrcao na njega.
7 Danima smo sporo plovili i jedva smo stigli u Knid. Pošto nismo mogli ići nasuprot vetru, prošli smo Salmonu i plovili u zavetrini Krita.
8 Nakon što smo plovili uz obalu s mnogo poteškoća, stigli smo do jednog mesta zvanog Dobra pristaništa, blizu kog je bio grad Laseja.
9 Pošto je prošlo mnogo vremena i plovidba je postala opasna, jer je tad već prošao i jesenji post za Dan očišćenja*,+ Pavle je upozorio posadu:
10 „Ljudi, vidim da će se ova plovidba loše završiti. Nećemo izgubiti samo teret i brod nego će nam i život biti u opasnosti.“
11 Ali stotnik je poslušao kormilara i vlasnika broda, a ne Pavla.
12 Pošto luka nije bila pogodna da tamo provedu zimu, većina je predlagala da otplove odande i nekako stignu do Feniksa i tamo prezime. To je bila kritska luka u koju se moglo pristati i sa severoistoka i sa jugoistoka.
13 Kad je dunuo blagi južni vetar, pomislili su da će ostvariti ono što su zamislili, pa su podigli sidro i zaplovili uz obalu Krita.
14 Ali ubrzo nakon toga, sa ostrva je počeo da duva olujni vetar zvan severoistočnjak*.
15 On je tako snažno duvao da brod nije mogao da mu se odupre, pa smo pustili da nas nosi.
16 Onda smo uplovili u zavetrinu jednog malog ostrva koje se zove Klauda, ali i dalje smo se borili da sačuvamo čamac* koji smo vukli za sobom.
17 Kad su podigli čamac na palubu, podvezali su brod konopcima da bi ga ojačali. Plašeći se da će se nasukati u Sirti*, spustili su opremu* i pustili da ih vetar dalje nosi.
18 Sutradan su počeli da rasterećuju brod pošto je zbog žestoke oluje bio na udaru velikih talasa,
19 a trećeg dana su izbacili i brodsku opremu.
20 Pošto se danima nisu videli ni sunce ni zvezde, a oluja je i dalje besnela, počeli smo da gubimo nadu da ćemo se spasti.
21 Niko na brodu već dugo ništa nije uzeo da jede. Zato je Pavle ustao i rekao: „Ljudi, trebalo je da me poslušate i da ne isplovite s Krita, pa ne biste doživeli ovakvu nevolju i štetu.+
22 Ali sada vas molim da budete hrabri, jer niko od vas neće poginuti, samo će brod biti uništen.
23 Bog kom pripadam i kom služim ove noći mi je poslao anđela.+
24 On mi je rekao: ’Ne boj se, Pavle. Treba da staneš pred cara,+ a Bog će sačuvati i tebe i one koji putuju s tobom.‘
25 Zato se ne bojte, jer verujem da će biti baš onako kako mi je Bog rekao.
26 Ali doživećemo brodolom blizu jednog ostrva.“+
27 Bila je već četrnaesta noć kako nas je oluja nosila po Adriji*, kad se u ponoć mornarima učinilo da je kopno blizu.
28 Tada su bacili visak za merenje dubine i izmerili su 20 hvati*. Malo kasnije opet su ga bacili i izmerili 15 hvati*.
29 Pošto su se plašili da ne udarimo negde u grebene, bacili su četiri sidra s krme, iščekujući da svane.
30 Mornari su pokušali da pobegnu s broda i počeli su da spuštaju čamac u more, pod izgovorom da nameravaju da spuste sidra s pramca.
31 Zato je Pavle rekao stotniku i vojnicima: „Ako ovi ljudi ne ostanu na brodu, ni vi se nećete spasti.“+
32 Tada su vojnici presekli užad na čamcu i pustili ga da padne.
33 Pred svanuće, Pavle je sve zamolio da nešto pojedu i rekao im: „Danas je četrnaesti dan otkako čekate u neizvesnosti, a ništa niste jeli.
34 Zato vas molim da nešto pojedete, jer je to za vaše dobro. Nikome od vas ni dlaka s glave neće pasti.“
35 Posle toga je uzeo hleb, pred svima zahvalio Bogu, izlomio ga i počeo da jede.
36 Svi su se ohrabrili, pa su i sami počeli da jedu.
37 A na brodu nas je ukupno bilo 276 ljudi*.
38 Kad su se svi nasitili, počeli su da rasterećuju brod bacajući žito u more.+
39 U svanuće su videli kopno, ali nisu znali gde se tačno nalaze.+ Zapazili su jedan zaliv s peščanom obalom, pa su odlučili da će tamo nasukati brod ako to bude bilo moguće.
40 Zato su presekli užad i ostavili sidra u moru. Istovremeno su olabavili užad sa vesala za kormilarenje, podigli su prednje jedro prema vetru pa zaplovili prema toj obali.
41 Ali naleteli su na sprud i nasukali brod tako da mu je pramac nalegao i ostao nepomičan, a krma je počela da se lomi pod silinom talasa.+
42 Tada su vojnici odlučili da pobiju zatvorenike, da nijedan ne bi otplivao i pobegao.
43 Ali stotnik je rešio da spase Pavla, pa ih je sprečio u tome. Zapovedio je da oni koji znaju da plivaju skoče u more i prvi doplivaju do kopna.
44 Ostalima je rekao da krenu za njima na daskama i drugim stvarima s broda. Tako smo svi uspeli da stignemo do kopna.+
Fusnote
^ Ili: „Dan pomirenja“. Videti Rečnik pojmova, „Očišćenje“.
^ Grčki: evroklidon.
^ Mali pomoćni čamac koji je mogao da posluži kao čamac za spasavanje.
^ Videti Rečnik pojmova.
^ Po svemu sudeći, reč je o užadi i gredama pomoću kojih su se podizala i podupirala jedra.
^ Adrija je u to vreme obuhvatala ne samo današnje Jadransko more, nego i današnje Jonsko more i deo Sredozemnog mora između Sicilije i Krita.
^ Oko 36 metara. Videti Dodatak B14.
^ Oko 27 metara. Videti Dodatak B14.
^ Ili: „duša“.
