Izlazak 14:1-31

  • Izraelci kod Crvenog mora (1-4)

  • Faraon u poteri za Izraelcima (5-14)

  • Izraelci prelaze Crveno more (15-25)

  • Egipćani ginu u moru (26-28)

  • Izraelci veruju Jehovi (29-31)

14  Jehova je rekao Mojsiju:  „Kaži Izraelcima da se vrate i ulogore pred Pi-Airotom, između Migdola i mora, nasuprot Vel-Sefonu.+ Ulogorite se naspram tog mesta, pored mora.  Tada će faraon reći za Izraelce: ’Lutaju zemljom zbunjeni. Ne mogu da nađu izlaz iz pustinje.‘  Ja ću dopustiti da faraonu otvrdne srce,+ pa će poći u poteru za njima. Proslaviću se kad porazim faraona i svu njegovu vojsku,+ i Egipćani će znati ko je Jehova.“+ Izraelci su učinili upravo tako.  Posle nekog vremena javili su egipatskom kralju da su Izraelci otišli. Faraon i njegove sluge su se istog časa pokajali što su ih pustili,+ pa su rekli: „Šta smo to uradili? Pustili smo Izraelce da odu i više nam neće biti robovi!“  Zato je faraon pripremio bojna kola i poveo sa sobom vojsku.+  Uzeo je 600 najboljih kola i sva ostala kola iz Egipta, a u svima su bili ratnici.  Jehova je dopustio da faraonu, egipatskom kralju, otvrdne srce, i on je krenuo u poteru za Izraelcima, koji su bez straha* odlazili iz Egipta.+  Egipćani su krenuli za njima.+ Sva faraonova bojna kola, njegovi konjanici i ostala vojska sustigli su ih dok su bili ulogoreni pored mora, kod Pi-Airota, nasuprot Vel-Sefonu. 10  Kad se faraon približio, Izraelci su videli da ih Egipćani sustižu. Izraelci su se mnogo uplašili i zavapili su Jehovi.+ 11  Rekli su Mojsiju: „Zar nije bilo grobova u Egiptu, nego si nas doveo ovamo da pomremo u pustinji?+ Šta si nam to učinio? Zašto si nas izveo iz Egipta? 12  Zar ti nismo u Egiptu govorili: ’Ostavi nas na miru! Pusti nas da služimo Egipćanima‘? Bolje nam je da služimo Egipćanima nego da pomremo u pustinji.“+ 13  Tada je Mojsije rekao narodu: „Ne bojte se.+ Budite hrabri i gledajte kako će vas Jehova danas izbaviti.+ Egipćane koje danas vidite nikad više nećete videti.+ 14  Jehova će se boriti za vas,+ a vi ćete mirno stajati.“ 15  Jehova je tada rekao Mojsiju: „Zašto vapiš k meni? Reci Izraelcima da se spreme za polazak. 16  Ti podigni svoj štap, pruži ruku prema moru i razdvoj ga, da Izraelci prođu kroz more po suvom tlu. 17  A ja ću dopustiti da Egipćanima otvrdne srce, pa će poći za njima. Proslaviću se kad porazim faraona i svu njegovu vojsku, njegova bojna kola i njegove konjanike.+ 18  I Egipćani će znati ko je Jehova kad se proslavim pobedom nad faraonom, njegovim bojnim kolima i njegovim konjanicima.“+ 19  Tada je anđeo pravog Boga,+ koji je išao ispred Izraelaca, otišao i stao iza njih. I stub od oblaka, koji je bio pred njima, pomerio se i stao iza njih.+ 20  Tako se on postavio između egipatske vojske i Izraelaca.+ S jedne strane oblak je bio mračan, a s druge strane osvetljavao je noć.+ I Egipćani cele noći nisu prišli Izraelcima. 21  Mojsije je pružio ruku prema moru,+ a Jehova je učinio da celu noć duva jak istočni vetar, koji je potiskivao more i pretvarao morsko dno u suvo tlo.+ I vode su se razdvojile.+ 22  Izraelci su krenuli posred mora po suvom tlu,+ a voda im je stajala kao zid s desne i s leve strane.+ 23  Egipćani su pošli u poteru za njima. Svi faraonovi konji, njegova bojna kola i njegovi konjanici krenuli su za njima u more.+ 24  Za vreme jutarnje straže* Jehova je iz stuba od vatre i oblaka+ pogledao egipatsku vojsku i stvorio pometnju u njoj. 25  Poskidao je točkove s njihovih kola, tako da su se jedva kretala. Tada su Egipćani povikali: „Bežimo od Izraelaca, jer se Jehova bori za njih protiv Egipta!“+ 26  Na kraju je Jehova rekao Mojsiju: „Pruži ruku prema moru, da se voda vrati na Egipćane, na njihova bojna kola i na njihove konjanike.“ 27  Mojsije je odmah pružio ruku prema moru i ono se pred jutro vratilo na svoje mesto. Egipćani su bežali pred morem, ali Jehova je pustio da se more sruči na njih*.+ 28  Voda se vratila i potopila je bojna kola i konjanike i svu ostalu faraonovu vojsku koja je ušla u more za Izraelcima.+ Nijedan Egipćanin nije preživeo.+ 29  Izraelci su išli po suvom tlu posred mora,+ a voda im je stajala kao zid s desne i s leve strane.+ 30  Tako je Jehova tog dana izbavio Izraelce od Egipćana+ i oni su videli mrtve Egipćane na morskoj obali. 31  Izraelci su videli i silnu moć* koju je Jehova pokazao na Egipćanima. Počeli su da se boje Jehove i da veruju Jehovi i njegovom slugi Mojsiju.+

Fusnote

Doslovno: „podignute ruke“.
Jutarnja straža je otprilike trajala od 2 sata do 6 sati ujutru.
Ili: „Jehova ih je bacio usred mora“.
Doslovno: „ruku“.