Jevrejima 6:1-20

  • Napredovati prema zrelosti (1-3)

  • Oni koji su otpali od vere ponovo pribijaju Božjeg Sina na stub (4-8)

  • Sigurni u ispunjenje nade (9-12)

  • Pouzdanost Božjeg obećanja (13-20)

    • Dve nepromenljive stvari – Božje obećanje i zakletva (17, 18)

6  Zato sada, pošto smo već prihvatili osnovna učenja+ o Hristu, napredujmo prema zrelosti,+ ne postavljajući iznova temelj – pokajanje zbog mrtvih dela, veru u Boga,  učenje o različitim krštenjima, polaganju ruku,+ uskrsenju mrtvih+ i večnom sudu.  A napredovaćemo prema zrelosti, ako Bog to dopusti.  One koji su jednom prosvetljeni,+ koji su okusili nebeski dar i sveti duh,  i koji su okusili Božju dobru reč i silu* poretka* koji dolazi,  a zatim su otpali od vere,+ nije moguće opet dovesti do pokajanja, jer sami ponovo pribijaju Božjeg Sina na stub i izlažu ga sramoti.+  Slično je i sa zemljom. Ona prima blagoslov od Boga kad upija kišu koja često pada na nju i zatim rađa bilje koje je korisno onima za koje se ona i obrađuje.  Ali ako rađa trnje i korov, bezvredna je, preti joj prokletstvo i na kraju će biti spaljena.  Iako vam ovo govorimo, voljeni, uvereni smo da vi idete boljim putem, koji vodi do spasenja. 10  Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaša dela i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu,+ time što ste služili svetima i što im i dalje služite. 11  Ali želimo da svako od vas ostane tako marljiv kao što je bio u početku, kako biste sve do kraja+ bili potpuno sigurni u ispunjenje svoje nade.+ 12  Ne želimo da postanete lenji,+ već da se ugledate na one koji zbog svoje vere i strpljenja dobijaju ono što je obećano. 13  Jer kad je Bog Avrahamu dao obećanje, nije imao nikog većeg od sebe da se njime zakune, pa se zakleo samim sobom.+ 14  Rekao je: „Zaista ću te blagosloviti i zaista ću umnožiti tvoje potomstvo.“+ 15  I tako je Avraham, pokazavši strpljenje, dobio to obećanje. 16  Jer ljudi se zaklinju većim od sebe, a njihova zakletva služi kao garancija i prekida svaku raspravu.+ 17  Zato je i Bog, u želji da onima koji će primiti obećano nasledstvo+ još jasnije pokaže nepromenljivost svoje namere, potvrdio to obećanje zakletvom. 18  To je učinio da bi te dve nepromenljive stvari, u kojima nije moguće da Bog laže,+ postale za nas, koji smo našli utočište u Bogu, snažno ohrabrenje da se držimo nade koju smo dobili. 19  Ta nada+ nam je kao sigurno i čvrsto sidro duše*. Ona nas uvodi iza zavese*,+ 20  gde je radi nas kao prethodnik ušao Isus,+ koji je zauvek postao prvosveštenik poput Melhisedeka.+

Fusnote

Ili: „blagoslove“.
Ili: „sveta; veka“. Videti Rečnik pojmova „Poredak“.
Ili: „našeg života“.
Reč je o zavesi koja je u svetom šatoru razdvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama.