Psalmi 56:1-13
Horovođi. Za „Nemu golubicu koja je daleko“. Miktam.* Psalam koji je David napisao kad su ga Filisteji uhvatili u Gatu.+
56 Smiluj mi se, Bože, jer me smrtni čovek napada*.
Svaki dan se bore protiv mene i ugnjetavaju me.
2 Moji neprijatelji stalno nasrću na mene,bore se protiv mene, mnogo ih je i oholi su.
3 Kad me obuzme strah,+ ja se uzdam u tebe.+
4 Uzdam se u Boga, čiju reč hvalim,uzdam se u Boga, ne bojim se.
Šta mi može čovek?+
5 Svaki dan rade protiv mene,misle samo o tome kako da mi naude.+
6 Vrebaju iz zasede da bi me napali,prate svaki moj korak,+žele da mi oduzmu život.+
7 Odbaci ih zbog njihovog zla.
Kazni narode u svom gnevu, Bože.+
8 Ti dobro znaš koliko sam patio kao begunac.+
Sakupi moje suze u svoj meh.+
Zar one nisu zapisane u tvojoj knjizi?+
9 Onog dana kad te prizovem, moji neprijatelji će ustuknuti.+
U jedno sam siguran – Bog je uz mene.+
10 Uzdam se u Boga, čiju reč hvalim,uzdam se u Jehovu, čiju reč hvalim,
11 uzdam se u Boga, ne bojim se.+
Šta mi može čovek?+
12 Bože, ispuniću zavete koje sam ti dao.+Prineću ti žrtve zahvalnice.+
13 Jer izbavio si me od smrti+i sačuvao od spoticanja+kako bih služio tebi, Bože, u svetlosti života.+
