Postanak 8:1-22

  • Vode Potopa se povlače (1-14)

    • Noje šalje golubicu (8-12)

  • Izlazak iz arke (15-19)

  • Božje obećanje za zemlju (20-22)

8  Zatim je Bog obratio pažnju na Noja*, na sve divlje životinje i sve domaće životinje koje su bile s njim u arci.+ Pustio je da nad zemljom duva vetar, pa su vode počele da se povlače.  Zatvorili su se izvori vodenog bezdana i nebeske brane, i kiša je prestala da pada s neba.+  Vode su se postepeno povlačile sa zemlje. Nakon 150 dana nivo vode je znatno opao.  Sedmog meseca, sedamnaestog dana u mesecu, arka se zaustavila na brdima Ararata.  Vode su i dalje opadale do desetog meseca. Desetog meseca, prvog dana u mesecu, pojavili su se planinski vrhovi.+  Tako je Noje posle 40 dana otvorio prozor+ koji je napravio na arci.  Zatim je poslao gavrana, koji je odletao i doletao sve dok se zemlja nije osušila.  Kasnije je poslao golubicu da bi video da li su se vode povukle sa zemlje.  Ali golubica nije našla mesto gde bi sletela*, pa se vratila kod njega u arku jer su vode još uvek pokrivale celu zemlju.+ On je ispružio ruku, uzeo ju je i uneo u arku. 10  Onda je sačekao još sedam dana, pa je ponovo poslao golubicu iz arke. 11  Kad se golubica predveče vratila, video je da u kljunu nosi tek otkinut maslinov list. Tako je Noje saznao da su se vode povukle sa zemlje.+ 12  Sačekao je još sedam dana. Zatim je ponovo poslao golubicu, a ona mu se više nije vratila. 13  A do prvog dana prvog meseca 601. godine Nojevog života+ vode na zemlji su se povukle. Noje je skinuo deo krova na arci i video da se tlo suši. 14  Drugog meseca, dvadeset i sedmog dana u mesecu, zemlja je bila potpuno suva. 15  Tada je Bog rekao Noju: 16  „Izađi iz arke sa svojom ženom, svojim sinovima i ženama svojih sinova.+ 17  Izvedi sa sobom sve vrste životinja, svako stvorenje:+ leteća stvorenja, stoku i sve životinje koje gmižu. Neka budu plodni, neka se namnože i neka ih bude mnogo na zemlji.“+ 18  Tada je Noje izašao iz arke sa svojim sinovima,+ svojom ženom i ženama svojih sinova. 19  Sva stvorenja, sve životinje koje gmižu i sva leteća stvorenja, sve što se miče po zemlji, izašlo je iz arke po svojim vrstama.+ 20  Noje je podigao oltar+ Jehovi i od svih čistih životinja i od svih čistih ptica+ prineo je na oltaru žrtve paljenice.+ 21  I Jehova je osetio ugodan* miris. Zato je Jehova rekao u svom srcu: „Nikad više neću prokleti zemlju+ zbog ljudi, zbog toga što im je srce sklono zlu od mladosti,+ niti ću ikad više uništiti sva živa bića kao što sam to sada učinio.+ 22  Dokle god bude zemlje, neće nestati ni setve ni žetve, ni hladnoće ni vrućine, ni leta ni zime, ni dana ni noći.“+

Fusnote

Ili: „Zatim se Bog setio Noja“.
Doslovno: „stala svojom nogom“.
Ili: „umirujuć“.