Rimljanima 9:1-33

  • Pavle tuguje zbog Izraelaca (1-5)

  • Pravo Avrahamovo potomstvo (6-13)

  • Božji izbor se ne može osporavati (14-26)

    • Posude gneva i milosrđa (22, 23)

  • Samo će se preostali spasti (27-29)

  • Izraelci su se spotakli (30-33)

9  Istinu govorim u Hristu, ne lažem, jer moja savest vođena svetim duhom svedoči  da su mi u srcu velika tuga i neprekidan bol.  Jer bih želeo da ja lično budem proklet i odvojen od Hrista umesto svoje braće, koja su mi rod po telu.  Oni su Izraelci i njih je Bog usvojio kao sinove+ i njima pripadaju slava i savezi+ i Zakon+ i služba Bogu+ i obećanja.+  Od njihovih predaka+ je po telu potekao i Hrist.+ Neka je Bog, koji je iznad svega, hvaljen u svu večnost. Amin.  Međutim, to ne znači da se Božja reč nije ispunila. Jer nisu svi koji potiču od Izraela zaista Izraelci.+  Niti su svi koji su Avrahamovo potomstvo zaista njegova deca,+ nego kao što piše: „Potomstvo koje ti je obećano doći će preko Isaka.“+  To jest, Božja deca nisu deca koja su dobijena po telu,+ nego se kao potomstvo računaju deca koja su dobijena po obećanju.+  Jer obećanje je glasilo ovako: „Doći ću dogodine u ovo doba i Sara će imati sina.“+ 10  Ali nije samo tada dato obećanje, nego i kad je Rebeka začela blizance s našim praocem Isakom.+ 11  Dok se još nisu rodili niti učinili nešto dobro ili zlo – da bi se pokazalo da u skladu s Božjom namerom izbor ne zavisi od nečijih dela već od onoga koji poziva –  12  bilo joj je rečeno: „Stariji će biti rob mlađem.“+ 13  Kao što je napisano: „Jakova sam zavoleo, a Isava sam zamrzeo.“+ 14  Dakle, šta ćemo reći? Da li je Bog nepravedan? Nipošto!+ 15  Jer Mojsiju kaže: „Smilovaću se onome kome želim da se smilujem, i biću milostiv onome kome želim da budem milostiv.“+ 16  Dakle, to ne zavisi od nečije želje ili truda*, nego od Boga, koji pokazuje milosrđe.+ 17  Jer se u Pismu za faraona kaže: „Poštedeo sam te da na tebi pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji.“+ 18  Dakle, nekima pokazuje milosrđe jer tako želi, a nekima dopušta da budu tvrdoglavi jer tako želi.+ 19  Na to ćeš mi reći: „Zašto onda Bog okrivljuje ljude? Ko se može suprotstaviti njegovoj volji?“ 20  Čoveče, ko si ti da prigovaraš Bogu?+ Zar će delo reći onome ko ga je napravio: „Zašto si me ovakvim načinio?“+ 21  Zar grnčar nema vlast da od iste gline+ napravi jednu posudu za časnu upotrebu, a drugu za nečasnu upotrebu? 22  Šta ako je Bog hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, ali je strpljivo podnosio posude gneva spremne za uništenje? 23  Šta ako je to učinio da bi obznanio svoju veliku slavu na posudama milosrđa,+ koje je unapred pripremio da budu proslavljene, 24  naime na nama, koje je pozvao ne samo od Judejaca nego i od drugih naroda?+ 25  Tako i u Osiji kaže: „One koji nisu moj narod+ zvaću ’svojim narodom‘ i onu koja nije voljena zvaću ’voljenom‘.+ 26  I na mestu gde im je nekad rečeno: ’Vi niste moj narod‘, tamo će se nazvati ’sinovima živog Boga‘.“+ 27  A Isaija je objavio o Izraelu: „Ako bi Izraelaca bilo i kao morskog peska, samo će se preostali od njih spasti.+ 28  Jer Jehova* će se potpuno i bez odlaganja obračunati sa onima koji žive na zemlji.“+ 29  I kao što je Isaija prorekao: „Da nam Jehova* nad vojskama nije ostavio potomstvo, bili bismo kao Sodom, bili bismo slični Gomori.“+ 30  Dakle, šta ćemo reći? Da su ljudi iz drugih naroda, iako nisu nastojali da budu pravedni, postali pravedni+ zbog svoje vere.+ 31  A Izraelci, iako su nastojali da budu pravedni po zakonu, nisu uspeli da ispune zakon. 32  Zašto? Zato što su mislili da će postati pravedni zbog svojih dela, a ne zbog vere. Spotakli su se na „kamen spoticanja“,+ 33  kao što je napisano: „Evo, postavljam na Sionu kamen+ spoticanja i stenu posrtanja, ali niko ko veruje u njega neće se razočarati.“+

Fusnote

Doslovno: „od onoga ko želi ili onoga ko trči“.