Dela apostolska 21:1-40

  • Put u Jerusalim (1-14)

  • Dolazak u Jerusalim (15-19)

  • Pavle postupa po savetu starešina (20-26)

  • Metež u hramu; Pavle uhapšen (27-36)

  • Pavlu dozvoljeno da se obrati mnoštvu (37-40)

21  Kad smo se teška srca rastali od njih, otplovili smo na Kos, sutradan na Rodos, pa odande u Pataru.  Tamo smo našli brod koji je išao za Fenikiju, pa smo se ukrcali i otplovili.  Ugledali smo ostrvo Kipar s leve strane, ali smo prošli pored njega i nastavili plovidbu prema Siriji. Pristali smo u Tiru, jer je tamo trebalo da se istovari teret s broda.  Pronašli smo učenike i ostali tamo sedam dana. A oni su nagovarali Pavla da ne ide u Jerusalim, jer im je sveti duh otkrio šta će mu se desiti.+  Kad je došlo vreme da krenemo dalje, nastavili smo putovanje, a oni su nas svi, zajedno sa ženama i decom, pratili dok nismo izašli iz grada. Onda smo na obali kleknuli i pomolili se.  Pozdravili smo se s njima i ukrcali na brod, a oni su se vratili kući.  Iz Tira smo nastavili plovidbu i stigli u Ptolemaidu. Tamo smo pozdravili braću i ostali kod njih jedan dan.  Sutradan smo otputovali u Cezareju. Tamo smo otišli kod Filipa, propovednika dobre vesti, koji je bio jedan od sedmorice*,+ i ostali smo kod njega.  On je imao četiri neudate* ćerke, koje su imale dar proricanja.+ 10  Nakon što smo tamo ostali duže vreme, iz Judeje je stigao prorok po imenu Agav.+ 11  Došao je kod nas, uzeo Pavlov pojas, svezao sebi noge i ruke pa rekao: „Evo šta kaže sveti duh: ’Ovako će Judejci u Jerusalimu svezati čoveka čiji je ovo pojas+ i predaće ga u ruke ljudima iz drugih naroda.‘ “+ 12  Kad smo to čuli mi i drugi koji su bili prisutni, počeli smo da molimo Pavla da ne ide u Jerusalim. 13  Na to je on rekao: „Zašto plačete i pokušavate da me pokolebate*? Verujte mi, spreman sam ne samo da budem okovan nego i da umrem u Jerusalimu zbog imena Gospoda Isusa.“+ 14  Kad smo videli da neće promeniti svoju odluku, smirili smo se i rekli: „Neka bude Jehovina* volja.“ 15  Posle toga smo se spremili za put i krenuli u Jerusalim. 16  Neki učenici iz Cezareje pošli su s nama i odveli nas kod Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, jer je trebalo da budemo njegovi gosti. 17  Kad smo stigli u Jerusalim, braća su nas srdačno dočekala. 18  Sutradan je Pavle otišao s nama kod Jakova.+ Tamo su bile i sve starešine. 19  On ih je pozdravio, a onda im je detaljno ispričao šta je Bog učinio među ljudima iz drugih naroda posredstvom njegove službe. 20  Kad su to čuli, počeli su da slave Boga. Zatim su mu rekli: „Brate Pavle, vidiš koliko hiljada vernika ima među Judejcima i svi oni se revno drže Zakona.+ 21  Ali čuli su glasine o tebi da sve Judejce koji žive među drugim narodima učiš da odbace Mojsijev zakon*, govoreći im da ne obrezuju decu i da se ne drže judejskih običaja.+ 22  Dakle, šta sad da radimo? Oni će sigurno čuti da si došao. 23  Zato učini ovo što ti kažemo: među nama su četvorica ljudi koji su dali zavet Bogu. 24  Povedi te ljude, obredno se očisti s njima i plati njihove troškove, tako da mogu da obriju glavu. Tada će svi znati da glasine koje su čuli o tebi nisu istinite, nego da si na pravom putu i da se držiš Zakona.+ 25  A što se tiče vernika iz drugih naroda, poslali smo im pismo sa odlukom – treba da se uzdržavaju od onog što je žrtvovano idolima,+ od krvi,+ od mesa udavljenih životinja*+ i od bluda*.“+ 26  Tako je Pavle sutradan poveo one ljude, obredno se očistio s njima,+ pa je ušao u hram da javi kad će se završiti dani obrednog čišćenja i kad treba da se prinesu žrtve za svakog od njih. 27  A kad se sedam dana određenih za očišćenje približilo kraju, neki Judejci iz Azije videli su Pavla u hramu, pa su uzbunili ceo narod i uhvatili ga. 28  Vikali su: „Izraelci, pomozite! Ovo je čovek koji svuda poučava ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i Grke doveo u hram i oskrnavio ovo sveto mesto.“+ 29  Naime, prethodno su u gradu videli Pavla s Trofimom+ Efešaninom i zato su pomislili da ga je on uveo u hram. 30  Ceo grad je bio u pometnji. Ljudi su pohrlili sa svih strana i okupili se u hramu. Uhvatili su Pavla i odvukli ga napolje, a hramska vrata su se istog časa zatvorila. 31  Hteli su da ga ubiju, pa su počeli da ga tuku. Ali tada je do vojnog zapovednika došla vest da je ceo Jerusalim u pometnji. 32  On je odmah poveo vojnike i stotnike i dojurio do njih. Kad su oni ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla. 33  Tada je zapovednik došao do njega, uhapsio ga i naredio da ga okuju dvostrukim lancima.+ Zatim je počeo da se raspituje ko je on i šta je učinio. 34  A iz mnoštva su jedni vikali jedno, a drugi drugo. Pošto zbog vike nije mogao ništa pouzdano da utvrdi, zapovedio je da ga odvedu u kasarnu. 35  Kad je Pavle došao do stepenica koje vode u kasarnu, vojnici su morali da ga ponesu da bi ga zaštitili od rulje, 36  koja je išla za njima i vikala: „Ubijte ga!“ 37  Baš kad su ga uvodili u kasarnu, Pavle se obratio vojnom zapovedniku: „Smem li nešto da ti kažem?“ A on ga je upitao: „Ti znaš grčki? 38  Zar ti nisi onaj Egipćanin koji je pre nekog vremena izazvao pobunu i poveo u pustinju 4 000 ljudi naoružanih bodežima?“ 39  Tada je Pavle rekao: „Ja sam Judejac+ iz Tarsa+ u Kilikiji, građanin čuvenog grada. Molim te, dozvoli mi da se obratim narodu.“ 40  Kad mu je zapovednik to dozvolio, Pavle je stojeći na stepenicama dao narodu znak rukom da se umiri. Nakon što se narod utišao, obratio im se na hebrejskom jeziku+ i rekao:

Fusnote

Filip je bio jedan od sedmorice ljudi koje su apostoli izabrali u Jerusalimu. Videti Del 6:3.
Doslovno: „device“.
Ili: „i mom srcu otežavate odlazak“.
Doslovno: „otpadništvu od Mojsija“.
Ili: „od mesa ubijenih životinja koje nisu iskrvarile“.
Grčki: pornija. Videti Rečnik pojmova.