Druga Samuilova 1:1-27
1 Posle Saulove smrti, David se, nakon što je porazio Amaličane, vratio u Siklag+ i tamo je ostao dva dana.
2 Trećeg dana došao je jedan čovek iz Saulovog logora, razderane odeće i glave posute prašinom. Kada je došao pred Davida, poklonio mu se licem do zemlje.
3 David ga je upitao: „Odakle dolaziš?“ A on mu je odgovorio: „Pobegao sam iz izraelskog logora.“
4 Tada ga je David upitao: „Šta se desilo? Ispričaj mi!“ A on mu je odgovorio: „Vojska je bežala iz bitke i mnogo ljudi je palo i poginulo. Poginuli su i Saul i njegov sin Jonatan.“+
5 David je upitao mladića koji mu je javio tu vest: „Kako znaš da su Saul i njegov sin Jonatan poginuli?“
6 A mladić mu je odgovorio: „Slučajno sam se našao na gori Gelvuji+ i ugledao sam Saula kako se oslanja na svoje koplje, a kola i konjanici samo što ga nisu sustigli.+
7 Tada se on okrenuo i ugledao me, pa me je pozvao, a ja sam mu rekao: ’Evo me!‘
8 Zatim me je upitao: ’Ko si ti?‘ A ja sam mu odgovorio: ’Ja sam Amaličanin.‘+
9 Tada mi je rekao: ’Molim te, dođi ovamo i ubij me, jer sam u velikim mukama, a nikako da umrem.‘
10 Tada sam mu prišao i ubio ga,+ jer sam znao da neće ostati živ pošto je bio teško ranjen. Zatim sam uzeo krunu s njegove glave i narukvicu s njegove ruke i doneo sam ih ovamo svom gospodaru.“
11 Tada je David razderao svoju odeću, a to su učinili i svi njegovi ljudi.
12 Naricali su, plakali i postili+ do večeri za Saulom, za njegovim sinom Jonatanom i za Jehovinim narodom, za Izraelcima,+ jer su izginuli od mača.
13 Zatim je David upitao mladića koji mu je to javio: „Odakle si?“ A on je odgovorio: „Ja sam sin jednog došljaka, Amaličanina.“
14 Tada mu je David rekao: „Kako si se usudio da digneš ruku na Jehovinog pomazanika i da ga ubiješ?“+
15 David je pozvao jednog od svojih ljudi i zapovedio mu: „Dođi i pogubi ovog čoveka!“ I on ga je pogubio.+
16 David mu je rekao: „Sam si kriv za svoju smrt*, jer su tvoja usta svedočila protiv tebe kada si rekao: ’Ja sam ubio Jehovinog pomazanika.‘ “+
17 Tada je David ispevao naricaljku za Saulom i njegovim sinom Jonatanom,+
18 i zapovedio je da Judin narod nauči naricaljku nazvanu „Lûk“, koja je zapisana u Jašarovoj* knjizi:+
19 „Tvoja slava, Izraele, leži mrtva na tvojim gorama!+
Pali su junaci!
20 Ne pričajte o tome u Gatu,+ne širite glas o tome po ulicama Askalona,da se ne bi radovale filistejske ćerke,da ne bi klicale ćerke neobrezanih.
21 Gore gelvujske,+ne padala rosa ni kiša na vas,ne bilo roda na njivama vašim za prinose+ Bogu!Jer su na vama okaljani štitovi junaka,Saulov štit više nije namazan uljem.
22 Jonatanov luk se nije vraćao+bez krvi pobijenih, bez sala junaka,a Saulov mač se nije vraćao bez pobede.+
23 Saul i Jonatan,+ voljeni i cenjeni za života,ni u smrti nisu bili razdvojeni.+
Bili su brži od orlova,+jači od lavova.+
24 Izraelske kćeri, oplakujte Saula,koji vas je u skerlet oblačio i nakitom kitio,koji je zlatom ukrašavao vaše haljine.
25 Junaci su pali na bojnom polju!
Jonatan leži mrtav na gori!+
26 Srce me boli za tobom, brate Jonatane!Mnogo sam te voleo.+
Tvoja mi je ljubav značila više od ljubavi žene.+
27 Pali su junaci,propalo je ubojito oružje!“
