Postanak 37:1-36

  • Josifovi snovi (1-11)

  • Josif i ljubomora njegove braće (12-24)

  • Josif prodat u ropstvo (25-36)

37  Jakov je ostao da živi u Hananu, u zemlji u kojoj je njegov otac živeo kao došljak.+  Ovo su događaji iz Jakovljevog života. Kad je Josif+ imao 17 godina, čuvao je stada+ sa sinovima Vale+ i Zelfe,+ koje su bile žene njegovog oca. Josif je javio svom ocu da njegova braća čine loše stvari.  Josif se rodio kad je Izrael već bio star, pa ga je otac voleo više nego sve ostale sinove+ i poklonio mu je veoma lep ogrtač*.  Kad su njegova braća videla da ga otac voli više nego sve njih, toliko su ga zamrzela da mu nisu mogla reći nijednu lepu reč*.  Kasnije je Josif ispričao svojoj braći šta je sanjao,+ a oni su ga zbog toga još više zamrzeli.  On im je rekao: „Molim vas, slušajte šta sam sanjao.  Vezivali smo snopove nasred njive i tada se moj snop podigao i stao uspravno, a vaši snopovi su se okupili oko njega i poklonili mu se.“+  Njegova braća su mu rekla: „Da nećeš možda da budeš kralj i gospodar nad nama?“+ Tako su ga još više zamrzeli zbog njegovih snova i onoga što je rekao.  Posle toga on je sanjao još jedan san, pa ga je ispričao svojoj braći: „Sanjao sam još jedan san. U njemu su mi se klanjali sunce, mesec i 11 zvezda.“+ 10  Kad je to ispričao svom ocu i svojoj braći, otac ga je prekorio: „Šta znači taj tvoj san? Da se nećemo možda ja, tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?“ 11  Njegova braća su postala ljubomorna na njega,+ ali njegov otac je razmišljao o tim rečima. 12  Jednom su njegova braća odvela stada svog oca na ispašu blizu Sihema.+ 13  Posle nekog vremena Izrael je rekao Josifu: „Tvoja braća čuvaju stada blizu Sihema. Idi i obiđi ih.“ Na to mu je on odgovorio: „Dobro.“ 14  Otac mu je rekao: „Molim te, idi tamo i vidi da li su tvoja braća dobro. Vidi i kako su stada, pa mi javi.“ Tako ga je on poslao iz doline Hevron,+ i on je otišao prema Sihemu. 15  Dok je išao poljem, sreo je čoveka koji ga je upitao: „Šta tražiš?“ 16  On je odgovorio: „Tražim svoju braću. Molim te, kaži mi gde čuvaju stada.“ 17  Čovek mu je rekao: „Otišli su odavde. Čuo sam ih kako kažu: ’Hajdemo u Dotan.‘ “ Tako je Josif pošao za svojom braćom i našao ih kod Dotana. 18  Oni su ga ugledali izdaleka. Pre nego što je stigao do njih, počeli su da se dogovaraju da ga ubiju. 19  I rekli su jedan drugom: „Evo dolazi onaj sanjar!+ 20  Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od jama za vodu. Reći ćemo da ga je proždrla krvoločna zver. Da vidimo šta će onda biti od njegovih snova!“ 21  Kad je Ruvim+ to čuo, pokušao je da ga spase, pa je rekao: „Nemojmo ga ubiti*.“+ 22  Zatim je još rekao: „Nemojte prolivati krv.+ Bacite ga u ovu jamu, ovde u pustom kraju, samo nemojte da ga povredite*.“+ On je hteo da ga izbavi iz njihovih ruku i vrati ocu. 23  Kad je Josif došao kod svoje braće, oni su svukli s njega ogrtač, lep dugi ogrtač koji je nosio,+ 24  a njega su zgrabili i bacili u jamu. U to vreme u jami nije bilo vode. 25  Zatim su seli da jedu. Kad su podigli pogled, videli su karavan Ismailaca.+ Oni su dolazili iz Galada i išli u Egipat. Kamile su im bile natovarene ladanumovom mirisnom smolom, balzamom i korom drveća koje sadrži smolu.+ 26  Tada je Juda rekao svojoj braći: „Šta imamo od toga da ubijemo svog brata i to prikrijemo?+ 27  Hajde da ga prodamo+ Ismailcima! Nemojmo dizati ruku na njega. Ipak je on naš brat, naša krv.“ Tako su poslušali svog brata. 28  Kad su madijanski+ trgovci naišli, braća su izvadila Josifa iz jame i prodala ga Ismailcima za 20 srebrnika.+ Ti ljudi su odveli Josifa u Egipat. 29  Ruvim se kasnije vratio do jame i kad je video da Josifa nema u njoj, razderao je svoju odeću. 30  Otišao je kod svoje braće i povikao: „Nema deteta! Šta ću sad?“ 31  Tada su uzeli Josifov ogrtač, zaklali jarca i umočili ogrtač u krv. 32  Posle toga su ogrtač poslali svom ocu i poručili mu: „Našli smo ovo. Molimo te, vidi da li je to ogrtač tvog sina ili nije.“+ 33  Kad ga je bolje pogledao, povikao je: „To je ogrtač mog sina! Josifa je napala neka zver! Rastrgla ga je na komade!“ 34  Tada je Jakov razderao svoju odeću, vezao kostret oko bokova i danima oplakivao svog sina. 35  Svi njegovi sinovi i sve njegove ćerke pokušavali su da ga uteše, ali on se nije dao utešiti, već je govorio: „S tugom ću sići kod svog sina u grob*!“+ Tako je Jakov plakao za svojim sinom. 36  U Egiptu su Madijanci prodali Josifa Petefriju, koji je bio faraonov dvoranin+ i zapovednik njegove straže.+

Fusnote

Ili: „lepu dugu haljinu“.
Ili: „nisu mogla mirno ni reč reći“.
Ili: „ubiti njegovu dušu“.
Ili: „ne dižite ruku na njega“.
Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.