Пређи на садржај

Пређи на садржај

Речник појмова

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш

А

  • Ав.

    Назив петог месеца јеврејског верског календара и једанаестог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине јула до средине августа. У Библији се овај месец не спомиње по имену, већ само као пети месец (Бр 33:38; Јзд 7:9; видети Додатак Б15).

  • Авив.

    Првобитни назив првог месеца јеврејског верског календара и седмог месеца световног календара. Његов назив значи „зелени класови“. Трајао је од средине марта до средине априла. Након повратка из изгнанства у Вавилону, назван је нисан (Пз 16:1; видети Додатак Б15).

  • Адар.

    Назив дванаестог месеца јеврејског верског календара и шестог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине фебруара до средине марта (Јес 3:7; видети Додатак Б15).

  • Азазел.

    Хебрејски назив који по свему судећи значи „јарац који нестаје“. На Дан очишћења, јарац који је био одређен за Азазела био је послат у пустињу да би симболично говорећи однео грехе које је народ починио у протеклој години (Ле 16:8, 10).

  • Азија.

    У грчком делу Светог писма тако се назива римска провинција која је обухватала западни део данашње Турске и нека приобална острва, као што су Самос и Патмос. Њен главни град је био Ефес (Дел 20:16; От 1:4; видети Додатак Б13).

  • Акростих.

    Врста песме у којој почетна слова стихова, читана одозго надоле, образују неку реч. У изворном хебрејском тексту неки стихови или групе стихова написани су у алфабетском акростиху. Наиме, они почињу словима по алфабетском реду (премда на неким местима нису коришћена сва слова). То је вероватно служило као помоћ у памћењу стихова. У овом преводу су приказана одговарајућа хебрејска слова и њихова транскрипција. (Видети Псалам 9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119, 145; Пословице 31; Тужбалице 1-4.)

  • Алабастарска бочица.

    Бочица у којој се чувало мирисно уље. Такве бочице су се правиле од једне врсте камена који је вађен у околини места Алабастрон у Египту. С временом је и сам камен назван по том граду. Алабастар који се користио у древно доба није исто што и данашњи алабастар. Бочице које су се правиле од тог камена обично су имале узак грлић, који је могао да се добро затвори како би се спречио губитак скупоценог мириса (Мр 14:3).

  • Аламот.

    Музички израз који значи „девојке; младе жене“. Тај израз се вероватно односи на женски сопран. По свему судећи, њиме се указивало да музички комад или пратњу за њега треба изводити у горњем регистру (1Ле 15:20; Пс 46:увд).

  • Алфа и Омега.

    Прво и последње слово грчког алфабета. Овај израз се три пута користи у књизи Откривење као Божја титула. У тим контекстима значи исто што и „први и последњи“ и „почетак и свршетак“ (От 1:8; 21:6; 22:13).

  •  Амин.

    „Нека буде тако“ или „заиста“. Ова реч је изведена од хебрејске речи аман, што значи „бити веран“ или „бити поуздан“. „Амин“ служи за потврду заклетве, молитве или неке изјаве. У књизи Откривење ова реч се користи као Исусова титула (Пз 27:26; 1Ле 16:36; От 3:14).

  • Анђели.

    И хебрејска реч малак и грчка реч ангелос дословно значе „гласник“. Али кад се односе на духовна створења која преносе Божје поруке, преводе се речју „анђео“ (Пст 16:7; 32:3; Лу 7:27; От 22:8). Анђели су моћна духовна створења која је Бог створио много пре него што је створио људе. Они се у Библији називају „свети анђели“, „синови правог Бога“ и „јутарње звезде“ (Пз 33:2; Јов 1:6; 38:7). Они нису створени са способношћу да имају потомство. Бог је сваког од њих створио засебно. Има их више од сто милиона (Да 7:10). Библија открива да се они разликују по својој личности и да сваки од њих има име. Анђели су понизни и не дозвољавају да им се људи клањају. Многи анђели који се спомињу у Библији нису чак ни открили људима своје име (Пст 32:29; Лу 1:26; От 22:8, 9). Они се разликују по положају и имају различите задатке – служе пред Јеховиним престолом, преносе његове поруке, помажу Јеховиним слугама на земљи, извршавају Божје пресуде и пружају подршку проповедању добре вести (2Кр 19:35; Пс 34:7; Лу 1:30, 31; От 5:11; 14:6). Анђели ће се у Армагедону борити уз Исуса (От 19:14, 15).

  • Антихрист.

    Грчка реч „антихрист“ има двојако значење. Њоме се указује на онога ко је против Христа или на лажног Христа, то јест онога ко се ставља на Христово место. Антихристима се с правом могу назвати сви појединци, организације или групе које неосновано тврде да представљају Христа, присвајају улогу Месије или се противе Христу и његовим ученицима (1Јв 2:22).

  • Апостол.

    Основно значење ове речи је „онај који је послат“. Тако је био назван Исус, као и неки људи који су били послати да служе другима. Ова реч се најчешће користи када се указује на 12 ученика које је Исус лично изабрао за своје представнике (Мр 3:14; Дел 14:14; Јев 3:1).

  • Арам; Арамејци.

    Арам је био Симов син. Његови потомци, Арамејци, живели су претежно на подручју које се простирало од ливанских планина до Месопотамије и од планинског венца Таурус на северу до Дамаска и још јужније. Ово подручје, на хебрејском Арам, касније је названо Сирија, а његови становници Сиријци (Пст 25:20; Пз 26:5; Ос 12:12).

  • Арамејски језик.

    Семитски језик који је био сродан хебрејском и имао је исти алфабет. Првобитно су га говорили Арамејци, а касније је постао међународни језик који се користио у комуникацији и трговини широм Асирског и Вавилонског царства. Такође је био службени језик Персијског царства (Јзд 4:7). На арамејском су написани делови Јездрине, Јеремијине и Данилове књиге (Јзд 4:8–6:18; 7:12-26; Јер 10:11; Да 2:4б–7:28).

  • Ареопаг.

    Брдо у Атини, које се налази северозападно од Акропоља. Тако се звао и суд (веће) који је заседао на том месту. Стоички и епикурејски филозофи су одвели апостола Павла на Ареопаг да им објасни своја веровања (Дел 17:19).

  • Армагедон.

    Реч „Армагедон“ потиче од хебрејског израза Хар Мегидон,  што значи „мегидско брдо“. Ова реч се повезује с ратом „који ће се догодити на велики дан Свемоћног Бога“, када ће се „краљеви из целог света“ сакупити да ратују против Јехове (От 16:14, 16; 19:11-21; видети ВЕЛИКА НЕВОЉА).

  • Аронови синови.

    Потомци Левијевог унука Арона, који је први био постављен за првосвештеника по Мојсијевом закону. Аронови синови су извршавали свештеничке дужности у шатору састанка и у храму (1Ле 23:28).

  • Арханђео.

    Ова реч значи „врховни анђео“. Префикс „архи“ значи „први“, „главни“. Значење речи „арханђео“ и чињеница да се она у Библији користи само у једнини, указују на то да постоји само један арханђео. Према Библији, његово име је Михаило (Да 12:1; Ју 9; От 12:7).

  • Аселгија.

    Видети БЕСРАМНОСТ; БЕСРАМНА ДЕЛА.

  • Астарота.

    Хананска богиња рата и плодности, жена бога Вала (1Са 7:3).

  • Астролог.

    Особа која проучава кретање сунца, месеца и звезда да би предвидела будућност (Да 2:27; Мт 2:1).

  • Ахаја.

    У грчком делу Светог писма тако се назива римска провинција која се налазила на југу Грчке. Ова провинција, чији је главни град био Коринт, обухватала је цело полуострво Пелопонез и средишњи део континенталне Грчке (Дел 18:12; видети Додатак Б13).

Б

  • Балзам.

    Миришљава, уљана смола која се добијала од одређених биљака и дрвећа. Балзам се користио за лечење и као парфем и био је скупоцен (Пст 37:25; Јер 8:22).

  • Бат.

    Мера за течност. На основу пронађених комада крчага на којима се налази натпис „бат“ дошло се до закључка да је бат износио 22 литра. На основу ове мере процењено је колико је износила већина других мера за течност и суву материју које се спомињу у Библији (1Кр 7:38; Јзк 45:14; видети Додатак Б14).

  • Бездан.

    Превод грчке речи абис која значи „неизмерно дубок“ или „недокучив, безграничан“. У грчком делу Светог писма, овом речју се указује на место или стање заточеништва и потпуне неактивности. Понекад се користи када се указује на гроб, али њено значење је шире од тога (Лу 8:31; Ри 10:7; От 20:3).

  • Бесрамност; бесрамна дела.

    Грчки: аселгија. Овај израз се односи на поступке који представљају озбиљно кршење Божјих закона и који су одраз бесрамности и дрскости; став који открива непоштовање или чак презир према ауторитету, законима и моралним мерилима. Не односи се на мање преступе (Га 5:19; 2Пе 2:7).

  • Бичевање.

    Врста казне. У грчком делу Светог писма, односило се на ударање или шибање бичем на чијем су крају били везани чворићи или бодље (Мт 20:19; Јв 19:1).

  • Блуд.

    Потиче од грчке речи порнија и односи се на било коју врсту недопуштених полних односа. У то спадају прељуба, проституција, полни односи између невенчаних особа, хомосексуалност и полно општење са животињама. У Откривењу је реч о симболичном блуду када се говори о „Вавилону Великом“, који је описан као блудница у религиозном смислу због свог односа с владарима овог света. Иза тог односа стоји жеља за влашћу и богатством (От 14:8; 17:2;  18:3; Мт 5:32; Дел 15:29; Га 5:19; видети БЛУДНИЦА).

  • Блудница.

    Жена која се упушта у полне односе ван брака, нарочито за новац. (Грчка реч за „блудницу“ је порне, а корен те речи значи „продати“.) У фуснотама се налазе савременији изрази „проститутка“ и „проституција“. У Библији се помињу и мушкарци који су се бавили проституцијом. Бављење проституцијом је према Мојсијевом закону било забрањено, а новац који би се зарадио на тај начин није се смео дати као прилог у Јеховином светилишту. То је било у оштрој супротности с паганским обичајем да се проституцијом у храму стичу приходи (Пз 23:17, 18; 1Кр 14:24). У Библији се реч „блуд“ користи и у симболичном смислу када се указује на људе, народе и организације које учествују у неком виду идолопоклонства а истовремено тврде да служе Богу. Примера ради, у Откривењу се за „Вавилон Велики“, који представља све религије које Бог не одобрава, каже да је блудница која чини блуд са владарима овог света да би стекла моћ и богатство (От 17:1-5; 18:3; 1Ле 5:25).

  • Бодило (остан).

    Дугачак штап с металним шиљком који се користио за гоњење стоке. Речи мудрих људи се упоређују с бодилом јер могу подстаћи слушаоца да примени мудар савет. Изразом „опирати се бодилу“ описује се понашање тврдоглавог бика ког власник гони помоћу бодила, али се он опире и рита и тако повређује самог себе (Дел 26:14; Су 3:31; Про 12:11).

  • Божје Краљевство.

    Израз који се односи на краљевску власт Божјег Сина, Христа Исуса, која представља Божју врховну власт (Мт 12:28; Лу 4:43; 1Ко 15:50).

  • Бојна кола.

    Овим изразом се указује на двоколице које су вукли коњи. У библијско доба коришћене су првенствено у ратовима, али и као превозно средство (Из 14:23; Су 4:13; Дел 8:28).

  • Буђ.

    Реч „буђ“ може означавати било коју од бројних биљних болести које проузрокују гљивице. Постоји могућност да је буђ која се спомиње у Библији заправо болест позната као црна житна рђа, Puccinia graminis (1Кр 8:37).

В

  • Вади.

    Долина или речно корито које је обично суво, осим током кишне сезоне. Реч се такође може односити на саму реку или поток. Неки су добијали воду из извора и зато су опстајали више година. У неким контекстима, на вади се указује речју „долина“ (Пст 26:17; Ле 23:40; Бр 34:5; 1Кр 18:5; Јер 31:9).

  • Вал.

    Ханански бог за кога се сматрало да је власник неба и да даје кишу и плодност. Име „Вал“ се користило и као назив за нижа локална божанства. Ова хебрејска реч значи „господар; власник“ (1Кр 18:21; Ри 11:4).

  • Ватрено језеро.

    Симболично место „у којем гори сумпор“, описано и као „друга смрт“. У њега ће бити бачени они који без кајања чине грех, Ђаво, па чак и смрт и гроб (то јест хад). Будући да ватра не може наудити духовном створењу, као ни смрти ни гробу, јасно је да то језеро није симбол вечних мука, него вечног уништења (От 19:20; 20:14, 15; 21:8).

  • Велзевул.

    Назив који се односи на Сатану – кнеза, то јест владара, демона. Могуће је да је то име измењени облик имена Вал-Зевул, што је било име божанства коме су се клањали  Филистеји у Акарону (2Кр 1:3, фусн.; Мт 12:24).

  • Велика невоља.

    Грчка реч која је преведена као „невоља“ указује на несрећу и патњу услед изузетно тешких околности. Исус је говорио о „великој невољи“ какве никад није било, која ће погодити Јерусалим, а касније и цело човечанство када он буде дошао „с великом моћи и славом“ (Мт 24:21, 29-31). Апостол Павле је ту невољу описао као праведну Божју казну над онима „који не познају Бога и нису послушни доброј вести“ о Исусу Христу. У 19. поглављу Откривења говори се о томе да ће Исус предводити небеске војске у борби против „звери и краљева земље и њихових војски“ (2Со 1:6-8; От 19:11-21). Ову невољу ће преживети „велико мноштво“ људи (От 7:9, 14; видети АРМАГЕДОН).

  • Верна љубав.

    Најчешћи превод хебрејске речи хесед, којом се указује на љубав која подразумева потпуну преданост, верност, приврженост и оданост. Њоме се често описује Божја љубав према људима, али и љубав коју људи показују једни другима (Из 34:6; Ру 3:10).

  • Виделац.

    Особа којој је Бог омогућио да разуме његову вољу. Њој су, симболично говорећи, очи отворене да види и разуме ствари које други људи не могу. Корен хебрејске речи значи „видети“, било дословно било симболично. Од видеоца су други тражили мудар савет да би решили неки проблем (1Са 9:9).

  • Винска преса.

    Обично се састојала од два удубљења уклесана у природном кречњаку, једног на вишем а другог на нижем нивоу, повезаних малим каналом. Док се грожђе гњечило у вишем удубљењу, сок је отицао у ниже удубљење. Овај израз се у симболичном смислу односи на Божје пресуде (Ис 5:2; От 19:15).

  • Вински мех.

    Цела животињска кожа која је била обрађена на такав начин да је у њој могло да се држи вино. Обично се користила козја или овчија кожа. Вино се стављало у нове винске мехове јер се услед ферментације ослобађао угљен-диоксид који је вршио притисак на мех. Нови мех се услед тога ширио док би стари пукао под притиском (ИН 9:4; Мт 9:17).

  • Врачање.

    Употреба моћи која долази од злих духова (2Ле 33:6).

  • Вул.

    Назив осмог месеца јеврејског верског календара и другог месеца световног календара. Назив потиче од речи која значи „род; принос“. Овај месец је трајао од средине октобра до средине новембра (1Кр 6:38; видети Додатак Б15).

Г

  • Галад.

    У ужем смислу, плодно подручје источно од реке Јордана које се простирало северно и јужно од долине Јавок. Понекад се изразом Галад указује на целу израелску територију источно од Јордана, то јест на подручје које је припадало Рувимовом, Гадовом и половини Манасијиног племена (Бр 32:1; ИН 12:2; 2Кр 10:33; видети Додатак Б4).

  • Гера.

    Мера за тежину која је износила 0,57 грама и чинила је двадесети део сикла (Ле 27:25; видети Додатак Б14).

  • Гехена.

    Грчки назив за долину Еном која се налазила југозападно од древног Јерусалима (Јер 7:31). Она се у неким пророчанствима спомиње као место које ће бити пуно лешева (Јер 7:32; 19:6). Нема доказа да су животиње и људи бацани у гехену да би били живи спаљени или мучени.  Према томе, гехена не представља невидљиво подручје у којем се људске душе вечно муче у дословној ватри. Исус и његови ученици користили су израз „гехена“ да би указали на „другу смрт“, то јест на вечно уништење (От 20:14; Мт 5:22; 10:28).

  • Гитит.

    Музички израз чије тачно значење није познато, мада се претпоставља да је изведен од хебрејске речи гат. Неки сматрају да се „гитит“ односи на мелодију песама које су се певале приликом прављења вина, пошто реч гат значи преса за вино (Пс 81:увд).

  • Главни Посредник.

    Грчки израз преведен као „Главни Посредник“ у основи значи „вођа“. Њиме се указује на кључну улогу коју Исус Христ има – наиме, он ће људе који су верни Богу ослободити греха и смрти и помоћи ће им да добију вечни живот (Дел 3:15; 5:31; Јев 2:10; 12:2).

  • Гомер.

    Мера за суву материју која је износила исто колико и кор – 220 литара, што је одређено на основу мере која се звала бат (Ле 27:16; видети Додатак Б14).

  • Господова вечера.

    Оброк који се састоји од бесквасног хлеба и вина, који представљају Христово тело и крв. Одржава се у знак сећања на Исусову смрт. С обзиром на то, ова прослава се назива и Спомен-свечаност. Према Библији, хришћани су дужни да обележавају Господову вечеру (1Ко 11:20, 23-26).

  • Градови уточишта.

    Левитски градови у којима је ненамерни убица могао да потражи уточиште од крвног осветника. У складу с Јеховином заповешћу, Мојсије и Исус Навин одредили су шест таквих места у различитим крајевима Обећане земље. Кад би дошао у град уточишта, бегунац би најпре код градских врата испричао старешинама тог града шта се догодило, након чега би му они дозволили да остане у граду. Да би се спречило да ту могућност злоупотреби неко ко је намерно починио убиство, бегунац је морао да се врати у град где се убиство догодило да би тамо пред судом доказао своју невиност. Уколико би се утврдило да није намерно проузроковао нечију смрт, било би му дозвољено да се врати у град уточишта. Морао је да остане унутар његових граница до краја свог живота или до смрти првосвештеника (Бр 35:6, 11-15, 22-29; ИН 20:2-8).

  • Грнчар.

    Особа која прави земљане лонце, чиније и друге посуде. Хебрејска реч за грнчара дословно значи „онај који обликује“. Јеховино право да влада над појединцима и народима често се упоређује с влашћу коју грнчар има над глином (Ис 64:8; Ри 9:21).

  • Гроб.

    Место на ком је неко сахрањен. Осим тога, ова реч се користи и као превод хебрејске речи „шеол“ и грчке речи „хад“, које се односе на симболично место где почивају умрли. У Библији се каже да они који оду на то симболично место нису свесни ничега нити могу ишта учинити (Пст 47:30; Про 9:10; Дел 2:31). Грчка реч мнимион такође се преводи као „гроб“ и изведена је од глагола „сетити се“, што указује на то да Бог није заборавио преминулу особу (Јв 5:28, 29, фусн.).

  • Грци.

    Људи који живе у Грчкој или потичу из те земље. У грчком делу Светог писма ова реч се користи и у ширем смислу – односи се на све нејевреје или на оне који су били под утицајем грчког језика и културе (Јл 3:6; Јв 12:20).

  •  Грчки језик.

    На овом језику је написан изворни текст грчког дела Светог писма (осим Матејевог јеванђеља, које је било написано на хебрејском). На грчком се појавио и први комплетан превод хебрејског дела Светог писма – Септуагинта.

  • Губа; губавац.

    Тешко кожно обољење. Губа о којој се говори у Светом писму није исто што и болест која је данас позната под тим именом, јер се могла појавити не само на људима него и на одећи и кућама. Особа оболела од губе назива се губавац (Ле 14:54; Лу 5:12).

  • Гумно.

    Равна, кружна површина, најчешће на узвишењу изложеном ветру, где се вршило жито. Вршење жита је подразумевало одвајање зрневља од стабљике и плеве. Мале количине су се вршиле ручно помоћу штапа, а велике помоћу посебног оруђа, као што су вршалице и ваљци за вршидбу, које су вукле животиње. Тим оруђем се прелазило преко жита које је било разастрто на гумну (Ле 26:5; Ис 41:15; Мт 3:12).

Д

  • Давидов град.

    Име које је дато месту Јевус након што га је краљ Давид освојио и изградио у њему свој двор. Назива се још и Сион. То је најстарији део Јерусалима и налази се у југоисточном делу тог града (2Са 5:7; 1Ле 11:4, 5).

  • Дагон.

    Филистејски бог. Тачно порекло овог назива није познато, премда неки изучаваоци сматрају да потиче од хебрејске речи даг (риба). По свему судећи, идол Дагона је имао пола тела као човек, а пола као риба (Су 16:23; 1Са 5:4).

  • Дан младог месеца.

    Први дан сваког месеца у јеврејском календару. Тог дана се народ окупљао, јео посебна јела и приносио посебне жртве. Касније је то постао важан празник и на тај дан нико у народу није радио (Бр 10:10; 2Ле 8:13; Ко 2:16).

  • Дан очишћења.

    Најважнији верски празник за Израелце. Познат је и као Јом Кипур (хебрејски: јом хакипурим, „дан помирења“), а обележава се 10. етанима. Првосвештеник је само тог дана у години улазио у Светињу над светињама, која се налазила у светом шатору, а касније у храму. Тамо је приносио крв жртвованих животиња за своје грехе, грехе других Левита и грехе осталог народа. То је било време када су Израелци одржавали свети скуп и постили. Осим тога, тог дана нису радили никакав уобичајени посао будући да се на њега гледало као на сабат (Ле 23:27, 28).

  • Дан припреме.

    Дан пре сабата, током ког су Јудејци обављали све неопходне припреме. Завршавао се заласком сунца на дан који се данас зове петак, и тада је почињао сабат. Код Јудејаца је дан трајао од вечери до наредне вечери (Мр 15:42; Лу 23:54).

  • Данак.

    Новац или материјална добра која су једна земља или владар плаћали другој земљи у знак подложности, с циљем да се избегне сукоб или добије заштита (2Кр 3:4; 18:14-16; 2Ле 17:11). Израз се такође односи на порез који су плаћали појединци (Не 5:4; Ри 13:7).

  • Дарик.

    Персијски златник који је био тежак 8,4 грама. (1Ле 29:7; видети Додатак Б14).

  • Двориште.

    Ограђен простор око светог шатора, а касније зидом окружен простор око главног храмског здања. У дворишту светог шатора, као и у унутрашњем дворишту храма, налазио се олтар за жртве паљенице. (Видети  Додатке Б5, Б8, Б11.) У Библији се такође указује на то да су палате и куће имале двориште (Из 8:13; 27:9; 1Кр 7:12; Јес 4:11; Мт 26:3).

  • Деверски брак.

    Обичај према ком је човек био обавезан да се ожени удовицом свог брата који није имао синове. На тај начин би продужио његову лозу. Деверски брак је касније био прописан Мојсијевим законом, а био је познат и као левиратски брак (Пст 38:8; Пз 25:5).

  • Декапољ.

    Савез грчких градова, којих је првобитно било десет (назив потиче од грчке речи дека, што значи „десет“, и полис, што значи „град“). То је такође био назив подручја источно од Галилејског мора и реке Јордана, где се налазила већина тих градова. Градови Декапоља су били центар грчке културе и трговине. Исус је пролазио кроз то подручје, али нигде није записано да је био у неком од тих градова (Мт 4:25; Мр 5:20; видети Додатке А7 и Б10).

  • Демони.

    Невидљива, зла духовна створења, која имају натприродну моћ. Они нису били створени зли, што се види из чињенице да се у Постанку 6:2 на њих указује као на „синове правог Бога“, а у Јудиној 6 као на анђеле. Дакле, реч је о анђелима који су постали Божји непријатељи када су се у Нојево време побунили и придружили Сатани у побуни против Јехове Бога (Пз 32:17; Лу 8:30; Дел 16:16; Ја 2:19).

  • Денар.

    Римски сребрни новчић који је био тежак 3,85 грама. На једној његовој страни налазио се цезарев лик. Денар је био дневница најамног радника. Толико је износио и порез који су Римљани наметнули Јудејцима (Мт 22:17; Лу 20:24; видети Додатак Б14).

  • Десетак (десетина).

    Десети део или десет посто који су се плаћали као порез, нарочито у верске сврхе. Назива се и „десетина“ (Мал 3:10; Пз 26:12; Мт 23:23). Према Мојсијевом закону, десетина од плодова земље и младунаца животиња давала се сваке године Левитима како би имали средства за живот. Левити су десети део од тог десетка давали свештеницима из Аронове лозе. Постојале су и друге врсте десетка. Хришћани нису у обавези да дају десетак.

  • Добра вест.

    У грчком делу Светог писма то је добра вест о Божјем Краљевству и о спасењу путем вере у Исуса Христа (Лу 4:18, 43; Дел 5:42; От 14:6).

  • Драхма.

    У грчком делу Светог писма ова реч се односи на грчки сребрни новчић, који је тада био тежак 3,4 грама. У хебрејском делу Светог писма говори се о златној драхми из персијског периода. Сматра се да је она једнака златном персијском дарику (Не 7:70; Мт 17:24; видети Додатак Б14).

  • Дрво живота.

    Дрво у еденском врту. У Светом писму се не каже да је његов плод садржавао нешто што омогућава вечни живот. Оно је једноставно представљало гаранцију да ће Бог дати вечни живот онима којима дозволи да једу с тог дрвета (Пст 2:9; 3:22).

  • Дрво познавања добра и зла.

    Дрво у еденском врту које је било симбол Божјег права да људима постави мерила за добро и зло (Пст 2:9, 17).

  • Дух.

    Хебрејска реч руах и грчка реч пневма, које се често преводе као „дух“, имају више значења. Сва она се односе на нешто што није видљиво људима и што представља доказ  деловања неке силе. Ове хебрејске и грчке речи односе се на (1) ветар, (2) животну силу у бићима на земљи, (3) покретачку снагу која долази из срца особе и наводи је да нешто каже или да поступи на одређени начин, (4) надахнуте објаве које долазе из неког невидљивог извора, (5) духовне особе и (6) силу којом се Бог служи, то јест свети дух (Бр 14:24, фусн.; Пс 104:29; Мт 12:43; Лу 11:13).

  • Душа.

    Уобичајени превод хебрејске речи нефеш и грчке речи психи. На основу тога како се ове речи користе у Библији очигледно је да се односе на (1) људе, (2) животиње или (3) живот човека или животиње (Пст 1:20; 2:7; Бр 31:28; 1Пе 3:20; видети и фусноте). Насупрот томе како се израз „душа“ користи у многим верским контекстима, у Библији се јасно види да се изрази нефеш и психи – када се говори о створењима на земљи – односе на оно што је материјално, опипљиво, видљиво и смртно. У овом преводу, ове две речи су најчешће преведене према смислу, то јест по контексту, изразима као што су „живот“, „створење“, „особа“, „нечије цело биће“ или једноставно личном заменицом (на пример, заменица „ја“ стоји уместо израза „моја душа“). У многим случајевима, израз „душа“ се налази у фусноти. Кад год се тај израз користи, било у тексту било у фусноти, треба га разумети у складу са овим објашњењима. Кад у Библији пише да нешто радимо свом својом душом, то значи целим својим бићем, свесрдно (Пз 6:5; Мт 22:37). Понекад речи на изворним језицима можда указују на човекове жеље или осећања. Такође, могу се односити на мртву особу или њено тело (Бр 6:6; Јов 7:11; 10:1; Псл 23:2; Ис 56:11; Аг 2:13).

Ђ

  • Ђаво.

    Назив који се у грчком делу Светог писма користи за Сатану. Овај израз значи „клеветник“. Сатана је назван и Ђаво зато што је највећи клеветник, који лажно оптужује Јехову и жели да баци љагу на његове речи и његово свето име (Мт 4:1; Јв 8:44; От 12:9).

Е

  • Евнух.

    У дословном смислу се односи на мушкарца који је кастриран. Таквим мушкарцима је на краљевом двору често било поверено да служе краљици и краљевим иночама. Овај израз се односио и на људе који нису били дословни евнуси, већ су обављали важна задужења на краљевом двору. Осим тога, у изворном тексту се користи и у фигуративном смислу када је реч о онима који су одлучили да не ступе у брак како би у већој мери могли да служе Богу (Мт 19:12, фусн.; Јес 2:15; Дел 8:27, фусн.).

  • Едом.

    Друго име Исаковог сина Исава. Потомци Исава (Едома) населили су се у Сиру, брдовитом крају између Мртвог мора и Акабског залива. То подручје је касније названо Едом (Пст 25:30; 36:8; видети Додатке Б3 и Б4).

  • Елул.

    Назив шестог месеца јеврејског верског календара и дванаестог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине августа до средине септембра (Не 6:15; видети Додатак Б15).

  • Епикурејски филозофи.

    Следбеници грчког филозофа Епикура (341-270. пре н. е.). Њихова филозофија се заснивала на идеји да су задовољства најважнији циљ у животу (Дел 17:18).

  •  Етаним.

    Назив седмог месеца јеврејског верског календара и првог месеца световног календара. Трајао је од средине септембра до средине октобра. Након повратка из изгнанства у Вавилону, назван је тишри (1Кр 8:2; видети Додатак Б15).

  • Етиопија.

    У древно доба, земља која се налазила јужно од Египта. Обухватала је најјужнији део данашњег Египта и северну половину данашњег Судана. Овај израз се понекад користи као превод хебрејске речи „Хус“ (Јес 1:1, фусн.).

  • Еуфрат.

    Најдужа и најважнија река југозападне Азије и једна од две главне реке у Месопотамији. Први пут се спомиње у Постанку 2:14 као једна од четири реке у Едену. На више места у изворном тексту на Еуфрат се указује само као на реку (Пст 31:21, фусн.). Еуфрат је представљао северну границу израелске земље (Пст 15:18; От 16:12; видети Додатак Б2).

  • Ефа.

    Назив мере за суву материју, као и посуде којом се мерила количина жита. Ефа је износила 22 литра, исто као и мера за течност која се звала бат (Из 16:36; Јзк 45:10; видети Додатак Б14).

  • Ефод.

    Део свештеничке одеће сличан кецељи. Првосвештеник је носио посебан ефод, који је на предњем делу имао напрсник са 12 драгих каменова (Из 28:4, 6; видети Додатак Б5).

Ж

  • Жреб.

    Округли каменчићи, комадићи дрвета или камена који су коришћени када је требало донети неку одлуку. Обично су стављани у преклоп одеће или у неку посуду, коју би потом протресли. Жреб који би испао или би био извучен указивао је на одлуку. То је обично рађено уз молитву. Речи које се у изворном језику користе за „жреб“ могу се превести и као „део“ (ИН 14:2; Пс 16:5, фусн.; Псл 16:33; Мт 27:35).

  • Жртва.

    Принос који се даје Богу као израз захвалности, да би се признала кривица и да би се поново стекла његова наклоност. Почев од Авеља, људи су по свом избору приносили различите жртве, међу којима су биле и животиње. Након увођења Мојсијевог закона, жртве су постале обавезне. Животињске жртве више нису биле потребне након што је Исус дао свој савршени живот, а хришћани данас приносе симболичне жртве Богу (Пст 4:4; Јев 13:15, 16; 1Јв 4:10).

  • Жртва за грех.

    Жртва која се приносила за ненамеран грех, почињен због наслеђене несавршености. Приносиле су се различите животињске жртве, од бика до голуба, у зависности од околности преступника (Ле 4:27, 29; Јев 10:8).

  • Жртва за преступ (кривицу).

    Жртва коју је неко приносио за сопствене грехе. Донекле се разликује од других жртава за грех. Наиме, била је приношена зато што се преступник огрешио о савез с Богом или зато што је повредио права другог човека, као и да би поново стекао права која је изгубио због греха. Захваљујући томе, његова казна је била блажа (Ле 7:37; 19:22; Ис 53:10).

  • Жртва заједништва.

    Жртва приношена Јехови као знак да је онај ко је приноси у миру с њим. Човек који је приносио такву жртву јео је месо жртвоване животиње са својом породицом, са свештеником који је жртвовао животињу и с другим свештеницима који су том приликом вршили службу. Симболично говорећи, Јехова би осетио угодан мирис који се ширио кад би свештеник спалио сало на  олтару. Богу је такође припадала крв, која представља живот. Било је то као да су свештеници и породица која је приносила жртву били на заједничком оброку с Јеховом, што је значило да су у миру с њим (Ле 7:29, 32; Пз 27:7).

  • Жртва захвалница.

    Жртва заједништва која се приносила у знак захвалности Богу за све његове дарове и верну љубав. Јело се месо жртвоване животиње, као и хлеб са квасцем и бесквасни хлеб. Месо се морало појести истог дана (2Ле 29:31).

  • Жртва леваница.

    Видети ПРИНОС ОД ВИНА.

  • Жртва паљеница.

    Животињска жртва (јунац, ован, јарац, грлица или млади голуб) која се цела спаљивала на олтару као принос Богу. Ниједан део те жртве није остајао особи која ју је приносила (Из 29:18; Ле 6:9).

З

  • Завеса.

    Прелепо исткано платно на ком су били извезени херувими. У светом шатору и у храму раздвајала је Светињу од Светиње над светињама (Из 26:31; 2Ле 3:14; Мт 27:51; Јев 9:3). Још једна, другачија завеса налазила се на улазу у свети шатор и његово двориште (Из 26:36; 27:16; видети Додатак Б5).

  • Завет.

    Свечано обећање које особа даје Богу да ће нешто урадити, дати неки принос или дар, служити на посебан начин или да ће се уздржавати од неких ствари које саме по себи нису неисправне. Завет је једнако озбиљан као и заклетва (Бр 6:2; Про 5:4; Мт 5:33).

  • Заветни принос.

    Добровољни принос који се давао уз одређене завете (Ле 23:38; 1Са 1:21).

  • Заклетва.

    Заклетвом се потврђује да је нешто истина. Заклетва може бити и свечано обећање којим се особа обавезује да ће нешто урадити или да нешто неће урадити. Често је реч о завету који се даје неком на вишем положају, нарочито Богу. Јехова је заклетвом потврдио свој савез са Аврахамом (Пст 14:22; Јев 6:16, 17).

  • Закон.

    Када је написана великим почетним словом, ова реч указује или на Мојсијев закон или на првих пет књига Библије. Када је написана малим словом, углавном се односи на поједине одредбе Мојсијевог закона или на неко законско начело (Бр 15:16; Пз 4:8; Мт 7:12; Га 3:24).

  • Залог.

    Лични предмет који дужник даје зајмодавцу као гаранцију да ће му вратити дуг. Мојсијев закон је садржавао одредбе о залогу да би се заштитила права сиромашних и других који су били у неповољном положају (Из 22:26; Јзк 18:7).

  • Звезда даница.

    Овај израз има слично значење као израз „јутарња звезда“. Реч је о звезди која се последња појављује на истоку пре изласка сунца, што заправо најављује свитање новог дана (От 22:16; 2Пе 1:19).

  • Зевс.

    Врховни бог у грчкој митологији. За Варнаву су у Листри мислили да је Зевс. На древним натписима пронађеним у близини Листре појављују се изрази „Зевсови свештеници“ и „бог сунца Зевс“. Брод којим је Павле пловио са Малте на прамцу је имао знак Диоскура, то јест Зевсових синова близанаца Кастора и Полукса (Дел 14:12; 28:11).

  • Зиф.

    Првобитни назив другог месеца јеврејског верског календара и осмог месеца световног календара. Трајао је од средине априла до средине маја. Назива се ијар у јеврејском Талмуду и другим делима која датирају из периода након повратка из изгнанства  у Вавилону (1Кр 6:37; видети Додатак Б15).

  • Зли.

    Израз који се односи на Сатану Ђавола, који се противи Богу и његовим праведним мерилима (Мт 6:13; 1Јв 5:19).

  • Знак.

    Предмет, поступак, ситуација или неуобичајена појава која је значајна због тога што указује на нешто, било у садашњости било у будућности (Пст 9:12, 13; 2Кр 20:9; Мт 24:3; От 1:1).

И

  • Идол; идолопоклонство.

    Идол је слика или кип који се користи у верским обредима, а представља нешто што заиста постоји или је плод маште. Идолопоклонство подразумева исказивање дубоког поштовања, љубави и верске оданости идолу или клањање пред њим (Пс 115:4; Дел 17:16; 1Ко 10:14).

  • Изгнанство.

    Протеривање народа из земље или пребивалишта, најчешће након пораза у рату. Изворна хебрејска реч значи „одлазак“. Израелски народ је у два наврата био изгнан. Становници северног, десетоплеменског краљевства били су изгнани у Асирију, а касније су становници јужног, двоплеменског краљевства били изгнани у Вавилон. Остатак оних који су преживели та изгнанства вратио се у своју земљу за време владавине персијског краља Кира (2Кр 17:6; 24:16; Јзд 6:21).

  • Израел.

    Име које је Бог дао Јакову. Оно је касније постало назив за све његове потомке као групу, без обзира на то у које време су живели. Потомци Јаковљевих 12 синова називају се и Израелови синови, Израелов дом, израелски народ или Израелци. Назив Израел се односио и на северно десетоплеменско краљевство, које се одвојило од јужног краљевства. То име се такође користи и за помазане хришћане, који су названи „Израел Божји“ (Га 6:16; Пст 32:28; 2Са 7:23; Ри 9:6).

  • Илирик.

    Римска провинција која се налазила северозападно од Грчке. Током своје службе, апостол Павле је стигао до Илирика, али у Библији се не каже да ли је тамо проповедао или је само дошао дотле (Ри 15:19; видети Додатак Б13).

  • Ин.

    Назив мере за течност, као и посуде за ту меру. Сматра се да је ин износио 3,67 литара, на основу изјаве историчара Јосифа Флавија, који је написао да је ин износио исто колико два атинска хуса (мерна јединица у старој Грчкој) (Из 29:40; видети Додатак Б14).

  • Иноча.

    У полигамном браку, законита жена коју муж узима поред праве супруге и која има нижи статус од ње. Обично су робиње постајале иноче (Из 21:8; 2Са 5:13; 1Кр 11:3).

  • Ирод.

    Име династије коју је Рим поставио да влада над Јудејцима. Ирод Велики је остао упамћен по томе што је обновио јерусалимски храм и што је у настојању да убије Исуса наредио да се побију мушка деца (Мт 2:16; Лу 1:5). Ирод Архелај и Ирод Антипа, синови Ирода Великог, добили су власт над деловима подручја којим је владао њихов отац (Мт 2:22). Антипа је био тетрарх који је у народу био познат и као „краљ“. Владао је током три и по године Христове службе и у периоду који је обухваћен у првих 12 поглавља Дела апостолских (Мр 6:14-17; Лу 3:1, 19, 20; 13:31, 32; 23:6-15; Дел 4:27; 13:1). Након тога је уследила кратка владавина Ирода Агрипе I, унука Ирода Великог, која је окончана тако  што га је погубио Божји анђео (Дел 12:1-6, 18-23). Затим је почео да влада његов син, Ирод Агрипа II, који је остао на власти све до избијања јудејске побуне против Рима (Дел 23:35; 25:13, 22-27; 26:1, 2, 19-32).

  • Иродове присталице.

    Припадници националистичке странке која је подржавала политичке циљеве и власт Иродове династије под покровитељством Рима. По свему судећи, неки од садукеја су припадали овој политичкој странци. Иродове присталице и фарисеји су се заједничким снагама противили Исусу (Мр 3:6).

  • Исоп.

    Биљка с нежним гранчицама и лишћем, која се користила приликом обредног чишћења, када је нешто требало попрскати капима крви или воде. Вероватно је реч о мајорану (Origanum maru; Origanum syriacum). Могуће је да се у Јовану 19:29 реч „исоп“ односи на мајоран који је био причвршћен за неку грану или стабљику обичног сирка (Sorghum vulgare), будући да је она могла бити довољно дугачка да се сунђер с киселим вином принесе до Исусових уста (Из 12:22; Пс 51:7).

Ј

  • Јаков.

    Исаков и Ребекин син. Бог му је касније дао име Израел и он је постао праотац израелског народа (припадници тог народа добили су име Израелци, а касније и Јудејци). Јаков је имао 12 синова. Од њих и њихових потомака потекло је 12 израелских племена. Име Јаков се и даље користило као други назив за израелски народ (Пст 32:28; Мт 22:32).

  • Јарам.

    Мотка која се носила на раменима и на коју се са обе стране качио терет, или дрвени рам који се стављао на врат двема животињама (обично воловима) док вуку неко земљорадничко оруђе или кола. Пошто су робови обично помоћу јарма носили тежак терет, јарам у симболичном смислу представља ропство или подређен положај, као и угњетавање и патњу. Уклањање или сламање јарма означава ослобађање од ропства, угњетавања и израбљивања (Ле 26:13; Мт 11:29, 30).

  • Јеврејин.

    Назив који је први пут коришћен за Аврама (Аврахама), како би се направила разлика између њега и Амореја међу којима је живео. Касније су тако названи Аврахамови потомци преко његовог унука Јакова (Пст 14:13; Из 5:3).

  • Једутун.

    Израз чије тачно значење није познато. Појављује се у уводу 39, 62. и 77. псалма. По свему судећи, ти уводи су били упутства за извођење тих псалама. У њима се можда указивало на стил извођења или музички инструмент. У Библији се спомиње и Левит по имену Једутун, који је служио као музичар, па се указивање на стил извођења или инструмент можда односи на њега или његове синове.

  • Јефрем.

    Име Јосифовог другог сина. Касније је и једно израелско племе носило ово име. Након што се израелско краљевство поделило, Јефрем је постао синоним за цело десетоплеменско краљевство, јер је то било најистакнутије племе (Пст 41:52; Јер 7:15).

  • Јехова.

    Устаљен превод тетраграма (четири хебрејска слова која представљају Божје име). У овом преводу се име Јехова појављује више од 7 000 пута. (Видети Додатке А4 и А5.)

  • Јуда.

    Јаковљев четврти син ког му је родила Лија. У пророчанству које је изговорио пред крај свог живота, Јаков је рекао да ће из Јудине лозе доћи моћан владар чија ће власт трајати  заувек. Кад се Исус родио као човек, био је пореклом из Јудиног племена. Назив „Јуда“ се такође односио на једно израелско племе, као и на краљевство које је названо по том племену. То краљевство се налазило на југу Обећане земље и чинила су га племена Јуда и Венијамин, као и свештеници и Левити. На његовом подручју налазили су се Јерусалим и Божји храм (Пст 29:35; 49:10; 1Кр 4:20; Јев 7:14).

  • Јудејац.

    Назив за припадника Јудиног племена након пада десетоплеменског израелског краљевства (2Кр 16:6). После вавилонског изгнанства тако су били названи сви Израелци који су се вратили у своју отаџбину, без обзира на то из ког су племена (Јзд 4:12). Касније се тај назив односио и на Израелце који су живели у другим земљама, како би се направила јасна разлика између њих и људи из других народа (Јес 3:6). Апостол Павле је употребио тај израз у фигуративном смислу да би објаснио да у хришћанској скупштини није важно из ког народа неко потиче (Ри 2:28, 29; Га 3:28).

  • Јутарња звезда.

    Видети ЗВЕЗДА ДАНИЦА.

К

  • Кав.

    Мера за суву материју. Износила је 1,22 литра, што је одређено на основу мере која се звала бат (2Кр 6:25; видети Додатак Б14).

  • Ка̂д.

    Мешавина мирисних смола и ароматичних уља која споро сагорева и шири пријатан мирис. За службу у светом шатору и у храму користио се посебан ка̂д који се правио од четири састојка. Тај ка̂д се спаљивао ујутру и увече на кадионом олтару у Светињи, а на Дан очишћења и у Светињи над светињама. У симболичном смислу ка̂д представља молитве Божјих верних слугу. У Библији се од хришћана не тражи да користе ка̂д (Из 30:34, 35; Ле 16:13; От 5:8).

  • Кадионица.

    Посуда од злата, сребра или бакра, која се у светом шатору и у храму користила за приношење ка̂да (2Ле 26:19; Јев 9:4).

  • Капител.

    Горњи део стуба на грађевинама који је био посебно украшен. Стубови Јахин и Воаз, који су се налазили испред Соломоновог храма, имали су импозантне капителе (1Кр 7:16; видети Додатак Б8).

  • Касија.

    Производ који се добијао од коре истоименог дрвета (Cinnamomum cassia), које припада истој породици као и дрво цимета. Касија се користила као мирис и за припрему светог уља за помазање (Из 30:24; Пс 45:8; Јзк 27:19).

  • Квасац.

    Супстанца која се додаје тесту или течности да би се изазвала ферментација. Исти назив се односи и на део ускислог теста сачуваног од раније умешеног теста. У Библији се квасац обично користи као симбол греха и искварености. Користи се и да би се указало на нешто што расте неприметно и шири се свуда (Из 12:20; Мт 13:33; Га 5:9).

  • Кипови кућних богова.

    Породични богови или идоли, који су се понекад користили у гатању (Јзк 21:21). Неки су били у облику човека, и то у природној величини, а неки су били много мањи (Пст 31:34; 1Са 19:13, 16). На основу археолошких ископина у Месопотамији може се закључити да је поседовање тих кипова могло да утиче на то коме ће припасти породично наследство. (То би могло да објасни због чега је Рахела узела очеве кипове.) То вероватно није био обичај у Израелу, иако су се кипови кућних  богова користили као идоли у време судија и у време краљева, и били су међу предметима које је верни краљ Јосија уништио (Су 17:5; 2Кр 23:24; Ос 3:4).

  • Кислев.

    Назив деветог месеца јеврејског верског календара и трећег месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине новембра до средине децембра (Не 1:1; За 7:1; видети Додатак Б15).

  • Кладе.

    Средство кажњавања. Постојале су кладе у које су се стављале само ноге, али понекад су у кладама биле и ноге и руке и врат, па је особа непрестано била у неприродном положају (Јер 20:2; Дел 16:24).

  • Ковчег савеза.

    Називао се и ковчег сведочанства. Био је то ковчег направљен од акацијиног дрвета и обложен златом. Налазио се у Светињи над светињама – најпре у светом шатору, а потом у Соломоновом храму. Поклопац ковчега био је од чистог злата и на њему су стајала два херувима лицем окренута један према другом. Од свега што је чувано у ковчегу најважније је било Сведочанство, то јест две камене плоче са Десет заповести (Из 25:22; Пз 31:26; 1Кр 6:19; Јев 9:4; видети Додатке Б5 и Б8).

  • Ковчег сведочанства.

    Видети КОВЧЕГ САВЕЗА.

  • Кор.

    Мера за течност и суву материју. Износила је 220 литара, што је одређено на основу мере која се звала бат (1Кр 5:11; видети Додатак Б14).

  • Корал.

    Чврста супстанца, налик камену, која се формира од скелета сићушних морских створења. У океанима се може наћи у разним бојама, укључујући и црвену, белу и црну. Корали су били нарочито бројни у Црвеном мору. У библијска времена, црвени корал је био веома цењен и од њега су се израђивали накит и украси (Псл 8:11, фусн.).

  • Кострет.

    Груба тканина од које су се правили џакови, то јест вреће, у којима се између осталог држало жито. Најчешће се ткала од тамне козје длаке. Обичај је био да се онај ко је у жалости облачи у кострет (Пст 37:34; Лу 10:13).

  • Краљица неба.

    Титула богиње којој су служили Израелци који су напустили Јехову у време Јеремије. Неки сматрају да је реч о вавилонској богињи Иштар (која се назива и Астарта). Код древних Сумера постојала је богиња Инана, чије име такође значи „краљица неба“. Осим што се доводила у везу с небом, Краљица неба сматрала се и богињом плодности. Астарта се на једном египатском натпису назива „Госпа небеска“ (Јер 44:19).

  • Крупник.

    Врста житарице позната и као спелта (Triticum spelta), чије зрно се тешко одваја од плеве (Из 9:32).

  • Крштење; крстити.

    Овај глагол значи „уронити“, то јест подронити под воду. Исус је рекао да они који желе да буду његови следбеници морају да се крсте. У Светом писму се између осталог говори и о Јовановом крштењу, крштењу светим духом и о крштењу ватром (Мт 3:11, 16; 28:19; Јв 3:23; 1Пе 3:21).

Л

  • Лакат.

    Мера за дужину која је отприлике била једнака растојању од лакта до врха средњег прста. Израелци су обично користили лакат који је износио 44,5 центиметара, али су такође користили и велики лакат, који је био за длан дужи и износио је  51,8 центиметара (Пст 6:15; Лу 12:25, фусн.; видети Додатак Б14).

  • Левијатан.

    По свему судећи, реч је о воденој животињи, пошто се углавном спомиње у контексту с водом. У Јову 3:8 и 41:1 ова реч се вероватно односи на крокодила или на неку другу велику и снажну водену животињу. У Псалму 104:26 се можда указује на неку врсту кита. На другим местима ова реч се користи у пренесеном значењу и не односи се ни на једну животињу (Пс 74:14; Ис 27:1).

  • Левије; Левит.

    Јаковљев трећи син ког му је родила Лија. Исто име носило је израелско племе које је названо по њему. Од Левијева три сина потекле су три главне групе Левита. Израз „Левит“ се углавном односи на припаднике племена, са изузетком Аронове свештеничке породице. Левијево племе није добило наследство у Обећаној земљи, као остала племена. Бог им је дао 48 градова унутар подручја које је било дато другим племенима (Пз 10:8; 1Ле 6:1; Јев 7:11).

  • Лепта.

    У време писања грчког дела Светог писма, лепта (грчки: лептон) била је јудејски бакарни или бронзани новчић најмање вредности. У неким Библијама ова реч је преведена као „новчић“ (Мр 12:42, фусн.; Лу 21:2, фусн.; видети Додатак Б14).

  • Ливан; Либан.

    Један од два планинска ланца која чине планински масив у земљи Либан. Планински ланац Либан је на западу, а Анти-Либан на истоку те земље. Између њих се простире дуга, плодна долина. Либанске планине се уздижу скоро директно са обале Средоземног мора, а просечна висина њихових врхова је између 1 800 и 2 100 метара. У старо доба на Либану су расле бујне шуме с величанственим кедровима, који су били веома цењени у околним земљама (Пз 1:7; Пс 29:6; 92:12; видети Додатак Б7).

  • Лог.

    Најмања мера за течност поменута у Библији. У јеврејском Талмуду се за лог каже да износи 1/12 ина, па је на основу тога процењено да је износио 0,31 литар (Ле 14:10; видети Додатак Б14).

М

  • Магистрати.

    У Вавилонском царству магистрати су били цивилни управитељи над покрајинама. Били су упућени у закон и имали су одређену меру судске власти. У римским колонијама магистрати су били представници власти. Њихова дужност је била да одржавају ред, контролишу финансије, суде у случајевима кршења закона и наређују извршење казне (Да 3:2; Дел 16:20).

  • Маказе за фитиљ.

    Алатка направљена од злата или бакра која се користила у светом шатору и храму. Коришћена је за подсецање фитиља (2Кр 25:14).

  • Македонија.

    Подручје које се налазило северно од Грчке. Постало је истакнуто током владавине Александра Великог и било је независно све док га Римљани нису освојили. Када је апостол Павле први пут дошао у Европу, Македонија је била римска провинција. Павле је у три наврата био у Македонији (Дел 16:9; видети Додатак Б13).

  • Малхом.

    По свему судећи, други назив за врховног амонског бога Молоха (Со 1:5; видети МОЛОХ).

  • Мана.

    Основна храна Израелаца током 40 година њиховог лутања кроз пустињу. Јехова је на чудесан начин давао ману Израелцима. Осим на сабат, мана се сваког јутра појављивала  испод росе која је прекривала тло. Када су је Израелци први пут угледали, питали су једни друге: „Шта је ово?“, то јест на хебрејском: „Ман ху?“ (Из 16:13-15, 35). У другим контекстима мана се назива „небеско жито“ (Пс 78:24), „хлеб с неба“ (Пс 105:40) и „хлеб моћних“ (Пс 78:25). Поред тога, Исус је користио реч „мана“ у фигуративном смислу (Јв 6:49, 50).

  • Маскил.

    Хебрејски израз чије тачно значење није познато. Појављује се у уводима 13 псалама. Могуће је да значи „песма за размишљање“. Неки сматрају да је значење овог израза повезано са значењем једне речи сличног облика, која се преводи као „разборито извршавати службу“ (2Ле 30:22; Пс 32:увд).

  • Махалат.

    Ова реч се налази у уводу 53. и 88. псалма и вероватно представља музички израз. Могуће је да је по значењу сродна хебрејском глаголу који у основи значи „изгубити снагу; разболети се“, чиме се указује на суморан и тужан призвук, што и одговара сетним стиховима та два псалма.

  • Машице.

    Метална направа за хватање жара (Ис 6:6). Постојале су и хватаљке од злата налик машицама, које су се у храму и у шатору састанка користиле за гашење пламена на светиљкама (Из 37:23).

  • Међани; Медија.

    Народ који је потекао од Јафетовог сина Мадаја. Настанили су се на једној планинској висоравни и њихова земља је названа Медија. Она је обухватала подручје данашњег Ирана. Међани су се удружили с Вавилоном како би поразили Асирију. У то време је Персија била провинција под влашћу Медије. Међутим, персијски владар Кир се побунио, што је водило до тога да се Медија уједини с Персијом. Тако је настало Медо-Персијско царство, које је 539. пре н. е. нанело пораз Нововавилонском царству. Међу онима који су на Педесетницу 33. н. е. дошли у Јерусалим било је и Међана (Да 5:28, 31; Дел 2:9; видети Додатак Б9).

  • Мелхом.

    Амонски бог. Вероватно је реч о другом називу за бога Молоха (1Кр 11:5, 7). Пред крај своје владавине, краљ Соломон је подигао обредне узвишице које су биле посвећене том лажном богу. (Видети МОЛОХ.)

  • Мерна трска.

    Мерна трска је била дуга шест лаката. У зависности од тога да ли је реч о обичном или дугом лакту, њена дужина је износила 2,67 метара, односно 3,11 метара (Јзк 40:3, 5; От 11:1; видети Додатак Б14).

  • Меродах.

    Врховни бог града Вавилона. Након што је вавилонски краљ и законодавац Хамураби прогласио Вавилон за престоницу вавилонске земље, Меродах (то јест Мардук) стицао је све већи значај. На крају су сва остала божанства пала у сенку овог бога, који је постао врховни бог у вавилонској религији. Касније је име Меродах (то јест Мардук) било замењено титулом „Вил“ („Власник“) тако да се име Вил усталило као назив за Меродаха (Јер 50:2).

  • Месија.

    Изведеница од хебрејске речи која значи „помазан“ или „помазаник“. Исто значење има реч „Христ“, која потиче из грчког језика (Да 9:25; Јв 1:41).

  • Миктам.

    Хебрејска реч која се појављује у уводима шест псалама (Пс 16, 56-60). То је технички израз чије тачно значење није познато, премда постоји могућност да је повезано с другом хебрејском речју која значи „натпис“.

  •  Милон.

    Хебрејски израз изведен из речи која значи „насип“. У Септуагинти је овај израз преведен као „тврђава“. По свему судећи, израз „Милон“ се односи на неко природно обележје места на ком је саграђен Давидов град или на неку грађевину у самом граду, мада се не зна тачно о чему је реч (2Са 5:9; 1Кр 11:27).

  • Милостиња.

    Поклони који се дају да би се помогло некоме у тешкој ситуацији. Милостиња се не спомиње у хебрејском делу Светог писма, али Закон садржи конкретне одредбе које су обавезивале Израелце да помажу сиромашнима (Мт 6:2).

  • Миља.

    Мера за дужину која се у изворном тексту грчког дела Светог писма спомиње само на једном месту, у Матеју 5:41. Вероватно је реч о римској миљи, која је износила 1 479,5 метара. (Видети Додатак Б14.)

  • Мина.

    Мера за тежину која је уједно служила и као новчана јединица. У Језекиљевој књизи се назива „мане“. На основу археолошких доказа утврђено је да је једна мина износила 50 сикала. Пошто је сикал био тежак 11,4 грама, мина која се спомиње у хебрејском делу Светог писма била је тешка 570 грама. Као што су постојале две мере за лакат, могуће је да су постојале и две мине, обична и краљевска. Мина о којој се говори у грчком делу Светог писма вредела је 100 драхми и била је тешка 340 грама. Шездесет мина чинило је један талант (Јзд 2:69; Јзк 45:12; Лу 19:13; видети Додатак Б14).

  • Млински камен.

    Округао камен који је био постављен на камен сличне величине и користио се за млевење жита и добијање брашна. Горњи камен се окретао око једног клина који је био причвршћен за средиште доњег камена. У библијско доба, у већини домаћинстава коришћени су ручни млинови на којима су радиле жене. Ако би породица остала без млина, остала би и без хлеба, који јој је био неопходан сваког дана. Зато је Мојсијев закон забрањивао да се млин или горњи млински камен узима у залог. Велике млинове сличне конструкције окретале су животиње (Пз 24:6; Мр 9:42).

  • Мојсијев закон.

    Закон који је Јехова дао Израелцима преко Мојсија у Синајској пустињи 1513. пре н. е. Изразом „Закон“ указује се и на првих пет књига у Библији (ИН 23:6; Лу 24:44).

  • Молох.

    Амонски бог. Називи Молох, Малхом и Мелхом вероватно се односе на исто божанство. По свему судећи, реч је о титули, а не о личном имену тог бога. Мојсијев закон је прописивао смртну казну за свакога ко би жртвовао своје дете Молоху (Ле 20:2; Јер 32:35; Дел 7:43).

  • Мут-лабен.

    Израз који се појављује у уводу 9. псалма. Преводи се изразом „о смрти сина“. Неки сматрају да је реч о наслову или можда о уводним речима познате песме чија је мелодија коришћена приликом певања овог псалма.

  • Мученички стуб.

    Превод грчке речи ставрос, која значи усправан колац или стуб, као што је онај на ком је Исус погубљен. Не постоје докази да се ова грчка реч односи на крст, који су пагански народи користили као верски симбол вековима пре Христа. Израз „мученички стуб“ у потпуности преноси смисао изворне речи, будући да се реч ставрос користила и да се укаже на патњу и срамоту с којом ће се Исусови следбеници суочити (Мт 16:24; Јев 12:2; видети СТУБ).

 Н

  • Надгледник.

    Мушкарац чија је првенствена одговорност да брине о скупштини и надгледа је. Основна мисао грчког израза епископос јесте заштита и надгледање. Изрази „надгледник“ и „старешина“ (презвитерос) указују на исту службу у хришћанској скупштини. Изразом „старешина“ указује се на зрелост и особине оног ко је наименован за ту службу, а изразом „надгледник“ на дужности оног ко служи у том својству (Дел 20:28; 1Ти 3:2-7; 1Пе 5:2).

  • Назарећанин.

    Име које је Исус добио јер је био из Назарета. Вероватно је изведено из хебрејске речи која је коришћена у Исаији 11:1 и значи „изданак“. Касније су по том месту називани и Исусови следбеници (Мт 2:23; Дел 24:5).

  • Назиреј.

    Изведеница од хебрејске речи која значи „издвојен“, „посвећен“. Постојале су две врсте назиреја – они који су сами одлучили да буду назиреји и они које је Бог изабрао. И мушкарци и жене су могли да дају овај посебан завет којим би обећали Јехови да ће живети као назиреји одређени период. Они који су то сами одлучили имали су три главне забране: нису смели да пију алкохол нити да једу било шта направљено од грожђа, нису смели да се шишају и нису смели да додирну леш. С друге стране, они које је Бог изабрао да буду назиреји били су то целог живота. Јехова је одређивао који ће захтеви важити за сваког од њих (Бр 6:2-7; Су 13:5).

  • Напрсник.

    Део одеће израелског првосвештеника украшен драгим камењем. Првосвештеник је носио напрсник на грудима сваки пут кад је улазио у Светињу. Називао се још и „судски напрсник“ зато што су се у њему налазили Урим и Тумим, који су се користили да би се сазнала Јеховина воља у одређеним ситуацијама (Из 28:15-30; видети Додатак Б5).

  • Нар.

    Воће које подсећа на јабуку и на једном крају има круну. Унутар тврде коре згуснуте су мале бобице пуне сока. У свакој се налази сићушно семе розе или црвене боје. Украси у облику нарова налазили су се око руба плаве првосвештеникове тунике, као и на глави стубова Јахин и Воас на улазу у храм (Из 28:34; Бр 13:23; 1Кр 7:18).

  • Нард.

    Скупоцено уље светлоцрвене боје, које се добија од ароматичне биљке Nardostachys jatamansi. Пошто је нард био веома скуп, често су га мешали са мање квалитетним уљима и чак правили његове имитације. Вредно је пажње да су и Марко и Јован забележили да је на Исусову главу изливена бочица „правог нарда“ (Мр 14:3; Јв 12:3).

  • Нарицаљка.

    Текст или музика којима се изражава дубока туга, као што је жалост због смрти пријатеља или вољене особе; тужбалица (2Са 1:17; Пс 7:увд).

  • Нарицање.

    Гласно плакање и јадиковање због нечије смрти или неке друге несреће. У библијско доба био је обичај да се за умрлим жали дуже време. Ожалошћени су гласно плакали и обично су носили посебну одећу, посипали се пепелом, раздирали своју одећу и ударали се у груди. Понекад су на сахране позиване особе које су биле плаћене да наричу (Јес 4:3; Мр 5:38).

  • Незаслужена доброта.

    Грчка реч која носи мисао о нечему што је пријатно и допадљиво. Том речју се често указивало на поклон који је дат из доброте или на саму доброту онога који  нешто даје. Кад се говори о Божјој незаслуженој доброти, мисли се на неки поклон који Бог великодушно даје, не очекујући ништа заузврат. Дакле, Бог је веома дарежљив према људима и показује им неизмерну љубав и доброту. Будући да људи то нису заслужили, њега мотивише искључиво великодушност. Ова грчка реч се понекад преводи изразима „милост“ и „дар“ (2Ко 6:1; Еф 1:7).

  • Нетинеји.

    Неизраелци који су били храмске слуге. Хебрејски израз дословно значи „даровани“, чиме се указује на то да су били издвојени да служе у храму. Вероватно су многи Нетинеји били потомци Гаваоњана, које је Исус Навин „одредио да секу дрва и доносе воду за народ и за Јеховин олтар“ (ИН 9:23, 27; 1Ле 9:2; Јзд 8:17).

  • Нефилими.

    Синови који су се рађали из веза између анђела који су узимали људска тела и жена. Живели су пре Потопа и били су веома насилни (Пст 6:4).

  • Нехилот.

    Израз чије тачно значење није познато. Појављује се у уводу 5. псалма. Неки сматрају да се односи на дувачки инструмент и повезују га с кореном хебрејске речи чалил (фрула). Међутим, могуће је и да се односи на неку мелодију.

  • Нечистоћа.

    Може се односити на физичку нечистоћу или на непоштовање моралних мерила. Међутим, у Светом писму се често односи на оно што је неприхватљиво, то јест нечисто према Мојсијевом закону (Ле 5:2; 13:45; Мт 10:1; Дел 10:14; Еф 5:5; видети ЧИСТОЋА).

  • Нисан.

    Назив првог месеца јеврејског верског календара и седмог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Раније се звао авив. Трајао је од средине марта до средине априла (Не 2:1; видети Додатак Б15).

О

  • Обредни стуб.

    Усправан стуб, обично од камена, који је по свему судећи био фалусни симбол Вала и других лажних богова (Из 23:24).

  • Обредно дебло.

    Хебрејска реч (ашера) односи се на (1) обредно дебло које је представљало Ашеру, хананску богињу плодности и (2) кип богиње Ашере. Та дебла су по свему судећи стајала усправно и била су направљена барем делом од дрвета. Понекад су то била необрађена стабла или чак дрвеће (Пз 16:21; Су 6:26; 1Кр 15:13).

  • Обрезање.

    Уклањање кожице с врха мушког полног органа. Бог је заповедио Аврахаму и његовим потомцима да се обрезују, али ту заповест није дао хришћанима. Реч „обрезање“ се користи и у фигуративном смислу у различитим контекстима (Пст 17:10; 1Ко 7:19; Фп 3:3).

  • Обртани принос.

    Видети ПОДИЗАНА ЖРТВА.

  • Оданост Богу.

    Бити одан Јехови Богу значи имати дубоко поштовање према њему, служити му и бити веран његовој врховној власти (1Ти 4:8; 2Ти 3:12).

  • Олтар.

    Место подигнуто за приношење жртава или ка̂да Богу. Олтари су били прављени од земље, камења, камених блокова или дрвета обложеног металом. У првој просторији у светом шатору и у храму стајао је мањи златни олтар за приношење ка̂да. Био је направљен од дрвета и обложен златом. Већи бакарни олтар, на ком су приношене жртве паљенице, налазио се у дворишту (Из 27:1; 39:38, 39; Пст  8:20; 1Кр 6:20; 2Ле 4:1; Лу 1:11; видети Додатке Б5 и Б8).

  • Омер.

    Мера за суву материју, која је износила 2,2 литра или десетину ефе (Из 16:16, 18; видети Додатак Б14).

  • Оникс.

    Полудраги камен, слојевит калцедон. Оникс има беле слојеве који се смењују са црним, смеђим, црвеним, сивим или зеленим слојевима. Налазио се на посебној одећи коју је носио првосвештеник (Из 28:9, 12; 1Ле 29:2; Јов 28:16).

  • Опросна (јубиларна) година.

    Свака педесета година, рачунајући од уласка Израелаца у Обећану земљу. Током опросне године земља се није обрађивала, а Јевреји који су служили као робови били су ослобођени. Продата земља која је представљала део нечијег наследства била би враћена првобитном власнику. Опросна година је такорећи била празник који је трајао годину дана. То је била година током које се народ радовао слободи коју је имао у време када га је Бог основао (Ле 25:10).

  • Откупнина.

    Цена која се плаћа за ослобађање из ропства или од неке казне, патње, греха или чак обавезе. Није се увек плаћала новцем (Ис 43:3). Откупнина се захтевала у различитим ситуацијама. На пример, свако прворођено мушко, и од људи и од животиња, припадало је Јехови. Да би било изузето од тога да се користи искључиво у служби за Јехову, морала је да се плати откупнина, то јест откупна цена (Бр 3:45, 46; 18:15, 16). Ако би опасан бик на ког власник није пазио убио некога, власник је могао да избегне смртну казну тиме што би платио откупнину (Из 21:29, 30). Међутим, за убицу који је намерно некога убио није постојала откупнина (Бр 35:31). Најважнија откупнина о којој Библија говори јесте она коју је Христ платио тиме што је жртвовао свој живот да послушне људе ослободи греха и смрти (Пс 49:7, 8; Мт 20:28; Еф 1:7).

  • Отпадништво.

    Грчка реч апостасија изведена је из глагола који дословно значи „стајати подаље“. Именица се користи у значењу „напуштање, одступање, побуна“. У грчком делу Светог писма реч „отпадништво“ се најчешће односи на оне који су престали да служе правом Богу (Псл 11:9; Дел 21:21, фусн.; 2Со 2:3).

  • Очишћење (помирење).

    У хебрејском делу Светог писма, овај појам се доводи у везу са жртвама на основу којих је људима било омогућено да се приближе Богу и да му служе. Мојсијев закон је прописивао да се жртве приносе како би се постигло помирење с Богом упркос гресима појединаца и народа. То је посебно важило за Дан очишћења, који је био годишњи празник. Те жртве су указивале на Исусову жртву, која је потпуно и заувек очистила људе од греха и тако им пружила прилику да се помире с Јеховом (Ле 5:10; 23:28; Ко 1:20; Јев 9:12).

П

  • Пабирчење.

    Сакупљање жита или плодова које су жетеоци или берачи намерно или нехотице оставили. Мојсијев закон је налагао Израелцима да не пожању све жито са своје њиве и да не уберу сваку маслину и сваки грозд. Бог се побринуо да сиромашни, дошљаци, сирочад и удовице имају право да пабирче оно што је остало после жетве и бербе (Ру 2:7).

  • Папирус.

    Водена биљка слична трсци од које су се правиле корпе, посуде и чамци. Од ње се такође правио материјал за писање сличан папиру,  који је коришћен у изради свитака (Из 2:3).

  • Пасха.

    Годишњи празник који се обележавао 14. авива (авив је касније назван нисан) у знак сећања на избављење Израелаца из Египта. Том приликом се клало и пекло јагње (или јаре), које се јело са горким биљем и бесквасним хлебом (Из 12:27; Јв 6:4; 1Ко 5:7).

  • Педаљ.

    Мера за дужину која отприлике одговара удаљености од краја палца до краја малог прста када су прсти раширени. На основу лакта, који је износио 44,5 центиметара, може се закључити да је педаљ износио 22,2 центиметра (Из 28:16; 1Са 17:4).

  • Педесетница.

    Други од три највећа празника које су сви мушкарци из јеврејског народа морали да славе у Јерусалиму. Овај празник се у грчком делу Светог писма назива Педесетница, а у хебрејском делу Празник жетве или Празник седмица. Обележавао се педесетог дана након 16. нисана (Из 23:16; 34:22; Дел 2:1).

  • Пелен.

    Врста дрвенасте биљке веома горког укуса и јаког мириса. У Светом писму се овим изразом на фигуративан начин описују горке последице неморалног понашања, ропства, неправде и отпадништва. У Откривењу 8:11, „пелен“ (грчки апсинтос) односи се на горку, отровну супстанцу (Пз 29:18; Псл 5:4; Јер 9:15; Ам 5:7).

  • Пепеонице.

    Посуде од злата, сребра или бакра, које су се у светом шатору и у храму користиле за уклањање угљевља са олтара и изгорелих фитиља са златног свећњака (Из 37:23).

  • Пергамент.

    Материјал за писање направљен од овчије, козје или телеће коже. Био је много издржљивији од папируса и користио се за библијске свитке. Павле је тражио од Тимотеја да му донесе пергаменте, на којима су вероватно биле неке књиге из хебрејског дела Светог писма. Неки свици с Мртвог мора написани су на пергаменту (2Ти 4:13).

  • Персија; Персијанци.

    Земља и народ који се углавном помињу заједно са Међанима. У почетку су Персијанци поседовали само југозападни део Иранске висоравни. Под влашћу Кира Великог (коме је, према неким древним историчарима, отац био Персијанац а мајка Међанка), Персијанци су надвладали Међане, али је царство и даље било двојно. Кир је 539. пре н. е. освојио Вавилонско царство и дозволио заробљеним Јудејцима да се врате у домовину. Персијско царство се протезало од реке Инд на истоку до Егејског мора на западу. Јудејци су били под влашћу Персијанаца све док Александар Велики није поразио Персију 331. пре н. е. Персијско царство се спомиње у једној Даниловој пророчанској визији, у Јездриној и Немијиној књизи, као и у Књизи о Јестири (Јзд 1:1; Да 5:28; видети Додатак Б9).

  • Песма за успињање.

    Помиње се у уводу псалама 120–134. Иако постоје различита тумачења овог назива, многи сматрају да су ових 15 псалама Израелци радосно певали док су се „успињали“ ка Јерусалиму, који се налазио високо у јудејским брдима. Тамо су ишли да славе три велика годишња празника.

  • Пећ.

    У библијско доба, пећи су прављене од цигле или камена. Коришћене су за топљење руде или метала, за прављење креча, као и за печење грнчарије и других предмета од керамике (Пст 15:17; Да 3:17; От 9:2).

  •  Печат.

    Предмет којим се (најчешће на глини или воску) утискивао симбол власништва, веродостојности или договора. Древни печати су се правили од тврдог материјала (камен, слоновача или дрво) на ком су била угравирана слова или симболи. Печат се спомиње и у фигуративном смислу, када се говори о веродостојности нечега, указује на власништво или говори о нечему што је скривено и тајно (Из 28:11; Не 9:38; От 5:1; 9:4).

  • Печатни прстен.

    Печат који се носио на прсту или на узици, највероватније око врата. Представљао је симбол ауторитета неког владара или званичника (Пст 41:42; видети ПЕЧАТ).

  • Пим.

    Тег, као и цена коју су Филистеји наплаћивали за оштрење различитих предмета од метала. На неколико камених тегова пронађених у археолошким ископинама у Израелу налазе се старохебрејски сугласници за реч „пим“. Просечна тежина тих тегова износи 7,8 грама, што је отприлике две трећине сикла (1Са 13:20, 21).

  • Писар.

    Службеник, вешт у састављању и чувању записа или преписивач списа хебрејског дела Светог писма (2Кр 19:2; 2Ле 24:11; Јзд 7:6, фусн.).

  • Писмо.

    Свети списи Божје Речи. Израз се појављује само у грчком делу Светог писма (Лу 24:27; 2Ти 3:16).

  • Плева.

    Љуска житног зрневља која отпада приликом вршидбе. У фигуративном смислу плева се користи као симбол нечега што је безвредно и непожељно (Пс 1:4; Мт 3:12).

  • Плен.

    Лична или породична имовина, стока или неке друге вредне ствари које би се заплениле од пораженог непријатеља (ИН 7:21; 22:8; Јев 7:4).

  • Подизана жртва.

    Жртва приликом чијег приношења је свештеник по свему судећи стављао руке испод руку верника који је држао жртву и заједно с њим је померао напред-назад. У неким случајевима, свештеник је сам померао жртву напред-назад. Тим чином је на симболичан начин приказано да се та жртва даје Јехови (Ле 7:30).

  • Познавалац Закона.

    У Исусово време, припадник групе мушкараца који су били добро упознати са Законом. Противили су се Исусу (Мр 12:38, 39; 14:1).

  • Покајање.

    У библијском смислу, покајање подразумева да је особа променила начин размишљања и да искрено жали због ранијег начина живота, лоших поступака или онога што није урадила. Искрено покајање се види на делу, тако што особа мења свој начин поступања (Мт 3:8; Дел 3:19; 2Пе 3:9).

  • Поклопац помирења.

    Поклопац ковчега савеза, пред којим је на Дан очишћења првосвештеник шкропио крвљу жртве за грех. Хебрејски израз је настао од корена глагола који значи „покрити (грех)“ или можда „избрисати (грех)“. Поклопац помирења је био од чистог злата и на оба његова краја су били постављени херувими. Понекад се на њега указује само као на „поклопац“ (Из 25:17-22; 1Ле 28:11; Јев 9:5; видети Додатак Б5).

  • Полагање руку.

    Полагање руку на неког човека значило је да ће он добити неки посебан задатак, да ће примити благослов или свети дух или да ће бити излечен. Понекад су руке стављане на животињу пре него што би била принесена на жртву (Из 29:15; Бр 27:18; Дел 19:6; 1Ти 5:22).

  • Помазати.

    Хебрејска реч која се користи у изворном тексту у основи значи „намазати течношћу“. Уље се стављало  на људе као знак да су изабрани за посебну службу, а на предмете као знак да ће се користити у посебну сврху. У грчком делу Светог писма ова реч се користи и за изливање светог духа на оне који су изабрани за живот на небу (Из 28:41; 1Са 16:13; 2Ко 1:21).

  • Поредак.

    Превод грчке речи еон када се односи на одређена збивања или одлике неког периода или епохе. Библија спомиње „садашњи свет“, указујући на стање у свету или световни начин живота (2Ти 4:10). Путем савеза на темељу Закона, Бог је увео поредак који би се могао назвати јеврејским, то јест израелским поретком. Касније је Бог преко Исусове откупне жртве увео нови поредак, који је првенствено обухватао скупштину помазаних хришћана. То је био почетак новог периода, у ком се остварило оно што је било предочено савезом на темељу Закона (Мт 24:3; Мр 4:19; Ри 12:2; 1Ко 10:11).

  • Порнија.

    Видети БЛУД.

  • Последњи дани.

    У библијским пророчанствима овај израз указује на време у ком догађаји од историјског значаја воде до извршења Божје осуде (Јзк 38:16; Да 10:14; Дел 2:17). У зависности од природе пророчанства, њиме се понекад указује на неколико година, а понекад на дужи период. У Библији се овај израз првенствено односи на последње дане садашњег поретка, то јест на период који се подудара с временом Исусове невидљиве присутности (2Ти 3:1; Ја 5:3; 2Пе 3:3).

  • Пословица.

    Мудра изрека или кратка прича која носи неку поуку или у неколико речи истиче важну истину. Библијска пословица може бити у облику загонетке или реченице која наводи на размишљање. Пословица садржи неку истину која је представљена на сликовит начин, често у виду метафоре. Неке изреке су постале уобичајен начин да се на одређене људе укаже с подсмехом или презиром (Про 12:9; 2Пе 2:22).

  • Посредник.

    Неко ко посредује између две стране са циљем да дође до помирења међу њима. У Светом писму је речено да је Мојсије посредник савеза на темељу Закона, а Исус посредник новог савеза (Га 3:19; 1Ти 2:5).

  • Пост.

    Потпуно уздржавање од хране током одређеног периода. Израелци су постили на Дан очишћења, када су били у невољи и када им је било потребно Божје вођство. У знак сећања на трагичне догађаје из прошлости, Јудејци су увели четири поста током године. У Библији се од хришћана не захтева да посте (Јзд 8:21; Ис 58:6; Лу 18:12).

  • Поука.

    У изворном тексту су коришћене речи које се углавном преводе као „поука“. Међутим, будући да то није њихово једино значење, оне се у зависности од контекста могу превести речима „савет, опомена, васпитање, укор, казна, самосавладавање“ и слично (Псл 3:11; 19:20; Еф 6:4; Јев 12:5-7, 11).

  • Пошаст.

    Било која заразна болест која се шири великом брзином и може да буде смртоносна и да поприми епидемијске размере. Често је повезана за извршењем Божје казне (Јер 15:2; Ам 4:10; За 14:12).

  • Праведност.

    У Светом писму се односи на оно што је исправно, у складу с Божјим мерилом за исправно и погрешно (Пст 15:6; Пз 6:25; Псл 11:4; Со 2:3; Мт 6:33).

  • Празник бесквасних хлебова.

    Први од три главна израелска празника  који су обележавани сваке године. Почињао је 15. нисана, дан након прославе Пасхе, и трајао је седам дана. За то време се јео само бесквасни хлеб, у знак сећања на излазак из Египта (Из 23:15; Мр 14:1).

  • Празник жетве; Празник седмица.

    Видети ПЕДЕСЕТНИЦА.

  • Празник посвећења.

    Празник који се сваке године славио у знак сећања на поновно посвећење јерусалимског храма, који је оскрнавио Антиох Епифан. Прослава је почињала 25. кислева и трајала је осам дана (Јв 10:22).

  • Празник сеница.

    Празник који су Израелци славили од 15. до 21. етанима. Познат је и као Празник привремених склоништа и Празник бербе. Означавао је завршетак пољопривредних радова у години. Израелци су се тада радовали и изражавали захвалност Јехови за жетву којом их је благословио. Током овог празника, људи су живели у сеницама, то јест склоништима направљеним од грања, што их је подсећало на излазак из Египта. Празник сеница је један од три празника током којих су сви мушкарци морали да иду у Јерусалим на прославу (Ле 23:34; Јзд 3:4).

  • Праћка.

    Трака од коже или од другог материјала, као што су животињске тетиве или длаке. Најшири део траке је био у средини и ту се најчешће стављао камен. Један крај праћке био је везан за шаку или зглоб, а други се држао све док се не замахне и пусти. Древни народи су у војсци имали ратнике који су вешто гађали из праћке (Су 20:16; 1Са 17:50).

  • Прави Бог.

    Превод хебрејске речи за Бога када се појављује са одређеним чланом. У многим случајевима, оваква употреба одређеног члана у хебрејском језику служи да се направи разлика између Јехове као јединог правог Бога и лажних богова. Превод „прави Бог“ преноси комплетну мисао тог хебрејског израза (Пст 5:22, фусн.; 46:3; Пз 4:39).

  • Првенац.

    Први, најстарији син који се родио оцу (али не и први син који се родио мајци). У библијско доба, прворођени син је имао посебан положај у породици и био је глава породице након очеве смрти. Овај израз се односи и на прворођено мушко младунче животиња (Из 11:5; 13:12; Пст 25:33; Ко 1:15).

  • Првине.

    Први плодови бербе или жетве; први производ или резултат неког подухвата. Према Јеховиној заповести, њему су припадале све првине Израелаца, било да су то људи, животиње или род. Као народ, Израелци су приносили Богу првине током Празника бесквасних хлебова и на Педесетницу. Израз „првине“ се у фигуративном смислу односи на Христа и његове помазане следбенике (1Ко 15:23, фусн.; Бр 15:21; Псл 3:9; От 14:4).

  • Првосвештеник.

    Под Мојсијевим законом, свештеник који је представљао народ пред Богом и надгледао службу других свештеника. Назива се и „свештенички поглавар“ (2Ле 26:20; Јзд 7:5). Једино њему је било дозвољено да уђе у Светињу над светињама, најскривенију просторију у светом шатору и касније у храму. То је чинио само једном годишње, на Дан очишћења. У Библији се овим изразом указује и на Исуса Христа (Ле 16:2, 17; 21:10; Мт 26:3; Јев 4:14).

  • Преворница.

    Дуга попречна дрвена греда или полуга направљена од гвожђа или бакра, која је коришћена да се закључају и обезбеде градска врата  (Пз 3:5; Јзк 38:11). Коришћен фигуративно, израз „поломити преворнице“ значио је да ће неки град пасти у руке непријатеља. Град којем су преворнице поломљене био би такорећи откључан и било би га лако освојити (Ам 1:5).

  • Прељуба.

    Добровољни полни однос ожењеног мушкарца или удате жене са особом која није његов, односно њен брачни друг (Из 20:14; Мт 5:27; 19:9).

  • Преступ.

    Кршење одређеног закона. У Светом писму се користи као синоним за грех (Пс 51:3; Мт 18:15).

  • Преторијанска гарда.

    Група римских војника који су били телесна стража римског цара. Ова гарда је с временом стекла снажну политичку моћ и могла је да утиче на то да ли ће неки цар остати на власти или ће бити смењен (Фп 1:13, фусн.).

  • Префект.

    Вавилонски званичник на нижем положају од сатрапа. У Библији се за префекте каже да су били постављени над вавилонским мудрацима на двору. Префекти се такође помињу и за време владавине краља Дарија Међанина (Да 2:48; 6:7).

  • Призивање духова.

    Овај обичај се односи на наводно комуницирање с мртвима преко одређених особа које су тврдиле да имају ту моћ (Ле 20:27; Пз 18:10-12; 2Кр 21:6).

  • Принос од вина.

    Вино које је приношено уз већину жртава тако што се изливало на олтар. Апостол Павле је користио овај израз у фигуративном смислу да би изразио спремност да се жртвује у корист својих суверника (Бр 15:5, 7; Фп 2:17).

  • Принос од жита.

    Овај принос је подразумевао нешто од следећег: фино брашно, печено зрневље, округле хлебове или округле погаче. Принос од жита је обично био печен у тепсији или пржен у тигању (Ле 2:1, 4-7, 14).

  • Присутност.

    У неким контекстима у грчком делу Светог писма ова реч се односи на присутност Исуса Христа као Краља током последњих дана овог поретка. Та присутност је почела када је на небу устоличен као Месијански Краљ. Христова присутност се не односи само на неки долазак, након ког убрзо следи одлазак, већ подразумева одређени период (Мт 24:3).

  • Прозелит.

    Обраћеник. У Светом писму, односи се на особу која је прихватила јудаизам, што је у случају мушкарца значило да је морао да се обреже (Мт 23:15, фусн.; Дел 13:43).

  • Проклетство.

    Претити злом или призивати зло на некога или нешто. Проклетства која су поменута у Библији не односе се на нешто што је изречено погрдним речима или у налету беса. Најчешће је реч о званичној објави или најави да ће се десити неко зло. Када потиче од Бога или некога ко говори у његово име, таква објава има пророчанско значење и увек се испуњава (Пст 12:3; Бр 22:12; Га 3:10).

  • Проконзул.

    Главни намесник неке провинције која је била под влашћу римског Сената. Имао је судску и војну власт. Иако је за своје поступке одговарао пред Сенатом, проконзул је имао највећу власт у провинцији (Дел 13:7; 18:12).

  • Прорицање будућности.

    Наводно поседовање моћи да се прорекну будући догађаји. У Библији се међу особама које су тврдиле да имају такву моћ помињу свештеници који су се бавили магијом, гатари, астролози и други (Ле 19:31; Пз 18:11; Дел 16:16).

  •  Пророк.

    Особа која другима преноси Божју вољу. Пророци су говорили у Божје име и нису преносили само шта ће се догодити већ и Божје поуке, заповести и осуде (Ам 3:7; 2Пе 1:21).

  • Пророчанство.

    Порука коју је надахнуо Бог. Понекад се односи на то да Бог открива своју вољу, а понекад на објављивање његове воље. Пророчанство може преносити неку моралну поуку, Божју заповест или осуду, или може бити објава нечега што ће се догодити (Јзк 37:9, 10; Да 9:24; Мт 13:14; 2Пе 1:20, 21).

  • Псалам.

    Песма којом се славио Бог. За псалме се компоновала музика и њих су певале Божје слуге, на пример у храму у Јерусалиму, где су долазили да славе Јехову Бога (Лу 20:42; Дел 13:33; Ја 5:13).

  • Пурим.

    Годишњи празник који се обележавао 14. и 15. адара, у знак сећања на избављење Јудејаца у време краљице Јестире. Реч пурим, која не потиче из хебрејског језика, означава множину речи „жреб“. Овај празник је добио име по томе што је Аман бацао пур (то јест жреб) да би одлучио када ће спровести у дело свој план да истреби Јудејце (Јес 3:7; 9:26).

  • Пустиња.

    Хебрејска реч за пустињу (мидбар) не односи се увек на пешчана или каменита подручја у којима нема воде. Њоме се углавном указује на ретко насељено, необрађивано подручје или на пуста пространства обрасла ниским растињем и травом (Јер 2:2). Може се односити и на подручје где је било пашњака (Пс 65:12; Јер 23:10; Из 3:1), јама за кишницу (2Ле 26:10, фусн.), кућа, па чак и градова (1Кр 2:34; ИН 15:61, 62; Ис 42:11).

  • Пут.

    Израз који се у Светом писму користи у симболичном смислу и указује на нечији начин поступања који може бити у складу с Јеховином вољом, али и не мора (Пс 1:6; Псл 5:21). За оне који су постали следбеници Исуса Христа каже се да су припадали „Путу“, јер су следили његов пример и усвојили начин живота у чијем је средишту вера у њега (Дел 19:9).

Р

  • Рава.

    Израз који има симболично значење и помиње се у Књизи о Јову, Псалмима и Исаији (не односи се на жену по имену Рава која се помиње у Исусу Навину). У Књизи о Јову, на основу контекста се може закључити да је реч о морској немани. У другим књигама ова морска неман се користи као симбол за Египат (Јов 9:13; Пс 87:4; Ис 30:7; 51:9, 10).

  • Рај.

    Предивно уређен парк. Еден је био такво место и њега је Јехова уредио за први људски пар. Када је Исус разговарао са злочинцем прибијеним на мученички стуб поред њега, указао је на то да ће земља постати рај. У 2. Коринћанима 12:4 реч „рај“ се по свему судећи односи на будући рај, а у Откривењу 2:7 на рај на небу (Пес 4:13; Лу 23:43).

  • Ратна опрема.

    Опрема коју су војници носили да би се заштитили у борби: кацига, оклоп, појас, штитници за потколенице и штит (1Са 31:9; Еф 6:13-17).

  • Рог.

    Животињски рогови су коришћени као посуде за пиће, за уље, за чување мастила и козметичких средстава, а служили су и као музички инструменти. Звук рога је такође служио за давање различитих сигнала (1Са 16:1, 13; 1Кр 1:39). На многим местима реч „рог“ се користи у фигуративном смислу да се укаже на снагу, освајање и победу (Пз 33:17; Ми 4:13; За 1:19).

  •  Рогови олтара.

    Продужеци налик роговима, који су се налазили на четири угла неких олтара (Ле 8:15; 1Кр 2:28; видети Додатке Б5 и Б8).

С

  • Сабат.

    Назив потиче од хебрејске речи шабат, која значи „одмарати; престати“. Код Јевреја, то је седми дан у седмици (од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу). Неки други празнични дани, као и седма и педесета година, такође су се називали сабат. На дан сабата се ништа није смело радити, осим свештеничке службе у светилишту. Током сабатне године, земља није смела да се обрађује и нико није смео да присиљава сународника да му врати дуг. У Мојсијевом закону су ограничења током сабата била разумна, али су верске вође с временом додавале још ограничења, тако да је народу у Исусово време било веома тешко да се држи свега тога (Из 20:8; Ле 25:4; Лу 13:14-16; Ко 2:16).

  • Сават.

    Назив једанаестог месеца јеврејског верског календара и петог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине јануара до средине фебруара (За 1:7; видети Додатак Б15).

  • Савез.

    Званичан споразум или уговор између Бога и људи или између људи, којим се обе стране обавезују да ће нешто учинити, односно да нешто неће учинити. Понекад се само једна страна обавезивала да ће урадити нешто (једнострани савез, што је заправо било обећање). Понекад су обе стране имале одређене обавезе (двострани савез). Поред савеза које је Бог склопио с људима, у Библији се говори о савезима између појединаца, племена, народа, то јест одређених група људи. Неки савези су имали далекосежан утицај на људе – на пример, Божји савези са Аврахамом, Давидом, израелским народом (савез на темељу Закона) и са Израелом Божјим (нови савез) (Пст 9:11; 15:18; 21:27; Из 24:7; 2Ле 21:7).

  • Садукеји.

    Уважена верска струја у јудаизму. Њени чланови су били богате аристократе и свештеници који су имали ауторитет и утицај над свим што се дешавало у храму. Нису прихватали многа фарисејска усмена предања и веровања. Нису веровали у ускрсење нити да анђели постоје. Противили су се Исусу (Мт 16:1; Дел 23:8).

  • Самарија.

    Назив града који је око 200 година био престоница северног десетоплеменског краљевства Израела, али и назив целог тог подручја. Град је био саграђен на истоименој гори. У Исусово време, Самарија је била назив области која се простирала од Галилеје на северу до Јудеје на југу. Исус током својих путовања обично није проповедао у том крају, али је понекад ипак разговарао с тамошњим становницима. Петар је искористио други симболични кључ Краљевства када је омогућио Самарићанима да добију свети дух (1Кр 16:24; Јв 4:7; Дел 8:14; видети Додатак Б10).

  • Самарићани.

    Назив који се у почетку односио на Израелце из северног десетоплеменског краљевства Израела. Након што су Асирци покорили Самарију 740. пре н. е., примењивао се и на странце које су Асирци довели у ту земљу. У Исусово време се тим називом није указивало на расну или националну припадност, већ су се тако називали припадници једне секте чији је центар био у близини  древног Сихема и Самарије. Нека њихова веровања су се веома разликовала од веровања припадника јудаизма (Јв 8:48).

  • Сатана.

    Хебрејска реч која значи „противник“. Када у изворним језицима уз њу стоји одређени члан, односи се на Сатану Ђавола, Божјег главног непријатеља (Јов 1:6; Мт 4:10; От 12:9).

  • Сатрап.

    Намесник провинције у Вавилонском и Персијском царству. Краљ му је поверавао највећу власт у провинцији (Јзд 8:36; Да 6:1).

  • Сведочанство.

    Израз „Сведочанство“ обично се односи на Десет заповести записаних на две камене плоче које су дате Мојсију (Из 31:18).

  • Свет; светост.

    Особина која је саставни део Јеховине личности; стање апсолутне моралне чистоће (Из 28:36; 1Са 2:2; Псл 9:10; Ис 6:3). Када се односи на људе (Из 19:6; 2Кр 4:9), животиње (Бр 18:17), ствари (Из 28:38; 30:25), места (Из 3:5; Ис 27:13), раздобља (Из 16:23; Ле 25:12) и активности (Из 36:4), изворна хебрејска реч преноси мисао о одвојености или посвећености светом Богу. То значи да је нешто издвојено за службу Јехови. У грчком делу Светог писма речи које су преведене као „свет“ и „светост“ такође означавају да неко или нешто припада Богу. Овим речима се указује и на честито и чисто понашање (Мр 6:20; 2Ко 7:1; 1Пе 1:15, 16).

  • Света тајна.

    Тајна која потиче од Бога и односи се на његову вољу и намеру. Он је открива у време које он одреди и онима које он изабере (Мр 4:11; Ко 1:26).

  • Свети дух.

    Невидљива сила коју Бог користи да би остварио своју вољу. Тај дух је свет зато што потиче од Јехове, који је чист и праведан у највећој мери, и зато што је средство које Бог користи да би постигао оно што је свето (Лу 1:35; Дел 1:8).

  • Свети знак предања.

    Сјајна плочица од злата на којој је на хебрејском био урезан натпис „Јехова је свет“. Налазила се на предњој страни првосвештениковог турбана (Из 39:30; видети Додатак Б5).

  • Свети шатор.

    Преносиви шатор у ком се након изласка Израелаца из Египта налазио ковчег Јеховиног савеза, који је представљао Јеховину присутност. Свети шатор је био место где су се приносиле жртве и вршила света служба. Понекад се називао и „шатор састанка“. Састојао се од више међусобно спојених дрвених оквира прекривених комадима ланеног платна на којима су били извезени херувими. Био је подељен на две просторије, на Светињу и Светињу над светињама (ИН 18:1; Из 25:9; видети Додатак Б5).

  • Светилиште.

    Место које је издвојено за службу Богу, свето место. У већини случајева односи се конкретно на шатор састанка или на храм у Јерусалиму. Овај израз се такође користи када се описује место где Бог пребива на небу (Из 25:8 9; 2Кр 10:25; 1Ле 28:10; От 11:19).

  • Светиња.

    Прва, већа просторија у светом шатору или у храму (друга просторија је била Светиња над светињама). У светом шатору је у Светињи стајао златни свећњак, златни кадиони олтар, сто за свети хлеб, као и златно посуђе које је коришћено за службу у светом шатору. Након што је изграђен храм, у Светињи се налазио златни олтар, десет златних свећњака и десет столова за свети хлеб (Из 26:33; Јев 9:2; видети Додатке Б5 и Б8).

  •  Светиња над светињама.

    Најскривенија просторија у светом шатору и у храму. У њој се налазио ковчег савеза. Према Мојсијевом закону, у Светињу над светињама је смео да уђе једино првосвештеник и то само једном годишње, на Дан очишћења (Из 26:33; Ле 16:2, 17; 1Кр 6:16; Јев 9:3).

  • Свештеник.

    Мушкарац који је заступао Бога пред народом коме је служио тако што их је поучавао о Богу и његовим законима. Свештеници су такође заступали народ пред Богом тако што су приносили жртве и молили се у корист народа. Пре увођења Мојсијевог закона, поглавар сваке породице уједно је био и свештеник. Под Мојсијевим законом, свештеници су били мушкарци из Левијевог племена, из Аронове породице. Остали Левијеви потомци су били њихови помоћници. Захваљујући склапању новог савеза, они који сачињавају духовни Израел служиће као свештеници, са Исусом Христом као првосвештеником (Из 28:41; Јев 9:24; От 5:10).

  • Свештенички поглавар.

    Израз који у хебрејском делу Светог писма има исто значење као и реч „првосвештеник“. По свему судећи, у грчком делу Светог писма израз „свештенички поглавари“ односи се на водеће свештенике, међу којима су вероватно били некадашњи првосвештеници и поглавари 24 свештеничка реда (2Ле 26:20; Јзд 7:5; Мт 2:4; Мр 8:31).

  • Свитак.

    Дугачак лист од пергамента или папируса, на ком се писало само на једној страни и обично је био умотан око неког штапа. Делови Библије су писани на свицима, који су касније преписивани на друге свитке, јер су то биле уобичајене „књиге“ у то време (Јер 36:4, 18, 23; Лу 4:17-20; 2Ти 4:13).

  • Свршетак поретка.

    Период који претходи крају овог поретка којим влада Сатана. Подудара се с временом Христове присутности. Под Исусовим вођством, анђели ће „одвојити зле од праведних“ и уништити их (Мт 13:40-42, 49, 50). Исусови ученици су желели да знају када ће се то догодити (Мт 24:3). Пре него што се вратио на небо, Исус им је обећао да ће бити с њима све до тог времена (Мт 28:20).

  • Сеа.

    Мера за суву материју. На основу бата, који је служио као мера за течност, може се закључити да је сеа износила 7,33 литра (2Кр 7:1; видети Додатак Б14).

  • Секта.

    Група људи која се држи неке доктрине или неког вође и заступа сопствена веровања. За две истакнуте струје у јудаизму, фарисеје и садукеје, каже се да су секте. И хришћане су називали „сектом“ и „назарећанском сектом“, јер се вероватно сматрало да су се одвојили од јудаизма. С временом су се унутар хришћанске скупштине појавиле секте. У Откривењу се конкретно спомиње „Николина секта“ (Дел 5:17; 15:5; 24:5; 28:22; От 2:6; 2Пе 2:1).

  • Села.

    Стручни израз коришћен у музици или приликом рецитовања, а може се наћи у Псалмима и књизи пророка Авакума. Можда се односи на паузу током певања или свирања (или и на једно и на друго), а сврха је да се у тишини размишља или да се једноставно нагласе осећања изражена у песми. У грчкој Септуагинти се користи израз дијапсалма, који значи „музички увод“ (Пс 3:4; Авк 3:3).

  • Серафими.

    Духовна створења која се налазе у близини Јеховиног престола на небу. Хебрејска реч серафим дословно значи „онај који гори“ (Ис 6:2, 6).

  •  Сиван.

    Назив трећег месеца јеврејског верског календара и деветог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине маја до средине јуна (Јес 8:9; видети Додатак Б15).

  • Сикал.

    Основна јеврејска јединица за тежину и новчана јединица. То је био тег који је тежио 11,4 грама. Израз „свети сикал“ можда се користио да би се нагласило да је тај тег морао бити прецизан или да је морао да одговара оном тегу који се налазио у шатору састанка. Можда је постојао и „краљевски“ сикал (другачији од обичног) или стандардни тег који се чувао у краљевској палати (Из 30:13, фусн.).

  • Син Давидов.

    Израз којим се често указује на Исуса, чиме се истиче да је он наследник савеза за Краљевство. Ту улогу је могао да испуни само неко из Давидове лозе (Мт 12:23; 21:9).

  • Син човечји.

    Израз који се око 80 пута појављује у јеванђељима. Односи се на Исуса Христа и истиче чињеницу да је тиме што се родио у телу постао човек, што значи да није само био духовно створење које је узело људско тело. Израз такође показује да ће Исус испунити пророчанство записано у Данилу 7:13, 14. У хебрејском делу Светог писма, израз се користио за Језекиља и Данила, чиме се наглашавало да су они били смртни људи, за разлику од Бога, од ког су добијали пророчанске објаве (Јзк 3:17; Да 8:17; Мт 19:28; 20:28).

  • Синагога.

    Реч која у основи значи „окупљање; збор“, али у већини стихова односи се на објекат, то јест место где су се Јудејци окупљали да би читали свете списе, слушали и износили поуку и молили се. У Исусово време, сваки град у Израелу имао је своју синагогу, а у већим градовима их је било више (Лу 4:16; Дел 13:14, 15).

  • Синедрион.

    Јеврејски врховни суд у Јерусалиму. У Исусово време се састојао од 71 члана, међу којима су били првосвештеник и други који су раније били на том положају, чланови првосвештеникове породице, старешине, поглавари племена и породица, као и познаваоци Закона (Мр 15:1; Дел 5:34; 23:1, 6).

  • Сион; гора Сион.

    Име јевусејског утврђеног града Јевуса, који се налазио на југоисточном јерусалимском брду. Након што га је Давид освојио, на њему је изградио свој краљевски двор и тада је Сион постао познат као „Давидов град“ (2Са 5:7, 9). Гора Сион је постала посебно света за Јехову када је Давид на њу донео ковчег савеза. Касније је назив Сион обухватао и подручје храма на брду Морији, а у одређеним периодима и читав Јерусалим. У грчком делу Светог писма, често се користи у симболичном смислу (Пс 2:6; 1Пе 2:6; От 14:1).

  • Сирија; Сиријци.

    Видети АРАМ; АРАМЕЈЦИ.

  • Сирта.

    Два велика плитка залива на обали Либије, у северној Африци. Древни морнари су се плашили да ће се ту насукати због непредвидивих пешчаних спрудова који су се померали због плиме и осеке (Дел 27:17; видети Додатак Б13).

  • Скакавци.

    Према Мојсијевом закону, скакавци су се убрајали у чиста створења и могли су да се користе у исхрани. Неке врсте скакаваца се приликом миграције крећу у великим ројевима. Ројеви скакаваца који прождиру све на свом путу и проузрокују огромне штете сматрани су страшном казном (Из 10:14; Мт 3:4).

  •  Скиптар.

    Палица или штап који је владар носио као симбол краљевске власти (Пст 49:10; Јев 1:8).

  • Скупштина.

    Група људи окупљених ради одређеног циља или активности. У хебрејском делу Светог писма ова реч се углавном односи на израелски народ. У грчком делу Светог писма односи се на заједницу хришћана у неком месту, али знатно чешће на целокупну хришћанску заједницу у свету (1Кр 8:22; Дел 9:31; Ри 16:5).

  • Слободан човек; ослобођеник.

    Током римске владавине, „слободан човек“ је био онај који је рођен слободан и имао је сва грађанска права. За разлику од њега, „ослобођеник“ је био некадашњи роб који је добио слободу. Након званичног ослобођења, он би добио римско грађанство, али не би могао да учествује у политичком животу. Након незваничног ослобођења, више не би био роб, али не би имао ни сва грађанска права (1Ко 7:22).

  • Слуга помоћник.

    Превод грчке речи дијаконос. Та реч се преводи и као „ђакон“ или само као „слуга“. Израз „слуга помоћник“ односи се на човека који помаже старешинама у скупштини. Да би могао да обавља ту службу, он мора да испуњава услове који су наведени у Библији (1Ти 3:8-10, 12).

  • Смирна.

    Миришљава смола која се добијала од трновитог жбуња или ниског дрвећа из рода Commiphora. Смирна је била један од састојака светог уља за помазање. Поред тога, коришћена је као мирис за одећу и постељину, и у изради уља за масажу и других средстава за негу тела. Такође је коришћена приликом припреме покојника за сахрану (Из 30:23; Псл 7:17; Јв 19:39).

  • Соломонов трем.

    У Исусово време ово је био покривени пролаз на истоку спољашњег дворишта храма. За тај пролаз се сматрало да је био део Соломоновог храма. Спомиње се да је једне зиме Исус туда пролазио и да су се први хришћани ту састајали (Јв 10:22, 23; Дел 5:12; видети Додатак Б11).

  • Спиритизам.

    Веровање да након смрти дух умрлог наставља да живи и да се с њим може комуницирати под одређеним околностима, нарочито преко неке особе која комуницира с духовним подручјем. Грчка реч фармакија, која се односи на поступке повезане са спиритизмом, преведена је као „врачање“, а дословно значи „употреба дроге“. У древна времена дрога се користила када су се путем врачања призивале демонске силе (Га 5:20; От 21:8).

  • Старешина.

    У Светом писму се овај израз односи на човека који има одређени ауторитет и одговорности у оквиру једне заједнице или народа. У Откривењу се њиме указује и на небеска створења. Грчка реч презвитер се преводи као „старешина“ када се односи на мушкарце који предводе у хришћанској скупштини (Из 4:29; Псл 31:23; 1Ти 5:17; От 4:4).

  • Стоички филозофи.

    Припадници грчког филозофског правца који су сматрали да се срећа постиже живљењем у складу с разумом и природом. Према њиховом схватању, права мудрост се огледа у равнодушности, како према болу тако и према задовољствима (Дел 17:18).

  • Стражар.

    Особа која чува људе или поседе, често током ноћи, и која оглашава узбуну када прети нека опасност. Стражари су често стајали на градским зидинама или кулама,  одакле су могли да виде када се неко приближава. У војсци су такође постојали стражари. У фигуративном смислу, пророци су служили као стражари израелском народу и упозоравали га на предстојеће уништење (2Кр 9:20; Јзк 3:17).

  • Стуб (1).

    Усправни део грађевине који служи као потпора. Неки стубови су подигнути у знак сећања на неки историјски догађај. Краљ Соломон их је користио у изградњи храма и других грађевина. Пагански народи су подизали обредне стубове да би се клањали лажним боговима, а то су понекад радили и Израелци (Су 16:29; 1Кр 7:21; 14:23; видети КАПИТЕЛ).

  • Стуб (2).

    Усправан колац на који је жртва била свезана или прибијена. У неким народима се користио као средство погубљења, а такође и као место где би леш био изложен ради упозорења другима или јавног понижења. Асирци, који су били познати по суровом ратовању, користили су стуб као оруђе погубљења тако што су жртву набијали на зашиљени колац који је пробијао њену трбушну дупљу све до грудног коша. Међутим, према јеврејском закону, они који су били криви за гнусне злочине попут хуле и идолопоколонства најпре би били погубљени каменовањем или на неки други начин, а затим би њихово тело било обешено на стуб или на дрво за упозорење другима (Пз 21:22, 23; 2Са 21:6, 9). Римљани су понекад везивали жртву за стуб на ком би она умрла тек после неколико дана, и то од болова, жеђи, глади или изложености сунцу. У другим случајевима, као што је било приликом Исусовог погубљења, шаке и стопала жртве били би прибијени на стуб (Лу 24:20; Јв 19:14-16; 20:25; Дел 2:23, 36; видети МУЧЕНИЧКИ СТУБ).

  • Судије.

    Људи које је Јехова постављао да избављају његов народ у периоду пре него што је над Израелцима почео да влада краљ (Су 2:16).

  • Судњи дан.

    Овај израз се односи на дан, то јест период, када ће Бог судити одређеним групама, народима и човечанству у целини. За неке ће то бити време када ће добити смртну казну коју су заслужили, док ће за друге бити време када ће добити прилику да буду избављени и награђени вечним животом. Исус Христ и његови апостоли су указивали на „Судњи дан“, када ће се судити и живима и мртвима (Мт 12:36).

  • Судска столица.

    Овај израз се обично односио на уздигнуто постоље које се налазило напољу и до ког се долазило степеницама. На судској столици су седели представници власти и одатле се обраћали народу и износили своје одлуке. Изрази „Божја судска столица“ и „Христова судска столица“ фигуративно указују на то да ће Јехова судити људима (Ри 14:10, фусн.; 2Ко 5:10, фусн.; Јв 19:13).

Т

  • Талант.

    Највећа мерна јединица за тежину и највећа новчана јединица. Износио је 34,2 килограма. Грчки талант је био мањи и тежио је око 20,4 килограма (1Ле 22:14; Мт 18:24; видети Додатак Б14).

  • Тамјан.

    Осушена смола дрвећа и жбуња неких врста из рода Boswellia. Кад се запали, шири пријатан мирис. Тамјан је био један од састојака светог ка̂да, који се користио у светом шатору и у храму. Поред тога, стављан је на принос од жита, као и на наслагане хлебове који су стајали у Светињи (Из 30:34-36; Ле 2:1; 24:7; Мт 2:11).

  •  Тамуз.

    (1) Име бога ког су у Јерусалиму оплакивале Јеврејке које су се удаљиле од праве религије. Сматра се да је Тамуз био краљ који је након смрти проглашен богом. У сумерској митологији, Тамуз се називао Думузи и био је муж или љубавник богиње плодности Инане, која је у Вавилону била позната као Иштар (Јзк 8:14). (2) Назив четвртог месеца јеврејског верског календара и десетог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине јуна до средине јула. (Видети Додатак Б15.)

  • Тарсиски бродови.

    У почетку се овај израз односио на бродове који су пловили у древни Тарсис (на подручју данашње Шпаније). Изгледа да се с временом тај назив почео користити за велике бродове који су могли да прелазе велике раздаљине. Соломон и Јосафат су користили такве бродове за трговину (1Кр 9:26; 10:22; 22:48).

  • Тартар.

    Израз из грчког дела Светог писма који се односи на стање налик заточеништву у које су доспели непослушни анђели из Нојевог доба. Употреба глагола тартаро (преведеног као „бацити у тартар“) у 2. Петровој 2:4 не значи да су анђели који су згрешили били бачени у тартар који је познат у паганској митологији (мрачни понор у подземном свету где су затворени нижи богови). Заправо, Бог их је збацио с неба и одузео им узвишену службу, а затим их осудио на најдубљу таму, која спречава да до њиховог ума допре духовно светло и да разумеју Божје намере. Тама такође симболизује оно што их чека – Свето писмо открива да ће бити заувек уништени заједно са својим вођом, Сатаном Ђаволом. Дакле, тартар представља стање најдубљег понижења тих бунтовних анђела. То није исто што и „бездан“ који се помиње у Откривењу 20:1-3.

  • Тевет.

    Назив десетог месеца јеврејског верског календара и четвртог месеца световног календара, након повратка из изгнанства у Вавилону. Трајао је од средине децембра до средине јануара. На њега се обично указује само као на десети месец (Јес 2:16; видети Додатак Б15).

  • Терафими.

    Видети КИПОВИ КУЋНИХ БОГОВА.

  • Тишри.

    Видети ЕТАНИМ и Додатак Б15.

  • Ткање.

    Процес израде тканине укрштањем уздужних нити (које се називају основа) и попречних нити (које се називају потка) (Ле 13:48, фусн.; Су 16:13).

  • Трска.

    Израз који се користи за различите биљке које успевају на влажним подручјима. Биљка на коју се најчешће мисли је Arundo donax (Јов 8:11; Ис 42:3; Мт 27:29; От 11:1; видети МЕРНА ТРСКА).

  • Труба.

    Лимени дувачки инструмент који се користио за различите врсте оглашавања, као и у музици. Према Бројевима 10:2, Јехова је дао упутства да се направе две сребрне трубе којима се оглашавао позив да се народ окупи или да логор настави с путовањем. Њима се такође давао знак за почетак рата. То су вероватно биле трубе правог облика, за разлику од закривљених животињских рогова, који су се такође користили за оглашавање. У храму су међу музичким инструментима биле и трубе чији облик није утврђен. Труба се у симболичном смислу оглашава и приликом објаве Јеховиних пресуда или других значајних догађаја (2Ле 29:26; Јзд 3:10; 1Ко 15:52; От 8:7–11:15).

  •  Турбан.

    Повез од тканине који се умотан носио на глави. Првосвештеник је носио турбан од финог лана, на којем је с предње стране плавом узицом била привезана златна плочица. Краљ је испод круне носио турбан. Јов је овај израз користио фигуративно када је своју правду упоредио с турбаном (Из 28:36, 37; Јов 29:14; Јзк 21:26).

У

  • Увод.

    Уводне речи на почетку неких псалама у којима се наводи име писца, околности у којима су написани, упутства за музичко извођење или сврха тих псалама. (Видети уводе за 3, 4, 5, 6, 7, 30, 38, 60, 92. и 102. псалам.)

  • Угаони камен.

    Камен који се налазио на углу грађевине, то јест на месту где се два зида спајају. Имао је веома важну улогу у повезивању и учвршћивању зидова. Најважнији угаони камен је био угаони камен темељац. Приликом изградње градских зидина и јавних здања, као угаони камен темељац коришћен је нарочито чврст камен. Овај израз се користи у фигуративном смислу када се говори о стварању земље. На Исуса се указује као на „угаони камен“ хришћанске скупштине, која се упоређује с духовном грађевином (Еф 2:20; Јов 38:6).

  • Узвишице.

    Места за верске обреде која су се обично налазила на врху неког брда, планине или узвишења које су направили људи. Премда су на узвишицама понекад приношене жртве Јехови, оне су се најчешће користиле у паганским верским обредима, за приношење жртава лажним боговима (Бр 33:52; 1Кр 3:2; Јер 19:5).

  • Урим и Тумим.

    Предмети које је првосвештеник користио попут жреба да би одредио шта је Јеховина воља када би се појавило питање које се тицало целог народа. Првосвештеник их је стављао у свој напрсник кад је улазио у шатор састанка. По свему судећи, престали су да се користе након што су Вавилонци уништили Јерусалим (Из 28:30; Не 7:65).

  • Ускрсење.

    Враћање у живот. Грчка реч анастасис дословно значи „устајање; подизање“. У Библији се налази девет записа о ускрсењу. Један од њих је када је Јехова Бог ускрснуо Исуса. Иако су у другим приликама Илија, Јелисеј, Исус, Петар и Павле ускрснули некога, било је јасно да су моћ за таква чуда добили од Бога. Библија каже да ће Бог „ускрснути и праведнике и неправеднике“ на земљи, и то је важан део испуњења Божје намере (Дел 24:15). У Библији се такође говори о ускрсењу на небу, које се назива „раније ускрсење“ и „прво ускрсење“. Односи се на Исусову духом помазану браћу (Фп 3:11; От 20:5, 6; Јв 5:28, 29; 11:25).

Ф

  • Фараон.

    Титула египатских краљева. Пет фараона у Библији се помињу по имену (Сисак, Сој, Тирак, Нехаон и Хофра), али осталима се не зна име, међу којима су и фараони који се помињу у записима о Аврахаму, Мојсију и Јосифу (Из 15:4; Ри 9:17).

  • Фарисеји.

    Уважена верска струја у јудаизму у првом веку н. е. Нису били свештеничког порекла, али су се строго држали Закона до најмањег детаља, а усменим предањима су придавали подједнаку важност (Мт 23:23). Противили су се утицају грчке културе, а као познаваоци Закона и предања имали су ауторитет над народом (Мт 23:2-6). Неки су били чланови Синедриона. Често су се противили  ономе што је Исус говорио о држању сабата и о предањима и осуђивали су га што се дружио са грешницима и порезницима. Неки фарисеји су постали хришћани, као на пример Савле из Тарса (Мт 9:11; 12:14; Мр 7:5; Лу 6:2; Дел 26:5).

  • Филистеја; Филистеји.

    Подручје на јужној обали израелске земље које је добило назив Филистеја. Досељеници са Крита који су се тамо настанили названи су Филистеји. Давид их је покорио, али они су и даље били независан народ и често су долазили у сукоб са Израелцима (Из 13:17; 1Са 17:4; Ам 9:7; видети Додатак Б4).

Х

  • Хад.

    Грчка реч која има исто значење као и хебрејска реч „шеол“. Преведена је као „гроб“ и указује на симболично место где почивају умрли. (Видети ГРОБ.)

  • Халдеја; Халдејци.

    Овај назив се првобитно односио на подручје и народ у делти река Тигар и Еуфрат. С временом је добио шире значење и односио се на целу Вавилонију и њене становнике. Именом „Халдејци“ указивало се и на образоване људе, изучаваоце природних наука, историје, језика и астрономије, који су се уједно бавили и магијом и астрологијом (Јзд 5:12; Да 4:7; Дел 7:4).

  • Ханан.

    Нојев унук, четврти Хамов син. Од њега је потекло 11 племена која су с временом населила подручје источног Медитерана, између Египта и Сирије. То подручје је било названо „земља Ханан“ (Ле 18:3; Пст 9:18; Дел 13:19; видети Додатак Б4).

  • Хват.

    Мера за дужину која се користила за одређивање дубине воде. Хват је износио 1,8 метара (Дел 27:28; видети Додатак Б14).

  • Хебрејски језик.

    Језик који су користили Јевреји. До Исусовог времена, у хебрејски језик су ушли многи арамејски изрази. Тај језик су говорили Христ и његови ученици (Дел 26:14).

  • Хемос.

    Врховни моавски бог (1Кр 11:33).

  • Хермес.

    Грчки бог, син бога Зевса. Становници Листре су апостола Павла назвали Хермесом будући да су веровали да је тај бог гласник других богова и да је веома речит (Дел 14:12).

  • Херувими.

    Анђели који имају висок положај и обављају посебна задужења, другачија од оних која имају серафими (Пст 3:24; Из 25:20; Ис 37:16; Јев 9:5).

  • Хигајон.

    Технички израз који је коришћен у музици. Ова реч у Псалму 9:16 може указивати или на мелодију која је извођена на харфи у нижим тоновима као музички прелаз или на паузу за дубоко размишљање.

  • Хлеб који се стављао пред Бога.

    Реч је о 12 хлебова који су се у две групе од по шест стављали на сто у Светињи шатора састанка и храма. Користи се и израз „наслагани хлебови“. Сваког сабата су се стављали свежи хлебови као принос Богу. Хлебове који су склоњени могли су да једу само свештеници (2Ле 2:4; Мт 12:4; Из 25:30; Ле 24:5-9; Јев 9:2; видети Додатак Б5).

  • Хорив; гора Хорив.

    Планинско подручје око горе Синај. Друго име за гору Синај (Из 3:1; Пз 5:2; видети Додатак Б3).

  • Хоровођа.

    У псалмима овај хебрејски израз по свему судећи указује на некога ко је припремао песме за извођење и организовао певање. Он је обучавао Левите који су служили као  певачи, водио је њихове пробе и дириговао је хором у свечаним приликама. У неким библијским преводима овај израз је преведен као „управитељ збора певача“ и „начелник певачки“ (Пс 4:увд; 5:увд).

  • Храм.

    Грађевина у Јерусалиму која је заменила преносиви шатор као средиште праве религије у Израелу. Први храм је изградио Соломон, а уништили су га Вавилонци. Други храм је изградио Зоровавељ, након повратка Јудејаца из вавилонског изгнанства, а касније га је обновио Ирод Велики. У Светом писму се на храм често указује као на „Јеховин дом“ (Јзд 1:3; 6:14, 15; 1Ле 29:1; 2Ле 2:4; Мт 24:1; видети Додатке Б8 и Б11).

  • Христ.

    Исусова титула, изведена од грчке речи Христос, која има исто значење као и хебрејска реч која се преводи као „Месија“ или „Помазаник“ (Мт 1:16; Јв 1:41).

  • Хришћанин.

    Име које је Бог дао следбеницима Исуса Христа (Дел 11:26; 26:28).

  • Хула.

    Грчка реч бласфемија се у основи односи на увредљив, клеветнички и погрдан говор, било да је он усмерен против Бога било против људи. У преводу Нови свет овај израз се обично односи на говор који је увредљив и одражава непоштовање према Богу и ономе што је свето.

Ц

  • Цезар (цар).

    Титула коју су носили римски цареви. То је првобитно било породично име Гаја Јулија Цезара. Ту титулу носила су и тројица владара који се у Библији помињу по имену – Август, Тиберије и Клаудије. Том титулом се у Библији указује и на Нерона, премда се он не спомиње по имену. У грчком делу Светог писма титула „цар“, то јест „цезар“, користи се и као синоним за државну власт (Мр 12:14, фусн.; Дел 17:7, фусн.).

Ч

  • Чистоћа.

    У Библији се под овом речју не подразумева само физичка чистоћа већ и то да је неко у моралном или духовном погледу без мане, неокаљан и да није подложан ничему што би га упрљало или искварило. У Мојсијевом закону ова реч се односи на обредну чистоћу (Ле 10:10; Пс 51:7; Мт 8:2; 1Ко 6:11).

  • Чуда; моћна дела.

    Поступци или појаве које превазилазе све моћи познате људима и приписују се натприродном извору. У Библији се речи „знак“ и „чудо“ понекад користе као синоними (Из 4:21; Дел 4:22; Јев 2:4).

Ш

  • Шатор састанка.

    Израз који се примењивао и на Мојсијев шатор и на свети шатор који је првобитно подигнут у пустињи. Назван је „шатор састанка“, јер је народ тамо ишао да тражи савет од Јехове, и тако се на неки начин „састајао“ са Јеховом (Из 33:7; 39:32).

  • Шеминит.

    Музички израз који дословно значи „осми“ и могуће је да се односи на доњу октаву. Ако је реч о инструментима, овај израз је вероватно указивао на оне који дају тонове у тој октави, то јест ниске тонове. Ако је реч о песмама, могуће је да се односио на музичку пратњу у доњем регистру која је одређивала и како ће се песма певати (1Ле 15:21; Пс 6:увд; 12:увд).

  • Шеол.

    Хебрејска реч која значи исто што и грчка реч „хад“. Односи се на симболично место где почивају умрли и преводи се речју „гроб“, уз фусноту која објашњава да није реч о обичном гробу (Пст 37:35; Пс 16:10; Дел 2:31).