Римљанима 11:1-36

  • Нису сви Израелци одбачени (1-16)

  • Поређење о маслини (17-32)

  • Дубина Божје мудрости (33-36)

11  Питам дакле: Зар је Бог одбацио свој народ?+ Нипошто! Јер и ја сам Израелац, Аврахамов потомак из Венијаминовог племена. 2  Бог није одбацио свој народ, коме је прво поклонио пажњу.+ Зар не знате шта се у Писму каже о Илији, како се жалио Богу на Израел? 3  „Јехова*, побили су твоје пророке, разрушили су твоје олтаре. Само сам ја остао, а сада и мене* желе да убију.“+ 4  Али шта му је Бог рекао? „Још увек имам 7 000 људи који нису клекнули пред Валом.“+ 5  Тако и у садашње време постоји остатак+ који је Бог изабрао незаслуженом добротом. 6  А ако је то због незаслужене доброте,+ онда то више није због њихових дела,+ иначе незаслужена доброта више не би била незаслужена. 7  Шта дакле рећи? Израелци нису добили оно што су жарко желели, већ су то добили изабрани.+ А остали су постали окорели,+ 8  као што је написано: „Бог је на њих пустио дубок сан+ и дао им је очи које не виде и уши које не чују, све до данашњег дана.“+ 9  И Давид каже: „Нека им њихове гозбе* постану замка и клопка и камен спотицања и нека буду кажњени. 10  Нека им очи ослабе да не виде и нека им леђа стално буду савијена.“+ 11  Зато питам: Да ли су се спотакли и пали? Нипошто, него због њиховог погрешног корака људи из других народа могу добити спасење, што изазива љубомору израелског народа.+ 12  А ако је њихов погрешан корак благослов за свет и смањивање њиховог броја благослов за људе из других народа,+ зар неће бити још више благослова када њихов број буде потпун? 13  А сад говорим вама који сте из других народа. Пошто сам ја апостол послат другим народима,+ величам своју службу,+ 14  не бих ли некако изазвао љубомору мог народа* и спасао неке од њих. 15  Јер ако њихово одбацивање+ значи помирење за свет, шта ће тек значити њихово прихватање, ако не прелазак из смрти у живот? 16  Ако је део теста који се приноси као првина свет, свето је и цело тесто. И ако је корен свет, свете су и гране. 17  Али ако су неке гране одломљене, а ти си као дивља маслина накалемљен међу преостале, па имаш удела у благословима које даје корен маслине, 18  немој да се узвисујеш* над гранама. А ако се узвисујеш*+ над њима, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. 19  На то ћеш рећи: „Гране су одломљене да ја будем накалемљен.“+ 20  Истина је, они су одломљени јер нису имали вере,+ а ти стојиш због вере.+ Немој бити охол, него се бој. 21  Јер ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. 22  Размисли, дакле, о Божјој доброти+ и строгости. Он је строг према онима који су пали,+ а добар према теби, ако останеш достојан његове доброте. А ако не, и ти ћеш бити одсечен. 23  А и они ће, ако почну да верују, бити накалемљени,+ јер их Бог може опет накалемити. 24  Јер ако си ти одсечен од маслине која је по природи дивља и противно природи накалемљен на питому маслину, колико ће лакше они који су природне гране бити накалемљени на сопствену маслину! 25  Јер не желим, браћо, да вам ова света тајна остане непозната,+ да не бисте сами себе сматрали мудрима. Неки Израелци су постали окорели, док не буде сакупљен потпуни број људи из других народа. 26  И тако ће сав Израел+ бити спасен. Као што је написано: „Избавитељ* ће доћи са Сиона+ и учиниће да Јаковљеви потомци оставе безбожна дела. 27  И ово је савез који ћу склопити с њима,+ кад уклоним њихове грехе.“+ 28  Истина, што се тиче добре вести, они су Божји непријатељи и то је за ваше добро. Али што се тиче Божјег избора, они су вољени због обећања датог њиховим прецима.+ 29  Јер Бог неће зажалити због својих дарова и позива. 30  Као што сте ви некада били непослушни Богу,+ а сада вам је због њихове непослушности+ указано милосрђе,+ 31  тако су и они сада непослушни, ради милосрђа које се вама указује, да би им било указано милосрђе. 32  Јер Бог је све њих учинио затвореницима непослушности+ да би им свима указао милосрђе.+ 33  О дубино Божјег богатства*, мудрости и знања! Како су недокучиве његове пресуде и неистраживи његови путеви! 34  Јер „ко је упознао Јеховин* ум и ко је његов саветник“?+ 35  Или: „Ко му је први нешто дао, па да треба да му врати?“+ 36  Јер све је од њега и преко њега и за њега. Њему нека је слава у сву вечност. Амин.

Фусноте

Видети Додатак А5.
Или: „моју душу“.
Дословно: „сто“.
Дословно: „оних који су моје тело“.
Или: „хвалиш“.
Или: „хвалиш“.
Или: „Спаситељ“.
Или: „великодушности“.
Видети Додатак А5.