Римљанима 9:1-33
9 Истину говорим у Христу, не лажем, јер моја савест вођена светим духом сведочи
2 да су ми у срцу велика туга и непрекидан бол.
3 Јер бих желео да ја лично будем проклет и одвојен од Христа уместо своје браће, која су ми род по телу.
4 Они су Израелци и њих је Бог усвојио као синове+ и њима припадају слава и савези+ и Закон+ и служба Богу+ и обећања.+
5 Од њихових предака+ је по телу потекао и Христ.+ Нека је Бог, који је изнад свега, хваљен у сву вечност. Амин.
6 Међутим, то не значи да се Божја реч није испунила. Јер нису сви који потичу од Израела заиста Израелци.+
7 Нити су сви који су Аврахамово потомство заиста његова деца,+ него као што пише: „Потомство које ти је обећано доћи ће преко Исака.“+
8 То јест, Божја деца нису деца која су добијена по телу,+ него се као потомство рачунају деца која су добијена по обећању.+
9 Јер обећање је гласило овако: „Доћи ћу догодине у ово доба и Сара ће имати сина.“+
10 Али није само тада дато обећање, него и кад је Ребека зачела близанце с нашим праоцем Исаком.+
11 Док се још нису родили нити учинили нешто добро или зло – да би се показало да у складу с Божјом намером избор не зависи од нечијих дела већ од онога који позива –
12 било јој је речено: „Старији ће бити роб млађем.“+
13 Као што је написано: „Јакова сам заволео, а Исава сам замрзео.“+
14 Дакле, шта ћемо рећи? Да ли је Бог неправедан? Нипошто!+
15 Јер Мојсију каже: „Смиловаћу се ономе коме желим да се смилујем, и бићу милостив ономе коме желим да будем милостив.“+
16 Дакле, то не зависи од нечије жеље или труда*, него од Бога, који показује милосрђе.+
17 Јер се у Писму за фараона каже: „Поштедео сам те да на теби покажем своју моћ и да се моје име објави по целој земљи.“+
18 Дакле, некима показује милосрђе јер тако жели, а некима допушта да буду тврдоглави јер тако жели.+
19 На то ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог окривљује људе? Ко се може супротставити његовој вољи?“
20 Човече, ко си ти да приговараш Богу?+ Зар ће дело рећи ономе ко га је направио: „Зашто си ме оваквим начинио?“+
21 Зар грнчар нема власт да од исте глине+ направи једну посуду за часну употребу, а другу за нечасну употребу?
22 Шта ако је Бог хтео да покаже гнев и да обзнани своју моћ, али је стрпљиво подносио посуде гнева спремне за уништење?
23 Шта ако је то учинио да би обзнанио своју велику славу на посудама милосрђа,+ које је унапред припремио да буду прослављене,
24 наиме на нама, које је позвао не само од Јудејаца него и од других народа?+
25 Тако и у Осији каже: „Оне који нису мој народ+ зваћу ’својим народом‘ и ону која није вољена зваћу ’вољеном‘.+
26 И на месту где им је некад речено: ’Ви нисте мој народ‘, тамо ће се назвати ’синовима живог Бога‘.“+
27 А Исаија је објавио о Израелу: „Ако би Израелаца било и као морског песка, само ће се преостали од њих спасти.+
28 Јер Јехова* ће се потпуно и без одлагања обрачунати са онима који живе на земљи.“+
29 И као што је Исаија прорекао: „Да нам Јехова* над војскама није оставио потомство, били бисмо као Содом, били бисмо слични Гомори.“+
30 Дакле, шта ћемо рећи? Да су људи из других народа, иако нису настојали да буду праведни, постали праведни+ због своје вере.+
31 А Израелци, иако су настојали да буду праведни по закону, нису успели да испуне закон.
32 Зашто? Зато што су мислили да ће постати праведни због својих дела, а не због вере. Спотакли су се на „камен спотицања“,+
33 као што је написано: „Ево, постављам на Сиону камен+ спотицања и стену посртања, али нико ко верује у њега неће се разочарати.“+
