Постанак 8:1-22

  • Воде Потопа се повлаче (1-14)

    • Ноје шаље голубицу (8-12)

  • Излазак из арке (15-19)

  • Божје обећање за земљу (20-22)

8  Затим је Бог обратио пажњу на Ноја*, на све дивље животиње и све домаће животиње које су биле с њим у арци.+ Пустио је да над земљом дува ветар, па су воде почеле да се повлаче.  Затворили су се извори воденог бездана и небеске бране, и киша је престала да пада с неба.+  Воде су се постепено повлачиле са земље. Након 150 дана ниво воде је знатно опао.  Седмог месеца, седамнаестог дана у месецу, арка се зауставила на брдима Арарата.  Воде су и даље опадале до десетог месеца. Десетог месеца, првог дана у месецу, појавили су се планински врхови.+  Тако је Ноје после 40 дана отворио прозор+ који је направио на арци.  Затим је послао гаврана, који је одлетао и долетао све док се земља није осушила.  Касније је послао голубицу да би видео да ли су се воде повукле са земље.  Али голубица није нашла место где би слетела*, па се вратила код њега у арку јер су воде још увек покривале целу земљу.+ Он је испружио руку, узео ју је и унео у арку. 10  Онда је сачекао још седам дана, па је поново послао голубицу из арке. 11  Кад се голубица предвече вратила, видео је да у кљуну носи тек откинут маслинов лист. Тако је Ноје сазнао да су се воде повукле са земље.+ 12  Сачекао је још седам дана. Затим је поново послао голубицу, а она му се више није вратила. 13  А до првог дана првог месеца 601. године Нојевог живота+ воде на земљи су се повукле. Ноје је скинуо део крова на арци и видео да се тло суши. 14  Другог месеца, двадесет и седмог дана у месецу, земља је била потпуно сува. 15  Тада је Бог рекао Ноју: 16  „Изађи из арке са својом женом, својим синовима и женама својих синова.+ 17  Изведи са собом све врсте животиња, свако створење:+ летећа створења, стоку и све животиње које гмижу. Нека буду плодни, нека се намноже и нека их буде много на земљи.“+ 18  Тада је Ноје изашао из арке са својим синовима,+ својом женом и женама својих синова. 19  Сва створења, све животиње које гмижу и сва летећа створења, све што се миче по земљи, изашло је из арке по својим врстама.+ 20  Ноје је подигао олтар+ Јехови и од свих чистих животиња и од свих чистих птица+ принео је на олтару жртве паљенице.+ 21  И Јехова је осетио угодан* мирис. Зато је Јехова рекао у свом срцу: „Никад више нећу проклети земљу+ због људи, због тога што им је срце склоно злу од младости,+ нити ћу икад више уништити сва жива бића као што сам то сада учинио.+ 22  Докле год буде земље, неће нестати ни сетве ни жетве, ни хладноће ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи.“+

Фусноте

Или: „Затим се Бог сетио Ноја“.
Дословно: „стала својом ногом“.
Или: „умирујућ“.