Излазак 9:1-35

  • Пета невоља: помор стоке (1-7)

  • Шеста невоља: чиреви на људима и животињама (8-12)

  • Седма невоља: гра̏д (13-35)

    • Фараон ће видети Божју моћ (16)

    • Јеховино име ће се објавити (16)

9  Тада је Јехова рекао Мојсију: „Иди код фараона и реци му: ’Овако каже Јехова, Бог Јевреја: „Пусти мој народ да иде да ми служи.+ 2  Ако га не пустиш, него га и даље будеш спречавао да оде, 3  Јехова ће послати велику пошаст+ на твоју стоку у пољу – на твоје коње, магарце, камиле, говеда и овце.+ 4  Јехова ће направити разлику између израелске стоке и египатске стоке, тако да ништа што припада Израелцима неће угинути.“ ‘ “+ 5  Осим тога, Јехова је одредио и време, рекавши: „Јехова ће то сутра учинити у овој земљи.“ 6  Јехова је сутрадан то и учинио. Много египатске стоке је угинуло,+ а од израелске стоке ништа није угинуло. 7  Кад је фараон послао своје слуге да то провере, јавили су му да од израелске стоке није угинуло баш ништа. Међутим, фараон је остао тврдоглав* и није пустио народ да иде.+ 8  После тога, Јехова је рекао Мојсију и Арону: „Узмите из пећи за цигле пуне шаке пепела, па нека га Мојсије пред фараоном баци увис. 9  Од тога ће по целом Египту настати прах који ће на људима и на животињама изазивати гнојне чиреве у целом Египту.“ 10  Тако су они узели пепео из пећи за цигле и дошли пред фараона. Мојсије је бацио пепео увис и од њега су и по људима и по животињама избијали гнојни чиреви. 11  Свештеници који се баве магијом нису могли да се појаве пред Мојсијем, јер су и њима избили чиреви као и свим осталим Египћанима.+ 12  Али Јехова је допустио да фараону отврдне срце и он није послушао Мојсија и Арона, као што је Јехова и рекао Мојсију да ће се догодити.+ 13  Јехова је затим рекао Мојсију: „Устани рано ујутру, изађи пред фараона и реци му: ’Овако каже Јехова, Бог Јевреја: „Пусти мој народ да иде да ми служи. 14  Ако то не учиниш, послаћу све своје невоље на тебе*, на твоје слуге и на твој народ, да би знао да на целој земљи нема никога као што сам ја.+ 15  До сада сам већ могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором, па бих те збрисао са земље. 16  Али поштедео сам те да ти покажем своју моћ и да се моје име објави по целој земљи.+ 17  Хоћеш ли и даље поступати охоло с мојим народом, не пуштајући га да иде? 18  Ево, сутра у ово доба пустићу веома велик гра̏д, каквог није било у Египту од дана кад је настао па до данас. 19  Зато пошаљи своје слуге да склоне сву твоју стоку и све твоје што је у пољу. Сви људи и све животиње који се затекну у пољу и не склоне се изгинуће кад на њих падне гра̏д.“ ‘ “ 20  Сви фараонови дворани који су поверовали* Јеховиној речи брзо су склонили своје слуге и своју стоку на сигурно, 21  а они који нису марили за оно што је Јехова рекао оставили су своје слуге и своју стоку у пољу. 22  Јехова је рекао Мојсију: „Подигни руку према небу да се гра̏д сручи на цео Египат,+ на људе и на животиње и на све што расте на египатским пољима.“+ 23  Мојсије је подигао свој штап према небу, а Јехова је послао громове и гра̏д, и ватра* се спустила на земљу. Јехова је учинио да гра̏д пада на Египат. 24  Гра̏д је падао и муње су севале. Тако великог гра̏да никад није било у Египту.+ 25  Гра̏д је падао по целом Египту и побио је све што је било у пољу, од човека до животиње. Уништио је све што расте на пољима и поломио све дрвеће.+ 26  Само у Гесему, земљи у којој су живели Израелци, није било гра̏да.+ 27  На крају је фараон послао по Мојсија и Арона, па им је рекао: „Сада видим да сам згрешио. Јехова је праведан, а ја и мој народ нисмо у праву. 28  Молите се Јехови Богу да престану громови и гра̏д које је послао, па ћу вас пустити да идете. Више вас нико неће спречавати да одете одавде.“ 29  Мојсије му је рекао: „Чим изађем из града, у молитви ћу раширити руке према Јехови. Громови ће престати и гра̏д више неће падати, да би ти спознао да земља припада Јехови.+ 30  Али знам да се ти и твоје слуге ни тада нећете бојати Јехове Бога.“ 31  Гра̏д је уништио лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвату. 32  Пшеница и крупник* нису пропали, јер сазревају касније. 33  Мојсије је отишао од фараона изван града и у молитви раширио руке према Јехови. Тада су престали громови и гра̏д и киша је престала да пада.+ 34  Кад је фараон видео да су киша, гра̏д и громови престали, поново је почео да греши и срце је отврднуло+ и њему и његовим слугама. 35  Фараон је и даље био тврдоглав и није пустио Израелце, као што је Јехова и рекао преко Мојсија.+

Фусноте

Или: „тврдог срца“.
Дословно: „овог пута шаљем све своје ударце на твоје срце“.
Дословно: „који су се уплашили“.
Могуће је да се описује севање муња.
Или: „спелта“.