Јов 7:1-21

  • Наставак Јововог одговора (1-21)

    • Живот попут принудног рада (1, 2)

    • „Зашто сам ти ја постао мета?“ (20)

7  „Зар живот смртног човека на земљи није попут принудног рада?Зар његови дани нису као дани најамника?+   Попут роба чезне за хладом,попут најамника чека своју плату.+   Тако су мени припали месеци пуни испразности,одређене су ми ноћи пуне јада.+   Кад легнем, питам се: ’Када ћу устати?‘+ Али ноћ никако да прође, а ја се преврћем све до сванућа.   Тело ми је прекривено црвима и груменима земље,+кожа је моја пуна краста из којих цури гној.+   Дани ми пролазе брже него ткалачки чунак,+завршавају се у безнађу.+   Сети се да је мој живот само ветар,+да моје око више неће видети добра.   Очи које ме сада гледају више ме неће видети.Тражићеш ме погледом, али мене неће бити.+   Као што се облак изгуби и нестане,тако и онај ко оде у гроб* неће из њега изаћи.+ 10  Неће се више вратити у свој дом,у његовом месту више га се нико неће сећати.+ 11  Зато нећу обуздавати свој језик, говорићу с великим болом у срцу,јадиковаћу с горчином у души!+ 12  Јесам ли ја море или морска неман,па да нада мном стражу постављаш? 13  Кад кажем: ’Мој лежај ће ме утешити,моја постеља олакшаће моју муку‘, 14  ти ме плашиш сновимаи препадаш ме визијама. 15  Више бих волео да се угушим,радије бих умро него да овако живим*.+ 16  Згадио ми се живот!+ Не желим више да живим. Пусти ме, јер су моји дани само дах.+ 17  Шта је смртни човек да за њега мариши да обраћаш пажњу на њега?+ 18  Зашто га провераваш сваког јутраи искушаваш сваког часа?+ 19  Хоћеш ли скренути поглед с менеи пустити ме на миру бар толико да пљувачку прогутам?+ 20  Ако сам згрешио, како сам тиме наудио теби, који посматраш људе?+ Зашто сам ти ја постао мета? Да ли сам ти постао терет? 21  Зашто ми не опростиш преступи не пређеш преко мог греха? Јер ускоро ћу лећи у прах+и ти ћеш ме тражити, али мене неће бити.“

Фусноте

Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Или: „него да гледам ове моје кости“.