Јов 7:1-21
7 „Зар живот смртног човека на земљи није попут принудног рада?Зар његови дани нису као дани најамника?+
2 Попут роба чезне за хладом,попут најамника чека своју плату.+
3 Тако су мени припали месеци пуни испразности,одређене су ми ноћи пуне јада.+
4 Кад легнем, питам се: ’Када ћу устати?‘+
Али ноћ никако да прође, а ја се преврћем све до сванућа.
5 Тело ми је прекривено црвима и груменима земље,+кожа је моја пуна краста из којих цури гној.+
6 Дани ми пролазе брже него ткалачки чунак,+завршавају се у безнађу.+
7 Сети се да је мој живот само ветар,+да моје око више неће видети добра.
8 Очи које ме сада гледају више ме неће видети.Тражићеш ме погледом, али мене неће бити.+
9 Као што се облак изгуби и нестане,тако и онај ко оде у гроб* неће из њега изаћи.+
10 Неће се више вратити у свој дом,у његовом месту више га се нико неће сећати.+
11 Зато нећу обуздавати свој језик,
говорићу с великим болом у срцу,јадиковаћу с горчином у души!+
12 Јесам ли ја море или морска неман,па да нада мном стражу постављаш?
13 Кад кажем: ’Мој лежај ће ме утешити,моја постеља олакшаће моју муку‘,
14 ти ме плашиш сновимаи препадаш ме визијама.
15 Више бих волео да се угушим,радије бих умро него да овако живим*.+
16 Згадио ми се живот!+ Не желим више да живим.
Пусти ме, јер су моји дани само дах.+
17 Шта је смртни човек да за њега мариши да обраћаш пажњу на њега?+
18 Зашто га провераваш сваког јутраи искушаваш сваког часа?+
19 Хоћеш ли скренути поглед с менеи пустити ме на миру бар толико да пљувачку прогутам?+
20 Ако сам згрешио, како сам тиме наудио теби, који посматраш људе?+
Зашто сам ти ја постао мета?
Да ли сам ти постао терет?
21 Зашто ми не опростиш преступи не пређеш преко мог греха?
Јер ускоро ћу лећи у прах+и ти ћеш ме тражити, али мене неће бити.“
Фусноте
^ Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
^ Или: „него да гледам ове моје кости“.
