Јован 5:1-47

  • Исус лечи болесног човека код језерца Витзата (1-18)

  • Исус добио власт од Оца (19-24)

  • Мртви ће чути Исусов глас (25-30)

  • Сведочанства о Исусу (31-47)

5  После тога био је јудејски празник+ и Исус је отишао у Јерусалим.  А у Јерусалиму се код Овчијих врата+ налазило језерце које се на хебрејском звало Витзата. Око њега је било пет тремова.  Тамо је лежало мноштво болесних, слепих, хромих и оних са одузетом* руком или ногом.  * ——  Међу њима је био један човек који је био болестан 38 година.  Исус га је видео како тамо лежи. Знао је да је већ дуго болестан, па га је упитао: „Да ли желиш да оздравиш?“+  Човек му је одговорио: „Господине, немам никога да ме спусти у језерце кад се вода узбурка, па док ја дођем, неко други већ сиђе пре мене.“  А Исус му је рекао: „Устани, узми своја носила* и ходај.“+  И човек је одмах оздравио, узео своја носила и почео да хода. Тај дан је био сабат. 10  Зато су Јудејци говорили излеченом човеку: „Сабат је! Не смеш да носиш носила!“+ 11  А он им је одговорио: „Човек који ме је излечио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај.‘ “ 12  Тада су га упитали: „Ко је тај човек који ти је рекао: ’Узми их и ходај‘?“ 13  Али излечени човек није знао ко је то био, јер је Исус нестао у мноштву које се тамо налазило. 14  После тога Исус га је нашао у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Од сада немој да грешиш, да ти се нешто горе не догоди.“ 15  Човек је отишао и рекао Јудејцима да га је Исус излечио. 16  Тада су Јудејци почели да оптужују Исуса, јер је лечио људе на сабат. 17  А он им је рекао: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја.“+ 18  Зато су Јудејци још више тражили прилику да га убију, јер су сматрали не само да крши сабат већ и да се изједначава с Богом,+ називајући га својим Оцем.+ 19  Исус им је на то рекао: „Истину вам кажем, Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да Отац чини.+ Јер шта год Отац чини, то и Син чини на исти начин. 20  Јер Отац воли Сина+ и показује му све што сам чини. Показаће му и дела која су већа од ових, да бисте се ви дивили.+ 21  Јер као што Отац ускрсава мртве и даје им живот,+ тако и Син даје живот онима којима хоће.+ 22  Наиме, Отац не суди никоме, него је сав суд поверио Сину,+ 23  да би сви поштовали Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.+ 24  Истину вам кажем, ко слуша моју реч и верује оном који ме је послао, прешао је из смрти у живот. Он неће бити осуђен, него ће добити вечни живот.+ 25  „Истину вам кажем, долази време, и већ је дошло, кад ће мртви чути глас Божјег Сина. И они који га послушају, живеће. 26  Јер као што Отац има живот у себи*,+ тако је и Сину дао да има живот у себи.+ 27  И дао му је власт да суди,+ јер је он Син човечји.+ 28  Не чудите се томе, јер долази време кад ће сви који су у гробовима* чути глас Божјег Сина+ 29  и изаћи ће – они који су чинили добро у ускрсење живота, а они који су чинили зло у ускрсење осуде.+ 30  Ја не могу ништа да учиним сам од себе. Ја судим на основу онога што чујем и мој суд је праведан,+ јер не чиним оно што је по мојој вољи, него по вољи онога који ме је послао.+ 31  „Ако само ја сведочим за себе, моје сведочанство није веродостојно.+ 32  Има још неко ко сведочи за мене и ја знам да је његово сведочанство о мени веродостојно.+ 33  Ви сте послали људе код Јована и он је рекао истину о мени.+ 34  Али мени није потребно сведочанство од човека, него вам ово говорим да бисте се спасли. 35  Јован је био светиљка која гори и сија, а ви сте само накратко хтели да се радујете његовој светлости.+ 36  Али ја имам веће сведочанство од Јовановог. То су дела која ми је Отац поверио да извршим. Дела која чиним сведоче о томе да ме је Отац послао.+ 37  А и сам Отац, који ме је послао, посведочио је за мене.+ Ви никада нисте чули његов глас нити сте видели његов лик,+ 38  а у вашем срцу нема места за његову реч, јер не верујете оном кога је он послао. 39  „Ви истражујете Писмо+ јер мислите да ћете помоћу њега добити вечни живот, а управо оно сведочи за мене.+ 40  А ви ипак не желите да дођете к мени+ да бисте добили живот. 41  Ја не тражим хвалу* од људи. 42  Али добро знам да ви у себи немате љубави према Богу. 43  Ја сам дошао у име свог Оца, али ви ме не прихватате. Кад би неко други дошао у своје име, њега бисте прихватили. 44  Како бисте могли веровати, кад прихватате хвалу* један од другог, а не трудите се да добијете хвалу* од јединог Бога?+ 45  Немојте мислити да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Оптужује вас Мојсије,+ у кога се ви уздате. 46  Кад бисте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он писао о мени.+ 47  Али ако не верујете ономе што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“

Фусноте

Или: „парализованом“.
Видети Додатак А3.
Или: „простирку“.
Или: „има моћ да даје живот“.
Или: „спомен-гробовима“.
Дословно: „славу“.
Дословно: „славу“.
Дословно: „славу“.