Друга Петрова 1:1-21

  • Поздрав (1)

  • Остати међу онима које је Бог позвао (2-15)

    • Врлине које допуњују веру (5-9)

  • Пророчанска реч још поузданија (16-21)

1  Од Симона Петра, роба и апостола Исуса Христа, онима који су захваљујући праведности нашег Бога и нашег Спаситеља Исуса Христа стекли драгоцену веру као и ми:  Желим да добијете још више незаслужене доброте и мира захваљујући томе што добро познајете+ Бога и Исуса, нашег Господа.  Божја моћ нам је великодушно дала све што нам је потребно да бисмо живели и били одани Богу, будући да смо добро упознали њега, који нас је позвао+ својом славом и добротом*.  У складу с тим, он нам је великодушно дао драгоцена и величанствена обећања,+ да бисте преко њих имали удела у Божјој природи,+ јер сте побегли од покварености која због неисправних жеља* влада у свету.  Зато се свесрдно трудите+ да допуните своју веру честитошћу,+ честитост знањем,+  знање самосавладавањем*, самосавладавање+ истрајношћу, истрајност оданошћу Богу,+  оданост Богу братском љубављу, братску љубав љубављу према свима.+  Јер ако имате те врлине и ако их и даље развијате, поступаћете у складу с добрим познавањем нашег Господа Исуса Христа и нећете бити ни беспослени ни бесплодни.+  Јер онај ко нема те врлине слеп је, затвара очи пред светлошћу*+ и заборавља да је очишћен од својих старих греха.+ 10  Браћо, зато се још више трудите да останете међу онима које је Бог позвао+ и изабрао. Јер ако показујете те врлине, никада нећете посрнути.+ 11  У ствари, тако ће вам се великодушно омогућити улазак у вечно Краљевство+ нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа.+ 12  Зато ћу вас увек на то подсећати, иако то већ знате и утврђени сте у истини коју сте прихватили. 13  Али све док сам у овом телу*,+ сматрам да је добро да вас и даље подсећам+ да бисте остали будни, 14  јер знам да ћу ускоро напустити своје тело, као што ми је и наш Господ Исус Христ јасно дао до знања.+ 15  Зато ћу и даље давати све од себе, да бисте се и након мог одласка сећали свега тога. 16  Јер нисмо вам објавили снагу и присутност нашег Господа Исуса Христа поводећи се за подмукло измишљеним причама, него као очевици његове величанствености.+ 17  Јер он је од Бога, Оца, примио част и славу, кад су од извора величанствене славе до њега дошле ове речи*: „Ово је мој вољени Син, који је по мојој вољи.“+ 18  Ми смо чули те речи које су дошле с неба док смо били с њим на светој гори. 19  Тако је пророчанска реч коју имамо још поузданија и добро је што пазите на њу као на светиљку+ која светли на тамном месту, наиме у вашем срцу, док не сване дан и не појави се звезда даница.+ 20  А сигурно знате да ниједно пророчанство из Писма није плод људског размишљања. 21  Јер пророчанство никада није било изречено људском вољом,+ него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио*.+

Фусноте

Или: „честитошћу“.
Или: „због пожуде“.
Или: „самоконтролом“.
Или можда: „слеп је, кратковид“.
Дословно: „шатору“.
Дословно: „овај глас“.
Дословно: „носио“.