Рута 2:1-23

  • Рута пабирчи на Возовој њиви (1-3)

  • Рута и Воз се срећу (4-16)

  • Рута прича Нојемини о Возовој доброти (17-23)

2  Нојемина је имала једног рођака с мужевљеве стране који је био врло богат. Звао се Воз+ и био је из Елимелехове породице.  Моавка Рута је рекла Нојемини: „Пусти ме, молим те, да идем на њиве и да пабирчим+ класје за оним ко ми се смилује.“ А она јој је рекла: „Иди, кћери моја.“  Тако је она отишла и почела да пабирчи за жетеоцима на њиви. Затекла се на њиви која је припадала Возу+ из Елимелехове породице.+  Тада је Воз дошао из Витлејема и рекао жетеоцима: „Јехова с вама!“ А они су му одговорили: „Јехова те благословио!“  Тада је Воз упитао момка који је надгледао жетеоце: „Чија је она млада жена?“  А момак који их је надгледао одговорио је: „То је млада Моавка,+ која се с Нојемином вратила из моавске земље.+  Она је питала: ’Могу ли, молим те, да пабирчим+ и да сакупљам пожњевено класје које остане* иза жетелаца?‘ На ногама је још од јутрос па све до малопре, кад је само мало села да се одмори.“  Затим је Воз рекао Рути: „Слушај, кћери моја, немој да идеш да пабирчиш на другој њиви и не одлази одавде, него се држи мојих девојака.+  Гледај на којој њиви оне жању, па иди за њима. Заповедио сам момцима да те не узнемиравају*. Кад ожедниш, иди до посуда с водом и пиј оно што момци захвате.“ 10  Тада је она клекнула, поклонила се лицем до земље и рекла му: „Зашто си тако добар према мени и зашто си обратио пажњу на мене, кад сам из другог народа?“+ 11  А Воз јој је одговорио: „Чуо сам све што си учинила за своју свекрву кад ти је умро муж, и како си оставила свог оца и своју мајку и земљу у којој си рођена и дошла да живиш с народом који раније ниси познавала.+ 12  Нека те Јехова награди за твоја дела+ и нека ти потпуну плату* да̂ Јехова, Израелов Бог, под чијим си крилима потражила уточиште.“+ 13  А она му је рекла: „Дај да останем у твојој милости, господару, јер си ме утешио и јер си својим речима умирио своју слушкињу*, иако нисам једна од твојих слушкиња.“ 14  Кад је било време јела, Воз јој је рекао: „Дођи овамо, узми мало хлеба и умочи свој залогај у сирће.“ Тако је она села поред жетелаца. Он јој је дао печеног зрневља и она је јела и наситила се, а још јој је и претекло. 15  Када је устала да пабирчи,+ Воз је заповедио својим момцима: „Пустите је да пабирчи и међу пожњевеним класјем* и не узнемиравајте је.+ 16  Чак из својих снопова извлачите класје и остављајте за собом да га она покупи, и немојте јој приговарати.“ 17  Тако је пабирчила на њиви све до вечери.+ Када је измлатила оно што је напабирчила, било је око ефе* јечма. 18  Онда је то узела и дошла у град, и њена свекрва је видела колико је напабирчила. Тада је Рута извадила и дала јој храну која јој је остала+ након што је јела и наситила се. 19  А свекрва ју је упитала: „Где си данас пабирчила? Где си радила? Нека је благословљен онај који је обратио пажњу на тебе.“+ И она је рекла својој свекрви код кога је радила: „Човек код ког сам данас радила зове се Воз.“ 20  На то је Нојемина рекла својој снахи: „Нека га благослови Јехова, који није ускратио своју верну љубав ни живима ни умрлима.“+ И још је рекла: „Тај човек нам је род.+ Он је један од наших откупитеља*.“+ 21  Тада је Моавка Рута рекла: „Још ми је рекао: ’Држи се мојих људи док не пожању све моје жито.‘ “+ 22  А Нојемина је рекла својој снахи Рути: „Боље је за тебе, кћери моја, да идеш с његовим девојкама него да те узнемиравају на некој другој њиви.“ 23  Тако се она држала Возових девојака и пабирчила док се није завршила жетва јечма+ и жетва пшенице. И живела је код своје свекрве.+

Фусноте

Или можда: „сакупљам класје које остане међу сноповима“.
Дословно: „да те не дирају“.
Или: „награду“.
Дословно: „говорио срцу своје слушкиње“.
Или можда: „међу сноповима“.
Ефа је износила 22 литра. Видети Додатак Б14.
Или: „рођака који има право на откуп“.