Дела апостолска 21:1-40

  • Пут у Јерусалим (1-14)

  • Долазак у Јерусалим (15-19)

  • Павле поступа по савету старешина (20-26)

  • Метеж у храму; Павле ухапшен (27-36)

  • Павлу дозвољено да се обрати мноштву (37-40)

21  Кад смо се тешка срца растали од њих, отпловили смо на Кос, сутрадан на Родос, па оданде у Патару.  Тамо смо нашли брод који је ишао за Феникију, па смо се укрцали и отпловили.  Угледали смо острво Кипар с леве стране, али смо прошли поред њега и наставили пловидбу према Сирији. Пристали смо у Тиру, јер је тамо требало да се истовари терет с брода.  Пронашли смо ученике и остали тамо седам дана. А они су наговарали Павла да не иде у Јерусалим, јер им је свети дух открио шта ће му се десити.+  Кад је дошло време да кренемо даље, наставили смо путовање, а они су нас сви, заједно са женама и децом, пратили док нисмо изашли из града. Онда смо на обали клекнули и помолили се.  Поздравили смо се с њима и укрцали на брод, а они су се вратили кући.  Из Тира смо наставили пловидбу и стигли у Птолемаиду. Тамо смо поздравили браћу и остали код њих један дан.  Сутрадан смо отпутовали у Цезареју. Тамо смо отишли код Филипа, проповедника добре вести, који је био један од седморице*,+ и остали смо код њега.  Он је имао четири неудате* ћерке, које су имале дар прорицања.+ 10  Након што смо тамо остали дуже време, из Јудеје је стигао пророк по имену Агав.+ 11  Дошао је код нас, узео Павлов појас, свезао себи ноге и руке па рекао: „Ево шта каже свети дух: ’Овако ће Јудејци у Јерусалиму свезати човека чији је ово појас+ и предаће га у руке људима из других народа.‘ “+ 12  Кад смо то чули ми и други који су били присутни, почели смо да молимо Павла да не иде у Јерусалим. 13  На то је он рекао: „Зашто плачете и покушавате да ме поколебате*? Верујте ми, спреман сам не само да будем окован него и да умрем у Јерусалиму због имена Господа Исуса.“+ 14  Кад смо видели да неће променити своју одлуку, смирили смо се и рекли: „Нека буде Јеховина* воља.“ 15  После тога смо се спремили за пут и кренули у Јерусалим. 16  Неки ученици из Цезареје пошли су с нама и одвели нас код Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, јер је требало да будемо његови гости. 17  Кад смо стигли у Јерусалим, браћа су нас срдачно дочекала. 18  Сутрадан је Павле отишао с нама код Јакова.+ Тамо су биле и све старешине. 19  Он их је поздравио, а онда им је детаљно испричао шта је Бог учинио међу људима из других народа посредством његове службе. 20  Кад су то чули, почели су да славе Бога. Затим су му рекли: „Брате Павле, видиш колико хиљада верника има међу Јудејцима и сви они се ревно држе Закона.+ 21  Али чули су гласине о теби да све Јудејце који живе међу другим народима учиш да одбаце Мојсијев закон*, говорећи им да не обрезују децу и да се не држе јудејских обичаја.+ 22  Дакле, шта сад да радимо? Они ће сигурно чути да си дошао. 23  Зато учини ово што ти кажемо: међу нама су четворица људи који су дали завет Богу. 24  Поведи те људе, обредно се очисти с њима и плати њихове трошкове, тако да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да гласине које су чули о теби нису истините, него да си на правом путу и да се држиш Закона.+ 25  А што се тиче верника из других народа, послали смо им писмо са одлуком – треба да се уздржавају од оног што је жртвовано идолима,+ од крви,+ од меса удављених животиња*+ и од блуда*.“+ 26  Тако је Павле сутрадан повео оне људе, обредно се очистио с њима,+ па је ушао у храм да јави кад ће се завршити дани обредног чишћења и кад треба да се принесу жртве за сваког од њих. 27  А кад се седам дана одређених за очишћење приближило крају, неки Јудејци из Азије видели су Павла у храму, па су узбунили цео народ и ухватили га. 28  Викали су: „Израелци, помозите! Ово је човек који свуда поучава људе против нашег народа, Закона и овог места. Чак је и Грке довео у храм и оскрнавио ово свето место.“+ 29  Наиме, претходно су у граду видели Павла с Трофимом+ Ефешанином и зато су помислили да га је он увео у храм. 30  Цео град је био у пометњи. Људи су похрлили са свих страна и окупили се у храму. Ухватили су Павла и одвукли га напоље, а храмска врата су се истог часа затворила. 31  Хтели су да га убију, па су почели да га туку. Али тада је до војног заповедника дошла вест да је цео Јерусалим у пометњи. 32  Он је одмах повео војнике и стотнике и дојурио до њих. Кад су они угледали заповедника и војнике, престали су да туку Павла. 33  Тада је заповедник дошао до њега, ухапсио га и наредио да га окују двоструким ланцима.+ Затим је почео да се распитује ко је он и шта је учинио. 34  А из мноштва су једни викали једно, а други друго. Пошто због вике није могао ништа поуздано да утврди, заповедио је да га одведу у касарну. 35  Кад је Павле дошао до степеница које воде у касарну, војници су морали да га понесу да би га заштитили од руље, 36  која је ишла за њима и викала: „Убијте га!“ 37  Баш кад су га уводили у касарну, Павле се обратио војном заповеднику: „Смем ли нешто да ти кажем?“ А он га је упитао: „Ти знаш грчки? 38  Зар ти ниси онај Египћанин који је пре неког времена изазвао побуну и повео у пустињу 4 000 људи наоружаних бодежима?“ 39  Тада је Павле рекао: „Ја сам Јудејац+ из Тарса+ у Киликији, грађанин чувеног града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.“ 40  Кад му је заповедник то дозволио, Павле је стојећи на степеницама дао народу знак руком да се умири. Након што се народ утишао, обратио им се на хебрејском језику+ и рекао:

Фусноте

Филип је био један од седморице људи које су апостоли изабрали у Јерусалиму. Видети Дел 6:3.
Дословно: „девице“.
Или: „и мом срцу отежавате одлазак“.
Видети Додатак А5.
Дословно: „отпадништву од Мојсија“.
Или: „од меса убијених животиња које нису искрвариле“.
Грчки: порнија. Видети Речник појмова.