Данило 4:1-37
4 „Краљ Навуходоносор свим народима, племенима и људима свих језика, који живе по свој земљи: Желим вам мир у изобиљу!
2 Сматрам да је добро да објавим знакове и чуда која је Свевишњи Бог учинио на мени.
3 Како су само велики његови знакови и како су моћна његова чуда! Краљевство је његово вечно краљевство и он влада из нараштаја у нараштај.+
4 „Ја, Навуходоносор, живео сам у миру и благостању у свом двору.
5 А онда сам сањао нешто што ме је уплашило. Слике и визије које су ми се јавиле док сам лежао на постељи испуниле су ме страхом.+
6 Зато сам наредио да се пред мене доведу сви вавилонски мудраци да ми кажу шта значи тај сан.+
7 „Тада су дошли свештеници који се баве магијом, они који призивају духове, халдејски астролози+ и они који проричу будућност. Испричао сам им сан, али нису могли да ми кажу шта он значи.+
8 На крају је пред мене дошао Данило, који је по имену мог бога+ назван Валтасар+ и у ком је дух светих богова,+ и ја сам му испричао сан:
9 „’Валтасаре, ти си поглавар свештеника који се баве магијом+ и добро знам да је у теби дух светих богова+ и да нема тајне коју ти не би могао открити.+ Објасни ми шта значе визије које сам имао у сну.
10 „’У визијама које су ми се јавиле док сам лежао на постељи видео сам дрво+ које је стајало усред земље и било веома високо.+
11 Дрво је порасло и постало јако, врх му је допирао до неба и могло се видети са свих крајева земље.
12 Лишће му је било лепо, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су дивље животиње тражиле хлад, на његовим су гранама боравиле небеске птице и његовим плодовима се хранило свако створење*.
13 „’Затим сам у визијама које сам имао док сам лежао на постељи видео стражара, светог гласника, како силази с неба.+
14 Он је из свег гласа повикао: „Посеците дрво+ и одсеците му гране! Отресите му лишће и разбацајте његове плодове! Нека се разбеже дивље животиње под њим и птице с његових грана!
15 Али му оставите пањ с корењем у земљи, у гвозденим и бакарним оковима, у пољској трави! Нека га кваси роса с неба и нека пребива међу растињем и дивљим животињама!+
16 Нека му се срце промени из људског у животињско и нека тако прође седам времена.+
17 То је одлука коју су пренели стражари+ и пресуда коју су објавили свети гласници, како би живи знали да Свевишњи влада над људским краљевством+ и да га даје коме хоће и да над њим поставља најнижег од људи.“
18 „’То је сан који сам сањао ја, краљ Навуходоносор. А ти, Валтасаре, реци шта он значи, јер ниједан други мудрац у мом краљевству не може да га протумачи.+ Али ти можеш, јер је у теби дух светих богова.‘
19 „Тада је Данило, који се зове Валтасар,+ начас остао као скамењен, уплашен оним о чему је размишљао.
„На то му је краљ рекао: ’Валтасаре, немој да те плаши сан и његово значење.‘
„Валтасар му је одговорио: ’Господару мој, нека се овај сан обистини на онима који те мрзе и његово значење на твојим непријатељима.
20 „’Дрво које си видео, које је порасло велико и постало јако, чији врх допире до неба и које може да се види по свој земљи,+
21 чије је лишће лепо, а род обилан, на коме има хране за све, под којим бораве дивље животиње и на чијим гранама пребивају небеске птице,+
22 то си ти, краљу, јер си постао велик и јак, и твоје величанство је порасло и допрло до неба,+ а твоја власт до свих крајева земље.+
23 „’Краљ је видео и стражара, светог гласника,+ како силази с неба и говори: „Посеците дрво и уништите га, али му оставите пањ с корењем у земљи, у гвозденим и бакарним оковима, у пољској трави. Нека га кваси роса с неба и нека пребива међу дивљим животињама док не прође седам времена.“+
24 Ово је значење, краљу, и ово је одредба Свевишњег о томе шта ће се догодити мом господару, краљу:
25 Отераће те од људи, живећеш међу дивљим животињама и јешћеш траву попут говеда. Квасиће те роса с неба+ и проћи ће седам времена+ док не спознаш да Свевишњи влада људским краљевством и даје га коме хоће.+
26 „’А то што су рекли да се дрвету остави пањ с корењем+ значи да ће твоје краљевство опет припасти теби након што спознаш да је врховна власт на небесима.
27 Зато, краљу, послушај мој савет. Престани да чиниш грехе и поступај праведно, немој више чинити безакоње и буди милосрдан према сиромашнима. Можда ћеш тада дуже живети у благостању.‘ “+
28 Све то се догодило краљу Навуходоносору.
29 После 12 месеци, када је ходао по крову краљевског двора у Вавилону,
30 краљ је рекао: „Није ли ово славни Вавилон, који сам ја саградио својом силном моћи да буде краљевска престоница и да сведочи о мојој слави и величанству?“
31 Док је краљ још изговарао те речи, с неба се чуо глас: „Теби се говори, краљу Навуходоносоре: ’Краљевство ти се одузима.+
32 Отераће те од људи и живећеш међу дивљим животињама. Јешћеш траву попут говеда и проћи ће седам времена док не спознаш да Свевишњи влада људским краљевством и даје га коме хоће.‘ “+
33 Истог часа те речи су се испуниле на Навуходоносору. Отерали су га од људи и почео је да једе траву попут говеда, а роса с неба квасила му је тело. Коса му је порасла као орлово перје и нокти као птичје канџе.+
34 „Кад се завршило то раздобље,+ ја, Навуходоносор, подигао сам очи према небу и разум ми се вратио. И хвалио сам Свевишњег, величао сам и славио онога који живи вечно, јер је његова власт вечна и његово је краљевство из нараштаја у нараштај.+
35 Сви који живе на земљи незнатни су у поређењу с њим, и он по својој вољи поступа с небеском војском и са онима који живе на земљи. Нема никога ко га може зауставити*+ или му рећи: ’Шта то радиш?‘+
36 „У то време вратио ми се разум. Вратили су ми се величанство и сјај, а и слава мог краљевства.+ Моји високи службеници и великаши почели су да долазе код мене и да се саветују са мном. Поново сам био постављен над својим краљевством и стекао сам још већу част.
37 „Сада ја, Навуходоносор, хвалим, узвисујем и славим Краља небеског,+ јер су сва његова дела исправна,+ а путеви праведни, и он може понизити оне који су поносни.“+
