Јов 29:1-25
29 Јов је затим наставио свој говор:
2 „Кад бих се барем вратио у протекле месеце,у дане кад ме је Бог чувао,
3 кад ми је његова светиљка светлела над главоми кад ме је његова светлост водила кроз мрак,+
4 кад сам био у пуној снази,кад је мој дом био благословљен пријатељством с Богом,+
5 кад је Свемоћни још био уз мене,кад су моја деца* била свуда око мене,
6 кад је мојим стазама текао маслац,кад ми је из стене уље текло у потоцима.+
7 Када бих одлазио до градских врата+и заузимао своје место на тргу,+
8 младићи би ме видели и склањали се,чак би и старци устајали и остајали да стоје.+
9 Кнезови би престајали да говоре,стављали би руку на уста.
10 Утишао би се глас угледних људи,језик би им се залепио за непце.
11 Ко год би ме чуо, говорио би лепо о мении ко год би ме видео, хвалио би ме.
12 Јер сам избављао сиромашне кад су звали у помоћ,+сироче* и сваког ко није имао помоћника.+
13 Благосиљали су ме они који су били близу смрти,+удовице су се радовале јер сам им помагао.+
14 Праведношћу сам се одевао,правда ми је била као огртач и као турбан.
15 Био сам око оном ко је слепи нога оном ко је хром.
16 Био сам отац сиромашнима,+решавао сам спорове оних које нисам познавао.+
17 Ломио сам вилице злочинцу+и отимао плен из његових зуба.
18 Говорио сам: ’Умрећу у свом дому*,+мојих дана ће бити много као песка.
19 Моје корење ће се пружати до воде,роса ће целу ноћ остати на мојим гранама.
20 Моја слава никад не нестаје,лук у мојој руци увек ће одапињати стреле.‘
21 Људи су ме слушали у ишчекивању,у тишини су чекали мој савет.+
22 После мојих речи, нису имали шта да кажу,моје речи су биле угодне њиховим ушима*.
23 Чекали су ме као што се киша чека,упијали су моје речи као пролећни пљусак.+
24 Кад бих им се насмешио, не би могли да верују,ведрина мог лица их је храбрила*.
25 Као њихов поглавар, говорио сам им којим путем да иду,живео сам као краљ међу својом војском,+као онај који теши жалосне.+
Фусноте
^ Или: „слуге“.
^ Или: „дете без оца“.
^ Дословно: „гнезду“.
^ Или: „росиле по њима“.
^ Или можда: „ведрину мог лица нису могли да покваре“.
