Немија 2:1-20

  • Немија послат у Јерусалим (1-10)

  • Немија прегледа градске зидине (11-20)

2  Месеца нисана*, двадесете године+ владавине краља Артаксеркса,+ пред њим је стајало вино, а ја сам као и обично узео вино и дао га краљу.+ Никада раније пред њим нисам био тужан.  Зато ми је краљ рекао: „Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? Мора да је нека туга у срцу.“ Тада сам се много уплашио.  Затим сам рекао краљу: „Нека је краљ жив довека! Како да не будем тужан кад град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а врата су му спаљена?“+  Краљ ме је тада питао: „Шта онда желиш?“ Ја сам се одмах помолио Богу небеском.+  Затим сам рекао краљу: „Ако је краљу по вољи и ако сам као твој слуга стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град где су гробови мојих предака, да га обновим.“+  Краљ ме је пред краљицом, која је седела поред њега, упитао: „Колико ће трајати твоје путовање и кад ћеш се вратити?“ Кад сам му рекао кад ћу се вратити, краљу је то било по вољи и пустио ме је да идем.+  Још сам рекао краљу: „Ако је краљу по вољи, нека ми се дају писма за намеснике западно од Еуфрата*+ да ми омогуће безбедан пролаз до Јуде,  а и писмо за Асафа, чувара краљеве шуме, да ми да стабла за грађу да направим врата на тврђави+ уз храм, за градске зидине+ и кућу у којој ћу живети.“ Краљ ми их је дао,+ јер је мој добри Бог био уз мене*.+  Тако сам дошао к намесницима западно од Еуфрата* и дао им краљева писма. Краљ је са мном послао и војне заповеднике и коњанике. 10  Кад су за то чули Санавалат+ Ороњанин и Товија+ Амонац,+ краљев службеник*, били су огорчени што је дошао неко да се побрине за добро израелског народа. 11  На крају сам стигао у Јерусалим. Након три дана, 12  устао сам током ноћи и повео неколико људи са собом, али никоме нисам рекао шта ми је мој Бог ставио у срце да учиним за Јерусалим. Имали смо само магарца на ком сам ја јахао. 13  Изашао сам ноћу на Врата према долини,+ прошао поред Извора велике змије и упутио се ка Вратима према сметлишту*.+ Прегледао сам зидине Јерусалима које су биле срушене и његова врата која су била спаљена.+ 14  Ишао сам и до Изворских врата+ и до Краљевог језера, али тамо није било места да прође магарац на ком сам јахао. 15  Ја сам ипак наставио да се по ноћи успињем стрмином која иде из долине*+ и да прегледам зидине. Затим сам кренуо назад и ушао на Врата према долини, и тако сам се вратио. 16  Управитељи+ нису знали куда сам ишао и шта сам радио, јер до тада још ништа нисам рекао ни Јудејцима, ни свештеницима, ни великашима, ни управитељима, ни осталима који су учествовали у обнови зидина. 17  На крају сам им рекао: „Видите да смо у тешком стању: Јерусалим лежи у рушевинама, а врата су му спаљена. Хајде да обновимо јерусалимске зидине, да нам више не буду на срамоту.“ 18  Испричао сам им како ми је мој добри Бог помогао,+ а пренео сам им и оно што ми је краљ рекао.+ Они су тада рекли: „Устанимо и градимо зидине.“ И тако су охрабрили једни друге* да приону на посао.+ 19  Кад су то чули Санавалат Ороњанин, Товија+ Амонац,+ краљев службеник, и Гисем Арапин,+ почели су да нам се ругају+ и да нам с презиром говоре: „Шта то радите? Зар се буните против краља?“+ 20  Ја сам им на то одговорио: „Бог небески даће нам да успемо,+ а ми, његове слуге, устаћемо и градићемо зидине. Али ви немате ништа с Јерусалимом, не полажете права ни на шта у њему и нисте део његове историје.“+

Фусноте

Или: „с друге стране реке“.
Дословно: „јер је добра рука мог Бога била нада мном“.
Или: „с друге стране реке“.
Дословно: „слуга“.
Или: „Вратима сметлишног пепела“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Дословно: „ојачали своје руке“.