Јован 12:1-50

  • Марија излива уље на Исусове ноге (1-11)

  • Исусов улазак у Јерусалим (12-19)

  • Исус говори о својој смрти (20-37)

  • Слаба вера Јудејаца – испуњење пророчанства (38-43)

  • Исус дошао да спасе свет (44-50)

12  Шест дана пре Пасхе, Исус је дошао у Витанију, где је живео Лазар,+ ког је он ускрснуо из мртвих.  Тамо су спремили вечеру за њега. Марта је послуживала,+ а Лазар је био међу онима који су с њим били за столом.  Марија је тада узела либру* скупоценог мирисног уља, правог нарда, па је Исусу намазала ноге и обрисала их својом косом. И кућа се испунила мирисом тог уља.+  А Јуда Искариотски,+ један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рекао је:  „Зар не би било боље да је ово мирисно уље продато за 300 денара* и да је тај новац дат сиромашнима?“  Али то није рекао зато што се бринуо за сиромашне, него зато што је био лопов. Код њега се налазила кутија са заједничким новцем па је крао новац из ње.  Тада је Исус рекао: „Пустите је. Нека то уради као припрему за дан моје сахране.+  Јер сиромашне ћете увек имати поред себе,+ а мене нећете увек имати.“+  Јудејци су сазнали где је Исус, па су у великом броју дошли тамо, не само због њега него и да виде Лазара, ког је он ускрснуо из мртвих.+ 10  А свештенички поглавари договорили су се да убију и Лазара, 11  јер су због њега многи Јудејци који су одлазили тамо поверовали у Исуса.+ 12  Сутрадан је мноштво које је дошло на празник чуло да Исус долази у Јерусалим. 13  Узели су палмине гране и изашли му у сусрет. Узвикивали су: „Спаси га, молимо те! Благословљен је онај који долази у Јеховино* име,+ Краљ Израела!“+ 14  Исус је нашао магаре и сео је на њега,+ као што је написано: 15  „Не бој се, кћери сионска! Ево, долази твој краљ, седећи на младунчету магарице.“+ 16  Његови ученици нису то у почетку разумели, али кад је Исус био прослављен,+ сетили су се да је тиме учињено оно што је било написано о њему.+ 17  А народ који је био с њим кад је позвао Лазара из гроба+ и ускрснуо га из мртвих преносио је вест о томе.+ 18  Зато му је у сусрет изашло мноштво људи који су чули да је учинио то чудо. 19  А фарисеји су говорили међу собом: „Видите да ништа не можемо да урадимо. Сви иду за њим.“+ 20  Међу онима који су дошли на празник да се поклоне Богу било је и неких Грка. 21  Они су пришли Филипу,+ који је био из Витсаиде у Галилеји, и рекли му: „Молимо те, хтели бисмо да видимо Исуса.“ 22  Филип је отишао и рекао то Андрији, па су њих двојица отишла и рекла то Исусу. 23  А Исус им је рекао: „Дошло је време да Син човечји буде прослављен.+ 24  Истину вам кажем, ако зрно пшенице не падне на земљу и не умре, остаје само то једно зрно. Али ако умре,+ доноси обилан род. 25  Ко воли свој живот, изгубиће га*, а ко мрзи свој живот+ у овом свету, сачуваће га и живеће вечно.+ 26  Ко жели да ми служи, нека иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој слуга.+ Мој Отац ће исказати част ономе ко ми буде служио. 27  Обузео ме је немир.+ Шта да кажем? Оче, спаси ме од онога што ме чека*.+ Али због тога сам и дошао. 28  Оче, прослави своје име.“ Тада се зачуо глас+ с неба: „Прославио сам га и опет ћу га прославити.“+ 29  Народ који је тамо стајао и чуо то рекао је да је загрмело. А неки су рекли: „Анђео му је говорио.“ 30  Исус је тада рекао: „Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. 31  Сада се суди овом свету, сада ће владар овог света+ бити свргнут.+ 32  А кад ја будем подигнут са земље*,+ привући ћу к себи све врсте људи.“ 33  То је рекао да би наговестио каква му смрт предстоји.+ 34  На то му је народ рекао: „Закон каже да ће Христ живети заувек.+ Како онда ти кажеш да Син човечји мора бити подигнут?+ Ко је тај Син човечји?“ 35  Исус им је одговорио: „Светлост ће још мало бити међу вама. Ходајте у светлости док је још имате, да вас тама не надјача. Ко хода у тами, не зна куда иде.+ 36  Док имате светлости, верујте у светлост, да бисте били синови светлости.“+ Исус је то рекао, а онда је отишао и склонио се од њих. 37  Иако је пред њима учинио толико чуда, они нису поверовали у њега, 38  тако да се испунило оно што је рекао пророк Исаија: „Јехова*, ко је поверовао у оно што је чуо од нас?+ Коме је Јехова* открио своју моћну руку?“+ 39  А нису могли да поверују јер је Исаија још рекао: 40  „Заслепио им је очи и отврднуо им срца, да очима не виде, да срцем не разумеју и да ми се не врате па да их излечим.“+ 41  Исаија је то рекао о Христу јер је видео његову славу.+ 42  Па ипак, чак су и многи поглавари поверовали у њега.+ Али нису то говорили јавно, да их фарисеји не би избацили из синагоге.+ 43  Јер више су волели признање* од људи него признање* од Бога.+ 44  После тога, Исус је гласно рекао: „Ко верује у мене, не верује само у мене него и у онога који ме је послао.+ 45  И ко гледа мене, гледа и онога који ме је послао.+ 46  Ја сам дошао на свет као светлост,+ да нико ко верује у мене не остане у тами.+ 47  Ако неко чује моје речи, а не поступа по њима, ја га не осуђујем. Јер нисам дошао да осудим свет, него да спасем свет.+ 48  Ко одбацује мене и не прихвата оно што ја кажем, има свог судију. Реч коју сам говорио судиће му у последњи дан. 49  Јер ја нисам говорио сам од себе, него ми је сам Отац, који ме је послао, заповедио шта да говорим и о чему да поучавам.+ 50  И знам да његова заповест води до вечног живота.+ Зато оно што говорим, говорим онако како ми је Отац рекао.“+

Фусноте

Реч је о римској либри, која је тежила 327 грама. Видети Додатак Б14.
Видети Додатак А5.
Дословно: „уништава га“.
Дословно: „од овог часа“.
То јест погубљен на стубу.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Дословно: „слава“.
Дословно: „слава“.