Постанак 37:1-36
37 Јаков је остао да живи у Ханану, у земљи у којој је његов отац живео као дошљак.+
2 Ово су догађаји из Јаковљевог живота.
Кад је Јосиф+ имао 17 година, чувао је стада+ са синовима Вале+ и Зелфе,+ које су биле жене његовог оца. Јосиф је јавио свом оцу да његова браћа чине лоше ствари.
3 Јосиф се родио кад је Израел већ био стар, па га је отац волео више него све остале синове+ и поклонио му је веома леп огртач*.
4 Кад су његова браћа видела да га отац воли више него све њих, толико су га замрзела да му нису могла рећи ниједну лепу реч*.
5 Касније је Јосиф испричао својој браћи шта је сањао,+ а они су га због тога још више замрзели.
6 Он им је рекао: „Молим вас, слушајте шта сам сањао.
7 Везивали смо снопове насред њиве и тада се мој сноп подигао и стао усправно, а ваши снопови су се окупили око њега и поклонили му се.“+
8 Његова браћа су му рекла: „Да нећеш можда да будеш краљ и господар над нама?“+ Тако су га још више замрзели због његових снова и онога што је рекао.
9 После тога он је сањао још један сан, па га је испричао својој браћи: „Сањао сам још један сан. У њему су ми се клањали сунце, месец и 11 звезда.“+
10 Кад је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио: „Шта значи тај твој сан? Да се нећемо можда ја, твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“
11 Његова браћа су постала љубоморна на њега,+ али његов отац је размишљао о тим речима.
12 Једном су његова браћа одвела стада свог оца на испашу близу Сихема.+
13 После неког времена Израел је рекао Јосифу: „Твоја браћа чувају стада близу Сихема. Иди и обиђи их.“ На то му је он одговорио: „Добро.“
14 Отац му је рекао: „Молим те, иди тамо и види да ли су твоја браћа добро. Види и како су стада, па ми јави.“ Тако га је он послао из долине Хеврон,+ и он је отишао према Сихему.
15 Док је ишао пољем, срео је човека који га је упитао: „Шта тражиш?“
16 Он је одговорио: „Тражим своју браћу. Молим те, кажи ми где чувају стада.“
17 Човек му је рекао: „Отишли су одавде. Чуо сам их како кажу: ’Хајдемо у Дотан.‘ “ Тако је Јосиф пошао за својом браћом и нашао их код Дотана.
18 Они су га угледали издалека. Пре него што је стигао до њих, почели су да се договарају да га убију.
19 И рекли су један другом: „Ево долази онај сањар!+
20 Хајде да га убијемо и бацимо у једну од јама за воду. Рећи ћемо да га је прождрла крволочна звер. Да видимо шта ће онда бити од његових снова!“
21 Кад је Рувим+ то чуо, покушао је да га спасе, па је рекао: „Немојмо га убити*.“+
22 Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.+ Баците га у ову јаму, овде у пустом крају, само немојте да га повредите*.“+ Он је хтео да га избави из њихових руку и врати оцу.
23 Кад је Јосиф дошао код своје браће, они су свукли с њега огртач, леп дуги огртач који је носио,+
24 а њега су зграбили и бацили у јаму. У то време у јами није било воде.
25 Затим су сели да једу. Кад су подигли поглед, видели су караван Исмаилаца.+ Они су долазили из Галада и ишли у Египат. Камиле су им биле натоварене ладанумовом мирисном смолом, балзамом и кором дрвећа које садржи смолу.+
26 Тада је Јуда рекао својој браћи: „Шта имамо од тога да убијемо свог брата и то прикријемо?+
27 Хајде да га продамо+ Исмаилцима! Немојмо дизати руку на њега. Ипак је он наш брат, наша крв.“ Тако су послушали свог брата.
28 Кад су мадијански+ трговци наишли, браћа су извадила Јосифа из јаме и продала га Исмаилцима за 20 сребрника.+ Ти људи су одвели Јосифа у Египат.
29 Рувим се касније вратио до јаме и кад је видео да Јосифа нема у њој, раздерао је своју одећу.
30 Отишао је код своје браће и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“
31 Тада су узели Јосифов огртач, заклали јарца и умочили огртач у крв.
32 После тога су огртач послали свом оцу и поручили му: „Нашли смо ово. Молимо те, види да ли је то огртач твог сина или није.“+
33 Кад га је боље погледао, повикао је: „То је огртач мог сина! Јосифа је напала нека звер! Растргла га је на комаде!“
34 Тада је Јаков раздерао своју одећу, везао кострет око бокова и данима оплакивао свог сина.
35 Сви његови синови и све његове ћерке покушавали су да га утеше, али он се није дао утешити, већ је говорио: „С тугом ћу сићи код свог сина у гроб*!“+ Тако је Јаков плакао за својим сином.
36 У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију, који је био фараонов дворанин+ и заповедник његове страже.+
Фусноте
^ Или: „лепу дугу хаљину“.
^ Или: „нису могла мирно ни реч рећи“.
^ Или: „убити његову душу“.
^ Или: „не дижите руку на њега“.
^ Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
