Постанак 37:1-36

  • Јосифови снови (1-11)

  • Јосиф и љубомора његове браће (12-24)

  • Јосиф продат у ропство (25-36)

37  Јаков је остао да живи у Ханану, у земљи у којој је његов отац живео као дошљак.+  Ово су догађаји из Јаковљевог живота. Кад је Јосиф+ имао 17 година, чувао је стада+ са синовима Вале+ и Зелфе,+ које су биле жене његовог оца. Јосиф је јавио свом оцу да његова браћа чине лоше ствари.  Јосиф се родио кад је Израел већ био стар, па га је отац волео више него све остале синове+ и поклонио му је веома леп огртач*.  Кад су његова браћа видела да га отац воли више него све њих, толико су га замрзела да му нису могла рећи ниједну лепу реч*.  Касније је Јосиф испричао својој браћи шта је сањао,+ а они су га због тога још више замрзели.  Он им је рекао: „Молим вас, слушајте шта сам сањао.  Везивали смо снопове насред њиве и тада се мој сноп подигао и стао усправно, а ваши снопови су се окупили око њега и поклонили му се.“+  Његова браћа су му рекла: „Да нећеш можда да будеш краљ и господар над нама?“+ Тако су га још више замрзели због његових снова и онога што је рекао.  После тога он је сањао још један сан, па га је испричао својој браћи: „Сањао сам још један сан. У њему су ми се клањали сунце, месец и 11 звезда.“+ 10  Кад је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио: „Шта значи тај твој сан? Да се нећемо можда ја, твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“ 11  Његова браћа су постала љубоморна на њега,+ али његов отац је размишљао о тим речима. 12  Једном су његова браћа одвела стада свог оца на испашу близу Сихема.+ 13  После неког времена Израел је рекао Јосифу: „Твоја браћа чувају стада близу Сихема. Иди и обиђи их.“ На то му је он одговорио: „Добро.“ 14  Отац му је рекао: „Молим те, иди тамо и види да ли су твоја браћа добро. Види и како су стада, па ми јави.“ Тако га је он послао из долине Хеврон,+ и он је отишао према Сихему. 15  Док је ишао пољем, срео је човека који га је упитао: „Шта тражиш?“ 16  Он је одговорио: „Тражим своју браћу. Молим те, кажи ми где чувају стада.“ 17  Човек му је рекао: „Отишли су одавде. Чуо сам их како кажу: ’Хајдемо у Дотан.‘ “ Тако је Јосиф пошао за својом браћом и нашао их код Дотана. 18  Они су га угледали издалека. Пре него што је стигао до њих, почели су да се договарају да га убију. 19  И рекли су један другом: „Ево долази онај сањар!+ 20  Хајде да га убијемо и бацимо у једну од јама за воду. Рећи ћемо да га је прождрла крволочна звер. Да видимо шта ће онда бити од његових снова!“ 21  Кад је Рувим+ то чуо, покушао је да га спасе, па је рекао: „Немојмо га убити*.“+ 22  Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.+ Баците га у ову јаму, овде у пустом крају, само немојте да га повредите*.“+ Он је хтео да га избави из њихових руку и врати оцу. 23  Кад је Јосиф дошао код своје браће, они су свукли с њега огртач, леп дуги огртач који је носио,+ 24  а њега су зграбили и бацили у јаму. У то време у јами није било воде. 25  Затим су сели да једу. Кад су подигли поглед, видели су караван Исмаилаца.+ Они су долазили из Галада и ишли у Египат. Камиле су им биле натоварене ладанумовом мирисном смолом, балзамом и кором дрвећа које садржи смолу.+ 26  Тада је Јуда рекао својој браћи: „Шта имамо од тога да убијемо свог брата и то прикријемо?+ 27  Хајде да га продамо+ Исмаилцима! Немојмо дизати руку на њега. Ипак је он наш брат, наша крв.“ Тако су послушали свог брата. 28  Кад су мадијански+ трговци наишли, браћа су извадила Јосифа из јаме и продала га Исмаилцима за 20 сребрника.+ Ти људи су одвели Јосифа у Египат. 29  Рувим се касније вратио до јаме и кад је видео да Јосифа нема у њој, раздерао је своју одећу. 30  Отишао је код своје браће и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“ 31  Тада су узели Јосифов огртач, заклали јарца и умочили огртач у крв. 32  После тога су огртач послали свом оцу и поручили му: „Нашли смо ово. Молимо те, види да ли је то огртач твог сина или није.“+ 33  Кад га је боље погледао, повикао је: „То је огртач мог сина! Јосифа је напала нека звер! Растргла га је на комаде!“ 34  Тада је Јаков раздерао своју одећу, везао кострет око бокова и данима оплакивао свог сина. 35  Сви његови синови и све његове ћерке покушавали су да га утеше, али он се није дао утешити, већ је говорио: „С тугом ћу сићи код свог сина у гроб*!“+ Тако је Јаков плакао за својим сином. 36  У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију, који је био фараонов дворанин+ и заповедник његове страже.+

Фусноте

Или: „лепу дугу хаљину“.
Или: „нису могла мирно ни реч рећи“.
Или: „убити његову душу“.
Или: „не дижите руку на њега“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.