Дела апостолска 1:1-26
1 У својој првој књизи, Теофиле, писао сам ти о свему што је Исус радио и учио од самог почетка+
2 па све до дана кад је био узнесен на небо,+ након што је посредством светог духа дао заповести апостолима које је изабрао.+
3 Он им је после свог страдања пружио многе уверљиве доказе да је жив.+ Појављивао им се 40 дана и говорио о Божјем Краљевству.+
4 Кад се једном приликом састао с њима, заповедио им је: „Не идите из Јерусалима,+ него чекајте оно што је Отац обећао+ и о чему сам вам ја говорио.
5 Јер Јован је крштавао водом, а ви ћете ускоро бити крштени светим духом.“+
6 Кад су се поново састали, упитали су га: „Господе, хоћеш ли сада обновити краљевство у Израелу?“+
7 Он им је одговорио: „Није ваше да знате времена или раздобља, јер само Отац има право* да одлучује о томе.+
8 Али кад свети дух дође на вас,+ добићете снагу и сведочићете+ о мени у Јерусалиму,+ по целој Јудеји и Самарији+ и до свих крајева* земље.“+
9 Кад је то рекао, пред њиховим очима је био узнесен на небо и облак га је заклонио, па га више нису видели.+
10 Док су нетремице гледали у небо како он одлази, одједном су се поред њих појавила два човека у белој одећи.+
11 Они су им рекли: „Галилејци, зашто стојите и гледате у небо? Овај Исус који је био с вама и који је узнесен на небо доћи ће на исти начин на који сте видели да одлази на небо.“
12 Тада су се вратили у Јерусалим+ с Маслинске горе, која је близу Јерусалима, удаљена тек сабатни дан хода*.
13 Кад су стигли, отишли су у собу на спрату, у кући у којој су иначе боравили. Били су то Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Алфејев син Јаков, Симон звани Ревни и Јаковљев син Јуда.+
14 Сви они су се једнодушно и истрајно молили, заједно с неким женама,+ са Исусовом мајком Маријом и његовом браћом.+
15 Тих дана, кад их је било окупљено око 120, Петар је устао међу њима и рекао:
16 „Браћо, морају се испунити пророчанске речи из Писма, које је изговорио Давид, вођен светим духом. Он је говорио о Јуди,+ који је довео људе да ухапсе Исуса.+
17 Јуда је био један од нас+ и служио је заједно с нама.
18 (Он је купио њиву новцем који је примио за своје неправедно дело.+ Али стрмоглавио се и тело му се распукло*, а сва утроба просула.+
19 За то су сазнали сви становници Јерусалима, па су на свом језику ту њиву прозвали Акелдама, што значи „крвна њива“.)
20 Наиме, у књизи Псалама је записано: ’Нека његово пребивалиште опусти и нека у њему више нико не живи‘+ и ’Нека његову службу надгледника преузме неко други‘.+
21 Дакле, треба да га замени неко ко је био с нама све ово време које је Господ Исус провео међу нама,
22 откако га је Јован крстио+ па све до дана кад је узашао на небо.+ Човек кога изаберемо треба да заједно с нама сведочи о његовом ускрсењу.“+
23 Тако су браћа предложила двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију.
24 Тада су се помолили, говорећи: „Јехова*, ти који познајеш срца свих људи,+ покажи кога си од ове двојице изабрао
25 да добије ову службу и постане апостол. Јер Јуда је напустио ту службу да би отишао својим путем.“+
26 Тада су бацили жреб за њих+ и жреб је пао на Матију, па је он био придодат једанаесторици апостола*.
Фусноте
^ Или: „власт“.
^ Или: „до најудаљенијег краја“.
^ Нешто мање од 900 метара. На сабат се није смело путовати дуже од те раздаљине.
^ Или: „и распукао се по средини“.
^ Видети Додатак А5.
^ То јест на њега се гледало као на осталу једанаесторицу апостола.
