Постанак 31:1-55
31 После неког времена Јаков је чуо како Лаванови синови говоре: „Јаков је узео све што је имао наш отац и од оног што је припадало нашем оцу стекао је све ово богатство.“+
2 Јаков је и по Лавановом лицу приметио да му он више није наклоњен као раније.+
3 Тада је Јехова рекао Јакову: „Врати се у земљу својих очева и својој родбини,+ а ја ћу бити с тобом.“
4 Јаков је позвао Рахелу и Лију да дођу у поље код његовог стада,
5 и рекао им:
„Видим да ваш отац није према мени исти као раније.+ Али Бог мог оца је све досад са мном.+
6 Знате и саме да сам свом својом снагом служио вашем оцу.+
7 А ваш отац је покушавао да ме превари и мењао ми је плату десет пута, али Бог му није дозволио да ми нанесе штету.
8 Кад би рекао: ’Нека пегаве буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пегаво, а кад би рекао: ’Нека пругасте буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пругасто.+
9 Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени.
10 Једном приликом, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, пегави и шарени.+
11 Тада ми је у сну анђео правог Бога рекао: ’Јакове!‘, а ја сам одговорио: ’Ево ме.‘
12 Он је затим рекао: ’Молим те, погледај и видећеш да су сви јарци који се паре с козама пругасти, пегави и шарени, јер сам видео све што ти Лаван чини.+
13 Ја сам прави Бог који ти се појавио у Ветиљу,+ где си уљем помазао стуб и где си ми се заветовао.+ Сада се спреми, па иди из ове земље и врати се у земљу у којој си рођен.‘ “+
14 Тада су му Рахела и Лија рекле: „Зар ми још имамо део наследства у дому свог оца?
15 Зар нас он не сматра туђинкама кад нас је продао и живи од новца који је добио за нас?+
16 Све богатство које је Бог узео нашем оцу припада нама и нашој деци.+ Зато сада уради све онако како ти је Бог рекао.“+
17 Тада је Јаков ставио своју децу и жене на камиле+
18 и потерао сву своју стоку коју је стекао у Падан-Араму и понео сва добра која је тамо стекао,+ па је пошао свом оцу Исаку у хананску земљу.+
19 Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахела је украла кипове кућних богова*+ који су му припадали.+
20 Осим тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, јер му није рекао да ће отићи.
21 Побегао је и прешао Еуфрат*+ са свим што је имао. Затим се упутио према галадским брдима.+
22 Трећег дана јавили су Лавану да је Јаков побегао.
23 Он је повео са собом своју браћу* и кренуо у потеру за њим. После седам дана стигао га је у галадским брдима.
24 Тада се Бог јавио Лавану Арамејцу+ ноћу у сну+ и рекао му: „Пази шта ћеш рећи Јакову, било то добро или зло.“+
25 Кад га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у галадским брдима. Лаван се са својом браћом улогорио у близини.
26 Тада је Лаван рекао Јакову: „Шта си то учинио? Зашто си ме преварио и одвео моје ћерке као да су заробљене у рату?
27 Зашто си крадом отишао не рекавши ми ништа и тако ме преварио? Да си ми рекао да ћеш ићи, ја бих те испратио с весељем и песмама, уз даире и харфе.
28 Ниси ми дао прилику да на растанку пољубим своју унучад* и своје ћерке. Поступио си неразумно.
29 Могао бих да ти нанесем зло, али Бог твог оца рекао ми је синоћ: ’Пази шта ћеш рећи Јакову, било то добро или зло.‘+
30 Кад си већ отишао јер си се ужелео дома свог оца, зашто си украо моје богове?“+
31 Јаков је одговорио Лавану: „Уплашио сам се јер сам помислио: ’Могао би да ми силом узме своје ћерке.‘
32 Ако код некога нађеш своје богове, тај ће платити животом. Пред нашом браћом претражи моје ствари и узми оно што је твоје.“ Али Јаков није знао да их је Рахела украла.
33 Тако је Лаван ушао у Јаковљев шатор и у Лијин шатор и у шатор обе робиње,+ али их није нашао. Кад је изашао из Лијиног шатора, ушао је у Рахелин шатор.
34 У међувремену, Рахела је узела кипове, сакрила их под седло своје камиле и тако је седела на њима. Лаван је претражио цео њен шатор, али их није нашао.
35 Тада је она рекла свом оцу: „Немој се љутити на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам оно што је уобичајено код жена.“+ Тако је он и даље пажљиво тражио своје кипове, али их није нашао.+
36 Тада се Јаков разгневио и почео је да прекорава Лавана, говорећи: „Шта сам скривио и који сам грех починио, па ме тако жестоко прогониш?
37 Сад кад си претражио све моје ствари, јеси ли нашао нешто из свог дома? Стави то овде пред моју и своју браћу, па нека они пресуде између нас двојице.
38 За ових 20 година колико сам ти служио, твоје овце и козе нису побацивале+ и никад нисам узео овна из твог стада себи за храну.
39 Никад ти нисам донео животињу коју су растргле дивље звери,+ већ сам ја подмиривао губитак. Шта год је било украдено, дању или ноћу, тражио си да надокнадим.
40 Дању ме је убијала врућина а ноћу хладноћа, и често нисам могао ни ока да склопим.+
41 У твојој кући сам провео 20 година. Четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке и шест година за твоју стоку, а плату си ми мењао десет пута.+
42 Да Бог мог оца,+ Бог Аврахамов и Бог ког се Исак боји*,+ није био са мном, ти би ме послао назад празних руку. Бог је видео моју невољу и мој труд, па те је синоћ укорио.“+
43 Тада је Лаван одговорио Јакову: „Ове жене су моје ћерке и ова деца су моја унучад и ово стадо је моје стадо. Све што видиш моје је и мојих ћерки. Шта бих данас учинио против њих или против деце коју су родиле?
44 Хајде сада да ти и ја склопимо савез којег ћемо се увек сећати*.“
45 Тада је Јаков узео један камен и усправио га као стуб.+
46 Затим је рекао својој браћи: „Сакупите камење!“ Они су сакупили камење и од њега направили гомилу. После тога су јели код те гомиле камења.
47 Лаван ју је назвао Јегар-Сахадут*, а Јаков ју је назвао Галед*.
48 Лаван је рекао: „Ова гомила камења је данас сведок између мене и тебе.“ Зато ју је Јаков назвао Галед.+
49 Назвао ју је и Стражарска кула, јер је Лаван рекао: „Нека Јехова стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог.
50 Ако будеш лоше поступао с мојим ћеркама и ако узмеш друге жене поред њих, чак и ако то не види нико од људи, то ће видети Бог, који је сведок између тебе и мене.“
51 Лаван је још рекао Јакову: „Ево ове гомиле камења и ево стуба који сам подигао између мене и тебе.
52 Ова гомила камења и овај стуб+ сведоци су да нећу проћи поред њих да ти нанесем зло и да ти нећеш проћи поред њих да мени нанесеш зло.
53 Нека Бог Аврахамов+ и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, суди између нас.“ А Јаков се заклео Богом ког се бојао његов отац Исак*.+
54 Затим је Јаков принео жртву на том брду и позвао своју браћу да једу. Након што су јели, преноћили су тамо.
55 Лаван је устао рано ујутру, пољубио своју унучад*+ и своје ћерке и благословио их.+ Затим се вратио својој кући.+
Фусноте
^ Дословно: „терафиме“.
^ Дословно: „реку“.
^ Или: „своје рођаке“.
^ Дословно: „своје синове“.
^ Дословно: „и страх Исаков“.
^ Дословно: „и он ће бити сведок између мене и тебе“.
^ „Јегар-Сахадут“ је арамејски израз који значи „гомила која служи као сведок“.
^ „Галед“ је хебрејски израз који значи „гомила која служи као сведок“.
^ Дословно: „страхом свог оца Исака“.
^ Дословно: „синове“.
