Матеј 8:1-34
8 Кад је сишао с горе, за њим је пошло мноштво народа.
2 Тада му је пришао један губавац, поклонио му се и рекао: „Господе, знам да можеш да ме очистиш ако то хоћеш.“+
3 Исус је пружио руку, дотакао га и рекао: „Хоћу. Очисти се.“+ И истог часа човек се очистио од губе.+
4 Исус му је затим рекао: „Пази да никоме ништа не кажеш,+ него иди, покажи се свештенику+ и принеси дар који је Мојсије одредио+ – то ће свештеницима бити доказ да си излечен.“
5 Кад је ушао у Капернаум, пришао му је један стотник* и усрдно га замолио:+
6 „Господине, мој слуга лежи код куће парализован, у тешким мукама.“
7 А он му је рекао: „Кад дођем тамо, излечићу га.“
8 Стотник му је на то одговорио: „Господине, нисам достојан да уђеш под мој кров, него само реци реч и мој слуга ће оздравити.
9 Јер и ја имам своје надређене, а имам и војнике који су ми подређени, па кад једном кажем: ’Иди!‘, он оде, а кад другом кажем: ’Дођи!‘, он дође, а кад свом робу кажем: ’Уради то!‘, он то и уради.“
10 Кад је Исус то чуо, задивио се и рекао онима који су ишли за њим: „Кажем вам да ни код кога у Израелу нисам нашао тако велику веру.+
11 А кажем вам и да ће многи са истока и са запада доћи и биће за столом* са Аврахамом, Исаком и Јаковом у небеском Краљевству,+
12 док ће синови Краљевства бити бачени напоље у таму. Тамо ће плакати и шкргутати зубима.“+
13 Тада је Исус рекао стотнику: „Иди. Нека ти буде како си веровао.“+ Истог часа слуга је оздравио.+
14 Кад је ушао у Петрову кућу, Исус је видео његову ташту+ како лежи у грозници.+
15 Дотакао јој је руку+ и грозница је престала, а она је устала и почела да га послужује.
16 А кад се спустило вече, људи су му довели многе који су били опседнути демонима. Он је истерао те духове својом речју и излечио је све болесне.
17 Тако се испунило оно што је речено преко пророка Исаије: „Он је узео наше немоћи и понео је наше болести.“+
18 Кад је Исус видео да се око њега окупило мноштво људи, заповедио је ученицима да отплове на другу страну мора.+
19 Један познавалац Закона му је пришао и рекао: „Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш.“+
20 А Исус му је одговорио: „Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу.“+
21 Тада му је један од ученика рекао: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свог оца.“+
22 А Исус му је рекао: „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве, а ти настави да ме следиш.“+
23 Кад је ушао у чамац, његови ученици су ушли за њим.+
24 Изненада се на мору подигла тако снажна олуја да су таласи претили да потопе чамац. А он је спавао.+
25 Ученици су му пришли и пробудили га, говорећи: „Господе, спаси нас, изгинућемо!“
26 Он им је рекао: „Зашто сте се тако уплашили, маловерни?“+ Тада је устао, запретио ветровима и мору, па је настала потпуна тишина.+
27 Ученици су се задивили и рекли су: „Какав је ово човек? Чак га и ветрови и море слушају!“
28 Кад је стигао на другу страну, у гадарински крај, у сусрет су му дошла два човека опседнута демонима.+ Они су дошли с гробља, а били су толико насилни да се нико није усуђивао да пролази тим путем.
29 И повикали су: „Шта хоћеш од нас, Сине Божји?+ Јеси ли дошао овамо да нас мучиш+ пре времена?“+
30 А у даљини се налазило велико крдо свиња.+
31 Тада су демони почели да га преклињу: „Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.“+
32 Он им је рекао: „Идите!“ И они су изашли из тих људи и ушли у свиње. Тада је цело крдо јурнуло преко литице у море и утопило се.
33 Свињари су побегли и кад су стигли у град, испричали су све што се догодило, а и оно што је било с људима опседнутим демонима.
34 И цео град је изашао у сусрет Исусу. Кад су га видели, молили су га да оде из њиховог краја.+
