Јеремија 10:1-25
10 Израелски народе, чујте реч коју вам Јехова говори!
2 Овако каже Јехова:
„Не учите се обичајима других народа+и не плашите се небеских знакова,јер се њих плаше народи.+
3 Обичаји којих се држе народи потпуно су бесмислени*.
Од обичног дрвета које се посече у шумизанатлија својом алатком прави идола.+
4 Украшавају их сребром и златом.+Клиновима и чекићем причвршћују их да не падну.+
5 Они су као страшило у пољу краставаца, не могу да говоре.+Треба их носити, јер не могу ходати.+
Не бојте их се, јер не могу учинити никакво зло,нити могу учинити нешто добро.“+
6 Јехова, нико није као ти!+
Ти си велик и твоје име је велико и моћно.
7 Ко да се не боји тебе, Краљу над народима,+ јер ти то заслужујеш!Јер међу свим мудрацима у народима и у свим њиховим краљевствиманема никог ко је као ти.+
8 Сви су они неразумни и луди.+
Сасвим је бесмислена поука од дрвета.+
9 Сребро у плочама доноси се из Тарсиса,+ а злато из Уфаза.
Занатлије и златари њима облажу дрво.
Својим идолима праве одећу од плавог предива и вуне пурпурне боје.
Сви ти идоли су дело вештих људи.
10 Али Јехова је прави Бог.
Он је живи Бог+ и вечни Краљ.+
Од његовог гнева земља ће се затрести,+народи неће опстати пред његовим гневом.
11 * Овако им реците:
„Богови који нису начинили небо и земљунестаће са земље и испод неба.“+
12 Он је својом силом начинио земљу,својом мудрошћу учврстио је земаљско тло+и својим разумом разапео је небо.+
13 Кад се зачује његов глас,захуче воде на небу,+он подиже облаке* с крајева земље.+
Шаље муње док пада киша*и изводи ветар из својих ризница.+
14 Сваки човек се понаша неразумно, ништа не схвата.
Сваки златар ће се осрамотити због свог резбареног кипа,+јер су његови ливени* кипови лаж,нема живота* у њима.+
15 Безвредни су, предмет подсмеха.+
Пропашће кад дође дан њиховог уништења.
16 Али Јаковљев Бог* није попут њих,јер је он све створио,а Израел је његова палица, његово власништво.+
Име му је Јехова над војскама.+
17 Жено*, покупи са земље свој завежљај,ти која живиш под опсадом.
18 Јер овако каже Јехова:
„Избацићу* становнике из ове земље,+и пустићу на њих невољу.“
19 Тешко мени због моје пропасти!+
Моја рана је неизлечива.
Ја кажем: „Заиста, ово је мој бол, ја ћу га подносити.
20 Мој шатор је опустошен, покидана су сва ужад мог шатора.+
Моји синови су отишли од мене, нема их више.+
Нико више не разапиње мој шатор и не подиже моја шаторска крила.
21 Јер пастири поступају неразумно+и не траже савет од Јехове.+
Зато не поступају разборитои сва су им се стада разишла.“+
22 Чујте вест! Приближава се непријатељ,
из северне земље допире велика бука.+Јудине градове претвориће у пустош, у јазбину шакала.+
23 Добро знам, Јехова, да човеков пут није у његовој власти*.
Човек не може чак ни да управља својим корацима.+
24 Укори ме, Јехова, по својој правди,али не у гневу,+ да ме не би уништио.+
25 Излиј свој гнев на народе који се не обазиру на тебе+и на племена која не призивају твоје име.
Јер су прождрли Јакова.+Напали су га да би га истребили+и опустошили су његову земљу.+
Фусноте
^ Или: „пука су обмана“.
^ Текст у 11. стиху изворно је написан на арамејском.
^ Или: „пару“.
^ Или можда: „Киши је начинио сливнике“.
^ Или: „метални“.
^ Или: „даха“.
^ Дословно: „наследство“.
^ Реч је о Јерусалиму.
^ Или: „Избацићу као из праћке“.
^ То јест човек није у стању да управља својим животом нити има право на то.
