Јеремија 2:1-37
2 Дошла ми је Јеховина реч:
2 „Иди и објави Јерусалиму: ’Овако каже Јехова:
„Добро се сећам оданости* коју си имала* у младости,+како си ме волела док си била верена за мене+и како си ме следила док сам те водио по пустињи,у земљи где се не сеје.+
3 Израел је био свет Јехови,+ првина његове жетве.“ ‘
’Ко год би хтео да га прогута, навукао би кривицу на себе.
Невоља би га снашла‘, каже Јехова.“+
4 Чујте Јеховину реч, Јаковљеви потомции све породице израелског народа.
5 Овако каже Јехова:
„Какву су ми то ману нашли ваши преци,+па су се толико удаљили од менеи почели да служе безвредним идолима+ и тако и сами постали безвредни?+
6 Они нису питали: ’Где је Јехова,који нас је извео из Египта,+који нас је водио кроз пустињу,кроз пусту земљу+ пуну јама,сушну+ и мрачну земљу,земљу којом нико не путујеи у којој људи не живе?‘
7 А ја сам вас довео у земљу воћњака,да једете њен род и њена добра.+
Али кад сте дошли, оскрнавили сте моју земљу,претворили сте моје власништво у нешто одвратно.+
8 Свештеници нису питали: ’Где је Јехова?‘+
Они који се баве Законом нису ме познавали,пастири су се бунили против мене,+пророци су пророковали у Валово име+и служили су боговима од којих нема користи.
9 ’Зато ћу поново изнети оптужбе против вас‘,+ каже Јехова,’а тужићу и синове ваших синова.‘
10 ’Пређите на китимске обале*+ и гледајте.
Пошаљите људе у Кидар+ и добро размислите.Испитајте да ли се икад тако нешто десило.
11 Да ли је неки народ заменио своје богове за оне који нису богови?
А мој народ је заменио моју славу за нешто бескорисно.+
12 Чудите се томе, небеса,задрхтите од силног ужаса‘, каже Јехова,
13 ’јер је мој народ учинио два зла:
оставили су мене, извор живе воде,+и ископали су себи бунаре*,лоше бунаре, који не могу да држе воду.‘
14 ’Да ли је Израел слуга? Да ли је роб рођен у кући?
Зашто је онда постао плен?
15 Млади лавови на њега ричу,+пуштају свој глас.
Његову земљу претворили су у страшан призор.
Његови градови су запаљени, па у њима нико не живи.
16 Становници Нофа*+ и Тафнеса+ оголили су твоје теме.
17 Зар ниси то сама себи учинилакад си оставила Јехову, свог Бога,+док те је водио путем?
18 Зашто желиш да идеш у Египат+и да пијеш сихорску* воду?
Зашто желиш да идеш у Асирију+и да пијеш воду из Еуфрата*?
19 Нека те твоја зла дела поуче,нека те твоја неверна дела укоре.
Схвати и увиди колико је зло и горко+оставити Јехову, свог Бога.Ниси ме се бојала‘,+ каже Свевишњи Господ, Јехова над војскама.
20 ’Давно сам сломио твој јарам+и раскинуо твоје окове.
А ти си рекла: „Нећу ти служити“,
јер си на сваком високом брду и под сваким разгранатим дрветом+лежала и одавала се блуду.+
21 Посадио сам те као племениту црвену лозу,+ од најбољег семена.Како то да си се изопачила и претворила у младицу дивље лозе?‘+
22 ’И да се опереш содом и узмеш много сапуна*,у мојим очима би још увек била прљава због свог преступа‘,+ каже Свевишњи Господ Јехова.
23 Како можеш да кажеш: ’Нисам се оскрнавила,нисам служила киповима Вала‘?
Размисли како си се понашала у долини.
Сети се шта си чинила.
Ти си као брза млада камилакоја бесциљно трчи около,
24 као дивља магарица навикла на пустињу,која у силној жудњи њуши ветар.
Ко је може обуздати у време парења?
Мужјаци који је траже неће се уморити.
Лако ће је наћи кад јој је време да се пари*.
25 Пази да не останеш босих ногуи да ти се грло не осуши од жеђи.
А ти кажеш: ’Нећу се предомислити!+
Заљубила сам се у туђинце*+и за њима ћу ићи.‘+
26 Као што се лопов осрамоти кад га ухвате,тако се и израелски народ осрамотио– они, њихови краљеви, њихови кнезови,њихови свештеници и њихови пророци.+
27 Они дрвету говоре: ’Ти си мој отац‘,+
и камену: ’Ти си ме родио.‘
А мени су окренули леђа, не гледају у мене.+
Али кад их снађе невоља говориће:’Устани, спаси нас!‘+
28 Где су твоји богови које си себи начинио?+
Нека устану ако могу да те спасу у време твоје невоље.Јер твојих богова, Јудо, има колико и твојих градова.+
29 ’Зашто ме оптужујете?
Зашто ми сви грешите?‘,+ каже Јехова.
30 Узалуд сам ударао ваше синове.+
Никакву поуку* нису извукли.+Ваш мач прождире ваше пророке+као разјарени лав.
31 Људи овог нараштаја, чујте Јеховину реч!
Зар сам Израелу постао као пустињаили земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори: ’Идемо куда хоћемо,
нећемо више доћи к теби‘?+
32 Може ли девица заборавити свој накит,невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене већ безброј дана.+
33 Како вешто трагаш за љубављу!
Научила си се да чиниш зло.+
34 На твојој одећи се налази крв недужних сиромаха.+На твојој одећи налазим њихову крв,иако нису затечени као провалници.+
35 А ти кажеш: ’Недужна сам.
Сигурно је престао да се гневи на мене.‘
Сада ћу ти пресудитизато што говориш: ’Нисам згрешила.‘
36 Зашто тако олако гледаш на своје превртљиво понашање?
И од Египта ћеш се посрамити+као што си се посрамила од Асирије.+
37 Зато ћеш отићи погнуте главе*,+јер је Јехова одбацио оне у које се уздаши они ти неће помоћи.“
Фусноте
^ Или: „верне љубави“.
^ На неким местима у овом поглављу Јехова се обраћа свом народу у женском роду.
^ Или: „острва“.
^ Реч је о јамама за кишницу које су вероватно биле издубљене у стени.
^ Или: „Мемфиса“.
^ Дословно: „реке“.
^ Сихор је притока Нила.
^ Или: „цеђи“.
^ Дословно: „у њеном месецу“.
^ Или: „туђе богове“.
^ Видети Речник појмова, „Поука“.
^ Дословно: „с рукама на глави“.
