Јеремија 2:1-37

  • Израел оставља Јехову због других богова (1-37)

    • Израел је попут дивље лозе (21)

    • На одећи му је крв недужних (34)

2  Дошла ми је Јеховина реч: 2  „Иди и објави Јерусалиму: ’Овако каже Јехова: „Добро се сећам оданости* коју си имала* у младости,+како си ме волела док си била верена за мене+и како си ме следила док сам те водио по пустињи,у земљи где се не сеје.+  3  Израел је био свет Јехови,+ првина његове жетве.“ ‘ ’Ко год би хтео да га прогута, навукао би кривицу на себе. Невоља би га снашла‘, каже Јехова.“+  4  Чујте Јеховину реч, Јаковљеви потомции све породице израелског народа.  5  Овако каже Јехова: „Какву су ми то ману нашли ваши преци,+па су се толико удаљили од менеи почели да служе безвредним идолима+ и тако и сами постали безвредни?+  6  Они нису питали: ’Где је Јехова,који нас је извео из Египта,+који нас је водио кроз пустињу,кроз пусту земљу+ пуну јама,сушну+ и мрачну земљу,земљу којом нико не путујеи у којој људи не живе?‘  7  А ја сам вас довео у земљу воћњака,да једете њен род и њена добра.+ Али кад сте дошли, оскрнавили сте моју земљу,претворили сте моје власништво у нешто одвратно.+  8  Свештеници нису питали: ’Где је Јехова?‘+ Они који се баве Законом нису ме познавали,пастири су се бунили против мене,+пророци су пророковали у Валово име+и служили су боговима од којих нема користи.  9  ’Зато ћу поново изнети оптужбе против вас‘,+ каже Јехова,’а тужићу и синове ваших синова.‘ 10  ’Пређите на китимске обале*+ и гледајте. Пошаљите људе у Кидар+ и добро размислите.Испитајте да ли се икад тако нешто десило. 11  Да ли је неки народ заменио своје богове за оне који нису богови? А мој народ је заменио моју славу за нешто бескорисно.+ 12  Чудите се томе, небеса,задрхтите од силног ужаса‘, каже Јехова, 13  ’јер је мој народ учинио два зла: оставили су мене, извор живе воде,+и ископали су себи бунаре*,лоше бунаре, који не могу да држе воду.‘ 14  ’Да ли је Израел слуга? Да ли је роб рођен у кући? Зашто је онда постао плен? 15  Млади лавови на њега ричу,+пуштају свој глас. Његову земљу претворили су у страшан призор. Његови градови су запаљени, па у њима нико не живи. 16  Становници Нофа*+ и Тафнеса+ оголили су твоје теме. 17  Зар ниси то сама себи учинилакад си оставила Јехову, свог Бога,+док те је водио путем? 18  Зашто желиш да идеш у Египат+и да пијеш сихорску* воду? Зашто желиш да идеш у Асирију+и да пијеш воду из Еуфрата*? 19  Нека те твоја зла дела поуче,нека те твоја неверна дела укоре. Схвати и увиди колико је зло и горко+оставити Јехову, свог Бога.Ниси ме се бојала‘,+ каже Свевишњи Господ, Јехова над војскама. 20  ’Давно сам сломио твој јарам+и раскинуо твоје окове. А ти си рекла: „Нећу ти служити“, јер си на сваком високом брду и под сваким разгранатим дрветом+лежала и одавала се блуду.+ 21  Посадио сам те као племениту црвену лозу,+ од најбољег семена.Како то да си се изопачила и претворила у младицу дивље лозе?‘+ 22  ’И да се опереш содом и узмеш много сапуна*,у мојим очима би још увек била прљава због свог преступа‘,+ каже Свевишњи Господ Јехова. 23  Како можеш да кажеш: ’Нисам се оскрнавила,нисам служила киповима Вала‘? Размисли како си се понашала у долини. Сети се шта си чинила. Ти си као брза млада камилакоја бесциљно трчи около, 24  као дивља магарица навикла на пустињу,која у силној жудњи њуши ветар. Ко је може обуздати у време парења? Мужјаци који је траже неће се уморити. Лако ће је наћи кад јој је време да се пари*. 25  Пази да не останеш босих ногуи да ти се грло не осуши од жеђи. А ти кажеш: ’Нећу се предомислити!+ Заљубила сам се у туђинце*+и за њима ћу ићи.‘+ 26  Као што се лопов осрамоти кад га ухвате,тако се и израелски народ осрамотио– они, њихови краљеви, њихови кнезови,њихови свештеници и њихови пророци.+ 27  Они дрвету говоре: ’Ти си мој отац‘,+ и камену: ’Ти си ме родио.‘ А мени су окренули леђа, не гледају у мене.+ Али кад их снађе невоља говориће:’Устани, спаси нас!‘+ 28  Где су твоји богови које си себи начинио?+ Нека устану ако могу да те спасу у време твоје невоље.Јер твојих богова, Јудо, има колико и твојих градова.+ 29  ’Зашто ме оптужујете? Зашто ми сви грешите?‘,+ каже Јехова. 30  Узалуд сам ударао ваше синове.+ Никакву поуку* нису извукли.+Ваш мач прождире ваше пророке+као разјарени лав. 31  Људи овог нараштаја, чујте Јеховину реч! Зар сам Израелу постао као пустињаили земља дубоке таме? Зашто мој народ говори: ’Идемо куда хоћемо, нећемо више доћи к теби‘?+ 32  Може ли девица заборавити свој накит,невеста свој појас? А мој народ заборавља мене већ безброј дана.+ 33  Како вешто трагаш за љубављу! Научила си се да чиниш зло.+ 34  На твојој одећи се налази крв недужних сиромаха.+На твојој одећи налазим њихову крв,иако нису затечени као провалници.+ 35  А ти кажеш: ’Недужна сам. Сигурно је престао да се гневи на мене.‘ Сада ћу ти пресудитизато што говориш: ’Нисам згрешила.‘ 36  Зашто тако олако гледаш на своје превртљиво понашање? И од Египта ћеш се посрамити+као што си се посрамила од Асирије.+ 37  Зато ћеш отићи погнуте главе*,+јер је Јехова одбацио оне у које се уздаши они ти неће помоћи.“

Фусноте

Или: „верне љубави“.
На неким местима у овом поглављу Јехова се обраћа свом народу у женском роду.
Или: „острва“.
Реч је о јамама за кишницу које су вероватно биле издубљене у стени.
Или: „Мемфиса“.
Дословно: „реке“.
Сихор је притока Нила.
Или: „цеђи“.
Дословно: „у њеном месецу“.
Или: „туђе богове“.
Видети Речник појмова, „Поука“.
Дословно: „с рукама на глави“.