Прва Самуилова 19:1-24
19 Саул је рекао свом сину Јонатану и свим својим слугама да треба убити Давида.+
2 Саулов син Јонатан много је волео Давида+ и зато га је упозорио: „Мој отац Саул намерава да те убије. Молим те, буди на опрезу сутра ујутру, сакриј се негде и остани тамо.
3 Ја ћу изаћи и стајаћу поред свог оца у пољу где ти будеш. Говорићу оцу о теби, па ћу ти јавити ако нешто сазнам.“+
4 Јонатан је свом оцу Саулу говорио добро о Давиду.+ Рекао му је: „Нека се краљ не огреши о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе и оно што је радио било је добро за тебе.
5 Он је свој живот изложио опасности* да би убио Филистејина,+ тако да је Јехова донео велику победу целом Израелу. Ти си то видео и радовао си се. Зашто онда да починиш грех и без разлога убијеш Давида, па да тако пролијеш крв недужног човека?“+
6 Саул је послушао Јонатана и рекао: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, нећу га убити.“
7 Тада је Јонатан позвао Давида и пренео му све те речи. Затим га је довео код Саула и Давид је служио код њега као и раније.+
8 После неког времена, опет је избио рат и Давид је отишао да се бори с Филистејима. Нанео им је тежак пораз тако да су побегли пред њим.
9 Једног дана, док је Саул седео у својој кући с копљем у руци а Давид свирао харфу,+ Јехова је допустио да Саула обузме зловоља.+
10 Саул је покушао да копљем прибије Давида за зид, али он се измакао па се копље забило у зид. Давид је те ноћи побегао.
11 Саул је послао људе да надзиру Давидову кућу и да га ујутру убију.+ Али Давиду је његова жена Михала рекла: „Ако ноћас не побегнеш, сутра ћеш бити мртав.“
12 Тада је Михала помогла Давиду да се спусти кроз прозор и он је побегао и спасао се.
13 Онда је Михала узела кип кућног бога* и положила га у кревет, ставила тканину од козје длаке на место где му је била глава и прекрила га покривачем.
14 Саул је послао људе да ухвате Давида, али она је рекла: „Болестан је.“
15 Саул је поново послао људе да виде Давида и рекао им: „Донесите ми га с креветом да га убијем.“+
16 Када су људи ушли, видели су да је у кревету кип кућног бога, а на месту где му је била глава стајала је тканина од козје длаке.
17 Саул је рекао Михали: „Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља+ да побегне?“ А Михала је одговорила Саулу: „Он ми је рекао: ’Пусти ме да идем или ћу те убити!‘ “
18 Тако је Давид побегао и спасао се. Отишао је код Самуила у Раму+ и испричао му све што му је Саул учинио. Затим су он и Самуило отишли у Најот и остали тамо.+
19 После неког времена, Саулу су јавили: „Ено Давида у Најоту у Рами.“
20 Саул је одмах послао људе да ухвате Давида. Када су Саулови људи видели групу старијих пророка како пророкују са Самуилом на челу, Божји дух је дошао на њих, па су и они почели да се понашају попут тих пророка.
21 Када су то јавили Саулу, он је послао друге људе, али су и они почели да се понашају као пророци. Тада је Саул по трећи пут послао људе, али се исто догодило и њима.
22 На крају је и он отишао у Раму. Када је дошао до велике јаме за кишницу у Сохоту, питао је: „Где су Самуило и Давид?“ А људи су му одговорили: „Ено их у Најоту+ у Рами.“
23 Тако се Саул оданде упутио према Најоту у Рами. А Божји дух дошао је и на њега па се целим путем понашао као пророк све док није стигао у Најот у Рами.
24 Тамо је и он скинуо своју одећу, па се и он пред Самуилом понашао као пророк. Затим је легао оскудно одевен* и тако је лежао цео тај дан и целу ноћ. Зато се каже: „Зар је и Саул међу пророцима?“+
