2. Коринћанима 1:1-24

  • Поздрави (1, 2)

  • Бог нас теши у свакој невољи (3-11)

  • Павле мења план путовања (12-24)

1  Од Павла, који је Божјом вољом апостол Христа Исуса, и од Тимотеја,+ нашег брата, Божјој скупштини у Коринту и свима светима који су у целој Ахаји:+  Нека вам Бог, наш Отац, и Господ Исус Христ дарују незаслужену доброту и мир.  Нека је хваљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа,+ Отац милосрђа+ и Бог сваке утехе,+  који нас теши* у свакој нашој невољи*,+ да бисмо ми могли да тешимо+ оне који су у било каквој невољи истом утехом коју примамо од Бога.+  Јер као што много патимо за Христа,+ тако посредством Христа примамо и много утехе.  Ако подносимо невоље, то је за вашу утеху и спасење. Ако примамо утеху, то је за вашу утеху, која вам помаже да подносите исте патње које и ми подносимо.  А чврста је нада коју полажемо у вас, знајући да ћете, као што с другима делите патње, исто тако делити и утеху.+  Јер не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је задесила у Азији*.+ Били смо под толико великим притиском да је то превазилазило наше снаге, тако да смо већ мислили да нећемо преживети.+  Заправо, мислили смо да смо осуђени на смрт. То се догодило зато да се не бисмо уздали у себе, него у Бога+ који ускрсава мртве. 10  Он нас је избавио из смртне опасности и опет ће нас избавити. У њега се уздамо да ће нас и даље избављати.+ 11  А и ви нам можете помоћи тако што ћете се усрдно молити за нас,+ да би многи захваљивали Богу због доброте која нам је показана захваљујући многим молитвама.+ 12  Јер се хвалимо овим: наша савест сведочи да смо у свету, а посебно међу вама, живели у светости и искрености којој нас учи Бог и да се нисмо ослањали на мудрост овог света,+ него на Божју незаслужену доброту. 13  Пишемо вам само оно што можете да прочитате* и разумете, и надам се да ћете и ово у потпуности* разумети. 14  Већ сте донекле разумели да смо вам ми разлог да се хвалите, што ћете и ви нама бити у дан нашег Господа Исуса. 15  У том уверењу сам већ раније намеравао да дођем код вас, да би вам се пружила и друга прилика да се радујете*. 16  Намеравао сам да свратим код вас на путу за Македонију*, а затим да на повратку из Македоније опет дођем код вас да ме испратите кад пођем у Јудеју.+ 17  Зар сам ја олако гледао на ту своју намеру? Или можда кад нешто намеравам, чиним то онако како то људи чине*, па кажем: „Да, свакако“, а затим: „Не, никако“? 18  Бог је поуздан сведок да оно што смо вам говорили није истовремено „да“ и „не“. 19  Јер Божји Син, Исус Христ, кога смо вам ми проповедали – ја и Силван* и Тимотеј+ – није био „да“, а истовремено „не“, него је увек био „да“. 20  Јер колико год има Божјих обећања, посредством њега постала су „да“.+ Зато преко њега и кажемо „амин“,+ да бисмо прославили Бога. 21  А онај који гарантује да и ми заједно с вама припадамо Христу и који нас је помазао јесте Бог.+ 22  Он је и ставио свој печат на нас+ и у срца нам је дао дух+ као гаранцију* за оно што ће доћи. 23  А Бог ми је сведок да још нисам дошао у Коринт зато што сам хтео да вас поштедим. 24  Не кажем да смо ми господари ваше вере,+ него смо ваши сарадници да бисте били радосни, јер сте ви због своје вере постојани.

Фусноте

Или: „храбри“.
Или: „кушњи“.
Реч је о римској провинцији. Видети Речник појмова.
Или можда: „што добро знате“.
Дословно: „до краја“.
Или можда: „да бисте имали двоструку корист“.
Реч је о римској провинцији. Видети Речник појмова.
Или: „по жељама тела“.
Звао се и Сила.
Или: „залог“.