Јован 19:1-42

  • Исуса бичују и ругају му се (1-7)

  • Пилат поново испитује Исуса (8-16а)

  • Исус прибијен на стуб (16б-24)

  • Исус поверава бригу о својој мајци једном ученику (25-27)

  • Исусова смрт (28-37)

  • Исусова сахрана (38-42)

19  Тада је Пилат наредио да одведу Исуса и да га избичују.+  Војници су исплели венац* од трња и ставили му га на главу, а затим су га огрнули пурпурним плаштем.+  Прилазили су му и говорили: „Здраво, јудејски краљу!“ И шамарали су га.+  Пилат је поново изашао напоље и рекао Јудејцима: „Ево, изводим га пред вас да знате да нисам нашао ништа за шта бих га оптужио.“+  Тада је Исус изашао, носећи венац од трња и пурпурни плашт. А Пилат им је рекао: „Ево човека!“  Кад су га свештенички поглавари и стражари видели, повикали су: „На стуб с њим! На стуб с њим!*+ А Пилат им је рекао: „Водите га, па га ви прибијте на стуб, јер ја нисам нашао ништа за шта бих га оптужио.“+  Јудејци су му на то рекли: „Ми имамо закон и по нашем закону он мора да умре,+ јер је за себе тврдио да је Божји син.“+  Кад је Пилат чуо шта су рекли, још више се уплашио,  па се вратио у двор и питао Исуса: „Одакле си ти?“ Али Исус му није одговорио.+ 10  Тада му је Пилат рекао: „Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те пустим и власт да те прибијем на стуб?“ 11  Исус му је одговорио: „Не би имао никакву власт нада мном да ти није дато с неба. Зато је већи грех на човеку који ме је предао теби.“ 12  Пилат је због тога тражио начин да га пусти. Али Јудејци су викали: „Ако га пустиш, ниси пријатељ цару*! Свако ко себе проглашава за краља противи се цару.“+ 13  Кад је чуо те речи, Пилат је извео Исуса и сео на судску столицу на месту које се зове Камени плочник, а на хебрејском Гавата. 14  Био је дан припреме+ за Пасху, око шестог* сата. Пилат је рекао Јудејцима: „Ево вашег краља!“ 15  Они су почели да вичу: „Погуби га! Погуби га! На стуб с њим!“ Пилат их је упитао: „Зар да вашег краља прибијем на стуб?“ А свештенички поглавари су одговорили: „Ми немамо другог краља осим цара.“ 16  Тада га је предао њима, да буде прибијен на стуб.+ Тако су они одвели Исуса. 17  Носећи стуб* на који је требало да буде прибијен, дошао је на место звано Место лобање,+ које се на хебрејском зове Голгота.+ 18  Тамо су га прибили на стуб+ заједно с још двојицом. Исус је био у средини, између њих.+ 19  Пилат је наредио да се на његов стуб стави натпис, на ком је стајало: „Исус Назарећанин, јудејски краљ.“+ 20  Пошто је Исус био прибијен на стуб недалеко од града, тај натпис су прочитали многи Јудејци. Био је написан на хебрејском, латинском и грчком. 21  Али јудејски свештенички поглавари рекли су Пилату: „Немој да пишеш: ’Јудејски краљ‘, него да је он рекао: ’Ја сам јудејски краљ.‘ “ 22  А Пилат им је одговорио: „Шта сам написао, написао сам.“ 23  Кад су војници прибили Исуса на стуб, узели су његов огртач и разделили га на четири дела – сваком војнику по део. Узели су и његову хаљину, која је била без шавова, исткана у једном комаду. 24  Зато су рекли један другом: „Немојмо да је цепамо, него да жребом одлучимо чија ће бити.“+ То је било да се испуне речи из Писма: „Међу собом су разделили моје хаљине и бацали су жреб за моју одећу.“+ Војници су тако и учинили. 25  Код Исусовог стуба стајале су његова мајка+ и њена сестра, затим Клопина жена Марија и Марија Магдалена.+ 26  Кад је Исус видео своју мајку и поред ње ученика кога је нарочито волео,+ рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27  Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ И ученик ју је затим узео у свој дом. 28  После тога, пошто је знао да је све довршено, Исус је рекао: „Жедан сам“, чиме се испунило оно што стоји у Писму.+ 29  Тамо је стајала посуда пуна киселог вина. Зато су на стабљику исопа* ставили сунђер натопљен тим вином и принели га његовим устима.+ 30  Кад је окусио кисело вино, Исус је рекао: „Довршено је!“+ Затим је спустио главу и издахнуо*.+ 31  Био је дан припреме*.+ Да тела не би остала на стубу+ на сабат (јер је то био велики сабат),+ Јудејци су затражили од Пилата да се онима који су на стубу поломе ноге и да се њихова тела склоне. 32  Војници су дошли и поломили ноге двојици људи који су поред Исуса били прибијени на стуб. 33  А кад су дошли до њега, видели су да је већ мртав па му нису поломили ноге, 34  него му је један од војника зарио копље у бок+ и одмах је изашла крв и вода. 35  О томе сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито. Он зна да је то што говори истина и испричао је то да бисте и ви веровали.+ 36  А то се догодило да се испуне речи из Писма: „Ниједна кост неће му бити сломљена.“+ 37  А на другом месту у Писму стоји: „Гледаће онога кога су проболи.“+ 38  После тога је Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али је то крио зато што се плашио Јудејаца,+ замолио Пилата да му дозволи да скине Исусово тело са стуба. Пилат му је то дозволио, па је Јосиф дошао и скинуо његово тело.+ 39  Дошао је и Никодим,+ који је једне ноћи био код њега, и донео је мешавину* смирне и алоје, око 100 либри*.+ 40  Они су узели Исусово тело и увили га у ланено платно с мирисним биљем,+ према јудејском погребном обичају. 41  А на месту где је био прибијен на стуб налазио се врт и у врту нови гроб,+ у који још нико није био положен. 42  Пошто је Јудејцима био дан припреме,+ а гроб је био близу, положили су Исусово тело у њега.

Фусноте

Или: „круну“.
Или: „Прибиј га на стуб! Прибиј га на стуб!“
Или: „цезару“.
То јест око 12 сати.
Видети Речник појмова, „Мученички стуб“.
Дословно: „предао је дух“.
Или можда: „свежањ“.
Реч је о римској либри, која је тежила 327 грама. Видети Додатак Б14.