Немија 6:1-19
6 Кад су Санавалат, Товија,+ Гисем Арапин+ и наши остали непријатељи чули да сам обновио зидине+ и да ниједан део није више био у рушевинама (иако до тог времена још нисам био поставио крила на градским вратима),+
2 Санавалат и Гисем одмах су ми послали поруку у којој је стајало: „Хајде да одредимо време па да се нађемо у неком од села у долини код Онона.“+ Али они су смишљали како да ми учине зло.
3 Зато сам послао гласнике и поручио им: „У великом сам послу и не могу да дођем. Посао би стао кад бих га оставио и дошао до вас.“
4 Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут одговарао истим речима.
5 Тада ми је Санавалат по пети пут послао свог слугу са истом поруком, са отвореним писмом у руци.
6 У њему је писало: „Прича се међу околним народима, а и Гисем+ то потврђује, да ти и Јудејци спремате побуну.+ Зато и градиш зидине. А говори се и да ћеш им ти бити краљ.
7 Поставио си и пророке да у Јерусалиму шире глас о теби, говорећи: ’Јуда има краља!‘ Сада ће за све то сазнати и краљ. Зато дођи да разговарамо о томе.“
8 Али ја сам му послао овај одговор: „Ништа од онога што си рекао није се догодило, него си ти то измислио*.“
9 Сви су они заправо покушавали да нас заплаше, говорећи: „Обесхрабриће се*, па неће довршити посао.“+ А сада те молим, Боже, ојачај ме*.+
10 Затим сам отишао у кућу Семаје, Делајиног сина, Метавеиловог унука, који се тамо затворио. Он је рекао: „Хајде да одредимо време па да се нађемо у дому правог Бога, унутар храма. Затворићемо врата храма, јер ће доћи да те убију. Ноћу ће доћи да те убију.“
11 А ја сам рекао: „Зар да бежи човек као што сам ја? Може ли неко као ја да уђе у храм и да остане жив?+ Нећу ући!“
12 Тада сам схватио да га није послао Бог, него да су га Товија и Санавалат+ унајмили да ме превари*.
13 Унајмили су га да ме уплаши и наведе да згрешим, како би ме довели на лош глас и осрамотили.
14 Сети се, Боже мој, Товије+ и Санавалата и свега што су учинили, а и пророчице Ноадије и осталих пророка који су непрестано покушавали да ме уплаше.
15 Тако су зидине биле завршене двадесет петог дана месеца елула*, за 52 дана.
16 Кад су то чули сви наши непријатељи и кад су то видели сви околни народи, веома су се постидели+ и схватили су да нам је наш Бог помогао да завршимо тај посао.
17 Тих дана су Јудини великаши+ писали многа писма Товији, а Товија им је одговарао.
18 Многи у Јуди су били заклетвом везани с њим, јер је он био зет Араховог сина+ Сеханије, а његов син Јоанан био је ожењен ћерком Варахијиног сина Месулама.+
19 Преда мном су стално говорили добро о њему, па му онда преносили оно што сам ја говорио, а Товија је слао писма да ме уплаши.+
Фусноте
^ Дословно: „измислио у свом срцу“.
^ Дословно: „Клонуће им руке“.
^ Дословно: „ојачај моје руке“.
^ Дословно: „да објави ово пророчанство против мене“.
^ Видети Додатак Б15.
