Немија 13:1-31

  • Још неке измене које је Немија увео (1-31)

    • Сакупљање десетина (10-13)

    • Сабат се не сме скрнавити (15-22)

    • Осуда због бракова с туђинкама (23-28)

13  Тог дана се пред народом читала Мојсијева књига+ и у њој се нашло записано да ниједан Амонац ни Моавац+ никада не сме постати део збора* правог Бога,+  јер нису дочекали Израелце с хлебом и водом, него су унајмили Валама да их прокуне.+ Али наш Бог је проклетство преокренуо у благослов.+  Кад је народ чуо шта пише у Закону, почео је да одваја од Израела све странце*.+  Пре тога је свештеник Елијасив,+ Товијин+ рођак, био постављен над складиштима* дома* нашег Бога.+  Он је за њега уредио велику просторију у складишту* где су се раније остављали приноси од жита, тамјан, прибор, десетина* од жита, младог вина и уља+ одређена за Левите,+ певаче и вратаре, као и прилози за свештенике.+  Док се све то збивало, ја нисам био у Јерусалиму, јер сам тридесет и друге године+ владавине Артаксеркса,+ вавилонског краља, отишао код краља, а после неког времена замолио сам га да ми дозволи да поново одем у Јерусалим.  Кад сам стигао тамо, сазнао сам за зло дело које је Елијасив+ учинио тако што је за Товију+ уредио просторију у складишту које је било у дворишту дома правог Бога.  Због тога сам се много наљутио па сам избацио из те просторије све Товијине ствари.  Затим сам наредио да се очисте складишта, и вратио сам у њих прибор из дома правог Бога,+ као и принос од жита и тамјан.+ 10  Сазнао сам и то да Левити+ нису добијали оно што им припада,+ па су Левити и певачи који су служили у храму отишли сваки на своју њиву.+ 11  Тада сам прекорио управитеље:+ „Зашто је дом правог Бога занемарен?“+ Затим сам сакупио оне који су отишли и вратио их на њихова места. 12  Сав Јудин народ донео је у складишта десетине+ од жита, младог вина и уља.+ 13  Над складиштима сам поставио свештеника Селемију, писара* Садока и Федају, једног од Левита, а помоћник им је био Анан, Захуров син, Матанијин унук. Сматрало се да су они поуздани, а дужност им је била да деле својој браћи оно што је донето. 14  Сети ме се због тога,+ Боже мој, и немој избрисати моја дела која сам из верне љубави чинио за твој дом и службу у њему.+ 15  У то време видео сам у Јуди људе како на сабат+ газе грожђе у винској преси, товаре на магарце снопове жита, вино, грожђе, смокве и разне друге ствари и доносе их у Јерусалим на сабат.+ Опомињао сам их да тог дана не продају храну.* 16  У граду су живели и Тирци који су доносили рибу и разноврсну робу и продавали је на сабат народу Јуде и становницима Јерусалима.+ 17  Зато сам прекорио Јудине великаше: „Какво то зло дело чините и скрнавите сабат? 18  Зар нису тако чинили ваши преци, па је наш Бог довео сву ову невољу на нас и на овај град? А ви још више распирујете Божји гнев на Израел скрнавећи сабат.“+ 19  Чим је уочи сабата на јерусалимска врата почела да пада сенка, наредио сам да се врата затворе и да се не отварају док не прође сабат. На врата сам поставио неколико својих слугу како се никакав терет не би уносио на сабат. 20  Трговци и продавци разноврсне робе преноћили су изван Јерусалима једанпут или двапут. 21  Тада сам их упозорио: „Зашто ноћите пред зидинама? Ако то још једном учините, отераћу вас силом.“ Од тада више нису долазили на сабат. 22  Затим сам рекао Левитима да треба редовно да се обредно чисте и да долазе да чувају градска врата како би сабат остао свет.+ И по томе ме се сети, Боже мој, и смилуј ми се због своје велике милости*.+ 23  У то време сазнао сам и да су се неки Јудејци оженили Азоћанкама,+ Амонкама и Моавкама.+ 24  Половина њихове деце је говорила азотским језиком, а половина језиком неког другог народа, и нико од њих није знао јудејски*. 25  Зато сам их прекоравао и упозоравао да ће их Бог казнити, а неке од њих сам тукао,+ вукао за косу и говорио им: „Закуните се у Божје име да нећете давати своје ћерке њиховим синовима и да нећете узимати њихове ћерке за своје синове ни за себе!+ 26  Зар није због њих згрешио и Соломон, краљ Израела? Ни у једном народу није било краља као што је он.+ Његов Бог га је волео+ и поставио га за краља над целим Израелом. Али чак су и њега жене из других народа навеле на грех.+ 27  Зар није нечувено све то велико зло, то што сте неверни нашем Богу јер се жените туђинкама?“+ 28  Један од синова Јојаде,+ сина првосвештеника Елијасива,+ оженио се ћерком Санавалата+ Ороњанина. Зато сам га отерао од себе. 29  Немој заборавити, Боже мој, то што су окаљали свештенство и савез свештеника̂+ и Левита̂.+ 30  Ја сам очистио народ од свега што је туђе и одредио сам дужности свештеницима и Левитима, свакоме његову службу.+ 31  Уредио сам и да се у одређено време набављају дрва+ и да се доносе првине. Боже мој, сети ме се по добру.+

Фусноте

Или: „скупштине“. Видети Речник појмова.
Или: „све који су били мешовитог порекла“.
Или: „трпезаријама“.
Или: „храма“.
Или: „велику трпезарију“.
Или: „десетак“.
Хебрејски израз који се овде користи указује на преписиваче Закона и других делова Светог писма.
Или можда: „Тог дана сам их опомињао да не продају храну“.
Или: „верне љубави“.
То јест хебрејски.