Дела апостолска 26:1-32
26 Тада је Агрипа+ рекао Павлу: „Допушта ти се да говориш у своју одбрану.“ На то је Павле дао знак руком и почео да говори:
2 „Краљу Агрипа, срећан сам што се данас пред тобом могу бранити од свега за шта ме Јудејци оптужују,+
3 поготово зато што добро познајеш све обичаје и спорна питања међу Јудејцима. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 „Дакле, сви Јудејци који ме познају од моје младости знају какав сам живот водио у свом народу и у Јерусалиму.+
5 Ако то желе, могу да посведоче да сам био фарисеј+ и држао се учења те најстроже струје* у нашој вери.+
6 А сад ми се суди због наде у обећање које је Бог дао нашим прецима.+
7 То је обећање чијем се испуњењу нада и наших 12 племена, док свесрдно служе Богу дан и ноћ. Краљу, због те наде ме Јудејци оптужују.+
8 „Зашто мислите да је немогуће да Бог ускрсава мртве?
9 И ја сам некада био уверен да треба да се свим силама борим против Исуса Назарећанина*.
10 То сам и чинио у Јерусалиму: многе ученике* сам слао у затвор,+ за шта сам добио овлашћење од свештеничких поглавара,+ и кад је требало да буду погубљени, ја сам то подржавао.
11 Ишао сам од синагоге до синагоге и кажњавао их, покушавајући да их присилим да се одрекну вере. Био сам толико бесан на њих, да сам их прогонио и у другим градовима.
12 „Док сам због тога путовао у Дамаск, са овлашћењем и налогом свештеничких поглавара,
13 угледао сам у подне, краљу, светлост сјајнију од сунца. Она је с неба обасјала мене и оне који су путовали са мном.+
14 Кад смо сви пали на земљу, чуо сам неки глас како ми се обраћа на хебрејском: ’Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко ти је да се опиреш бодилу*.‘
15 Ја сам упитао: ’Ко си ти, Господе?‘ А Господ је одговорио: ’Ја сам Исус, кога ти прогониш.
16 Сада устани, јер сам ти се појавио да бих те изабрао за слугу и сведока, да објављујеш оно што си видео и оно што ћу ти показати*.+
17 А ја ћу те избављати од Јудејаца и од других народа, код којих те шаљем+
18 да им отвориш очи+ како би из таме+ изашли на светлост,+ да би се ослободили Сатанине власти+ и дошли под Божју власт, да би тако због своје вере у мене добили опроштење греха+ и наследство међу онима који су посвећени.‘
19 „Зато, краљу Агрипа, нисам био непослушан тој визији коју сам добио с неба,
20 него сам најпре онима у Дамаску,+ а затим и онима у Јерусалиму+ и по целој Јудеји, као и другим народима, објављивао поруку да треба да се покају и окрену Богу чинећи дела која су доказ покајања.+
21 Зато су ме Јудејци ухватили у храму и покушали да ме убију.+
22 Али пошто сам добио помоћ од Бога, све до данашњег дана сведочим и угледнима и неугледнима, говорећи само оно што су пророци и Мојсије записали да ће се догодити.+
23 Наиме, записано је да Христ треба да пропати+ и умре, да ће бити први који ће ускрснути из мртвих,+ да ће проповедати и донети светлост и Јудејцима и другим народима.“+
24 Док је Павле то говорио у своју одбрану, Фест је узвикнуо: „Ти си полудео, Павле! Велика ученост помутила ти је разум!“
25 Али Павле је рекао: „Нисам полудео, узвишени Фесте. Оно што говорим је истина и здравог сам разума.
26 За све ово зна краљ, коме се слободно обраћам, и уверен сам да му ништа од тога није промакло, јер се то није догађало у тајности.+
27 Верујеш ли, краљу Агрипа, у оно што је записано у Пророцима? Знам да верујеш.“
28 Тада је Агрипа рекао Павлу: „Још мало па ћеш ме убедити да постанем хришћанин.“
29 На то је Павле рекао: „Ја се молим Богу да пре или касније не само ти него и сви који ме данас слушају постану као и ја – изузев ових окова.“
30 Тада је краљ устао, а и намесник и Верника и они који су седели с њима.
31 Док су одлазили, говорили су једни другима: „Овај човек није учинио ништа због чега би заслужио смрт или окове.“+
32 Затим је Агрипа рекао Фесту: „Могао би да буде пуштен да се није призвао на цара.“+
Фусноте
^ Или: „секте“.
^ Дословно: „против имена Исуса Назарећанина“.
^ Дословно: „свете“.
^ Бодило је зашиљен штап који се користио за усмеравање животиња. Видети Речник појмова.
^ Или: „показати о себи“.