Постанак 29:1-35

  • Јаков упознаје Рахелу (1-14)

  • Јаков се заљубљује у Рахелу (15-20)

  • Јаков се жени Лијом и Рахелом (21-29)

  • Лија рађа Јакову четири сина: Рувима, Симеона, Левија и Јуду (30-35)

29  Затим је Јаков кренуо даље и отишао на Исток.  Тамо је у пољу угледао бунар поред ког су лежала три стада оваца, јер су се на том бунару појила стада. На отвору бунара био је велики камен.  Кад би се тамо окупила сва стада, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили стада, а после би вратили камен на његово место, на отвор бунара.  Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо моја?“, а они су одговорили: „Из Харана.“+  Упитао их је: „Познајете ли Нахоровог+ унука Лавана?“+, а они су одговорили: „Познајемо.“  Затим их је питао: „Да ли је он добро?“ Они су рекли: „Добро је. Ево долази његова ћерка Рахела+ са овцама.“  Тада је он рекао: „Али тек је подне. Није још време да се стада сакупљају. Напојте овце и пустите их да пасу.“  Они су одговорили: „Не можемо то да урадимо док се не сакупе сва стада и не склони камен са отвора бунара. Онда можемо напојити овце.“  Док је још разговарао с њима, дошла је Рахела са овцама свог оца, јер је била пастирица. 10  Кад је Јаков видео Рахелу, ћерку свог ујака Лавана, и Лаванове овце, одмах је пришао, склонио камен са отвора бунара и напојио овце свог ујака Лавана. 11  Онда је Јаков пољубио Рахелу и бризнуо у плач. 12  Затим је рекао Рахели да је он рођак* њеног оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и испричала то свом оцу. 13  Чим је Лаван+ чуо да је дошао Јаков, син његове сестре, потрчао му је у сусрет. Загрлио га је, пољубио и увео у своју кућу. Тада је Јаков испричао Лавану све што му се догодило. 14  Лаван му је рекао: „Ти си заиста моја крв*.“ Тако је Јаков остао код њега месец дана. 15  Након тога, Лаван је питао Јакова: „Зар ћеш ми служити без плате само зато што си ми рођак*?+ Реци ми, шта желиш да ти буде плата?“+ 16  Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија, а млађа Рахела.+ 17  Али Лија није имала лепе очи*, док је Рахела била врло лепа девојка. 18  Јаков је заволео Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам година за твоју млађу ћерку Рахелу.“+ 19  Лаван је на то рекао: „Боље да је дам теби него неком другом. Остани код мене.“ 20  Јаков је служио за Рахелу седам година,+ али то му се чинило као неколико дана, зато што ју је волео. 21  Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену да будем с њом*, јер се завршило време мог служења.“ 22  Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу. 23  Али те вечери увео је своју ћерку Лију код Јакова и он је имао односе с њом. 24  Лаван је својој ћерки Лији дао своју слушкињу Зелфу да јој служи.+ 25  Ујутру је Јаков видео да је био с Лијом. Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“+ 26  Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије. 27  Прослави до краја свадбену седмицу с њом, па ћу ти онда дати и другу ћерку за још седам година твоје службе.“+ 28  Јаков је тако поступио и прославио до краја ту седмицу с њом, а онда му је Лаван дао и своју ћерку Рахелу за жену. 29  Лаван је својој ћерки Рахели дао своју слушкињу Валу+ да јој служи.+ 30  Затим је Јаков имао односе и с Рахелом, коју је волео више него Лију, и служио је код Лавана још седам година.+ 31  Кад је Јехова видео да Лија није вољена*, учинио ју је плодном*,+ а Рахела је била нероткиња.+ 32  Лија је затруднела, родила сина и дала му име Рувим*,+ рекавши: „Јехова је видео моју невољу,+ па ће ме сада мој муж заволети.“ 33  Затим је опет затруднела, родила сина и рекла: „Јехова је чуо да нисам вољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име Симеон*.+ 34  Опет је затруднела, родила сина и рекла: „Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му родила три сина.“ Зато је он добио име Левије*.+ 35  Још једном је затруднела, родила сина и рекла: „Овог пута хвалићу Јехову.“ Зато му је дала име Јуда*.+ После тога, неко време није рађала.

Фусноте

Дословно: „брат“.
Дословно: „моја кост и моје месо“.
Дословно: „брат“.
Дословно: „Лијине очи биле су без сјаја“.
Или: „да спавам с њом“.
Дословно: „да је Лија омрзнута“.
Дословно: „отворио јој је материцу“.
„Рувим“ значи „гледајте, син!“
„Симеон“ значи „чути“.
„Левије“ значи „привржен“.
„Јуда“ значи „хваљен; слављен“.