Постанак 3:1-24

  • Први грех (1-13)

    • Прва лаж (4, 5)

  • Јехова изриче пресуду бунтовницима (14-24)

    • Пророчанство о женином потомству (15)

    • Људи истерани из Едена (23, 24)

3  Змија+ је била најопрезнија* од свих дивљих животиња које је Јехова Бог створио. Она је рекла жени: „Да ли је Бог заиста рекао да не смете да једете са сваког дрвета у врту?“+  А жена је одговорила змији: „Смемо да једемо плодове с дрвећа у врту.+  Али за плод с дрвета које је усред врта,+ Бог је рекао: ’Не једите га и не дирајте га да не бисте умрли.‘ “  На то је змија рекла жени: „Не, сигурно нећете умрети.+  Него Бог зна да ће вам се оног дана кад га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, па ћете знати шта је добро, а шта зло.“+  Тада је жена видела да је плод с дрвета добар за јело, да је примамљив* и да лепо изгледа. Зато га је убрала и јела.+ После је дала и свом мужу, кад је био с њом, па је и он јео.+  Тада су им се отвориле очи и схватили су да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и везали га око струка.+  Касније су чули глас Јехове Бога, који је ишао вртом за време дневног поветарца, па су се човек и његова жена сакрили од Јехове Бога међу дрвећем у врту.  Јехова Бог је дозивао човека, говорећи: „Где си?“ 10  Човек је на крају одговорио: „Чуо сам твој глас у врту, али сам се уплашио јер сам го, па сам се сакрио.“ 11  Тада га је Бог упитао: „Ко ти је рекао да си го?+ Да ниси јео с дрвета с ког сам ти заповедио да не једеш?“+ 12  Човек је одговорио: „Жена коју си ми дао да буде уз мене, она ми је дала плод с дрвета па сам га јео.“ 13  Тада је Јехова Бог упитао жену: „Зашто си то урадила?“ А жена је одговорила: „Змија ме је преварила па сам јела.“+ 14  Јехова Бог је затим рекао змији:+ „Пошто си то учинила, бићеш проклета међу свим домаћим животињама и међу свим дивљим животињама. На стомаку ћеш пузати и јешћеш прашину целог свог живота. 15  Ставићу непријатељство+ између тебе+ и жене+ и између твог потомства+ и њеног потомства*.+ Оно* ће ти здробити главу,+ а ти ћеш га ранити у пету.“+ 16  Жени је рекао: „Отежаћу ти трудноћу и рађаћеш децу у боловима. Чезнућеш за својим мужем, а он ће господарити над тобом.“ 17  А Адаму* је рекао: „Пошто си послушао своју жену и јео с дрвета за које сам ти заповедио:+ ’С њега не смеш да једеш‘, земља ће због тебе бити проклета.+ С муком ћеш јести њен род целог свог живота.+ 18  Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљем. 19  У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и створен.+ Јер си прах и у прах ћеш се вратити.“+ 20  После тога, Адам је дао својој жени име Ева*, јер ће она постати мајка свим живима.+ 21  Јехова Бог је начинио Адаму и његовој жени одећу* од коже и они су је обукли.+ 22  Затим је Јехова Бог рекао: „Ево, човек је постао као један од нас у познавању добра и зла.+ А сада, да не би пружио руку па убрао плод и с дрвета живота,+ појео га и живео вечно...“ 23  Тада га је Јехова Бог истерао из еденског врта,+ да обрађује земљу, од које је и створен.+ 24  Тако је он отерао човека и на источној страни еденског врта поставио херувиме+ и пламени мач који се стално окретао, да би чували пут ка дрвету живота.

Фусноте

Или: „најлукавија“.
Дословно: „примамљив за очи“.
Дословно: „твог семена и њеног семена“.
Дословно: „Он“.
„Адам“ значи „земаљски човек; човечанство“.
„Ева“ значи „жива“.
Или: „дуге хаљине“.