Дела апостолска 27:1-44
27 Пошто је било одлучено да отпловимо у Италију,+ Павла и неке друге затворенике предали су стотнику чете која се звала Августова чета. Његово име је било Јулије.
2 Укрцали смо се на брод из Адрамита, који је пловио у луке дуж азијске обале. С нама је био Аристарх,+ Македонац из Солуна.
3 Сутрадан смо пристали у Сидону. Јулије је с Павлом поступао човечно и допустио му је да посети своје пријатеље и да се они побрину за његове потребе.
4 Кад смо испловили оданде, пловили смо у заветрини Кипра, јер смо ишли насупрот ветру.
5 Затим смо пловили отвореним морем дуж Киликије и Памфилије и тако пристали у Миру у Ликији.
6 Тамо је стотник нашао један брод из Александрије који је пловио за Италију, па нас је укрцао на њега.
7 Данима смо споро пловили и једва смо стигли у Книд. Пошто нисмо могли ићи насупрот ветру, прошли смо Салмону и пловили у заветрини Крита.
8 Након што смо пловили уз обалу с много потешкоћа, стигли смо до једног места званог Добра пристаништа, близу ког је био град Ласеја.
9 Пошто је прошло много времена и пловидба је постала опасна, јер је тад већ прошао и јесењи пост за Дан очишћења*,+ Павле је упозорио посаду:
10 „Људи, видим да ће се ова пловидба лоше завршити. Нећемо изгубити само терет и брод него ће нам и живот бити у опасности.“
11 Али стотник је послушао кормилара и власника брода, а не Павла.
12 Пошто лука није била погодна да тамо проведу зиму, већина је предлагала да отплове оданде и некако стигну до Феникса и тамо презиме. То је била критска лука у коју се могло пристати и са североистока и са југоистока.
13 Кад је дунуо благи јужни ветар, помислили су да ће остварити оно што су замислили, па су подигли сидро и запловили уз обалу Крита.
14 Али убрзо након тога, са острва је почео да дува олујни ветар зван североисточњак*.
15 Он је тако снажно дувао да брод није могао да му се одупре, па смо пустили да нас носи.
16 Онда смо упловили у заветрину једног малог острва које се зове Клауда, али и даље смо се борили да сачувамо чамац* који смо вукли за собом.
17 Кад су подигли чамац на палубу, подвезали су брод конопцима да би га ојачали. Плашећи се да ће се насукати у Сирти*, спустили су опрему* и пустили да их ветар даље носи.
18 Сутрадан су почели да растерећују брод пошто је због жестоке олује био на удару великих таласа,
19 а трећег дана су избацили и бродску опрему.
20 Пошто се данима нису видели ни сунце ни звезде, а олуја је и даље беснела, почели смо да губимо наду да ћемо се спасти.
21 Нико на броду већ дуго ништа није узео да једе. Зато је Павле устао и рекао: „Људи, требало је да ме послушате и да не испловите с Крита, па не бисте доживели овакву невољу и штету.+
22 Али сада вас молим да будете храбри, јер нико од вас неће погинути, само ће брод бити уништен.
23 Бог ком припадам и ком служим ове ноћи ми је послао анђела.+
24 Он ми је рекао: ’Не бој се, Павле. Треба да станеш пред цара,+ а Бог ће сачувати и тебе и оне који путују с тобом.‘
25 Зато се не бојте, јер верујем да ће бити баш онако како ми је Бог рекао.
26 Али доживећемо бродолом близу једног острва.“+
27 Била је већ четрнаеста ноћ како нас је олуја носила по Адрији*, кад се у поноћ морнарима учинило да је копно близу.
28 Тада су бацили висак за мерење дубине и измерили су 20 хвати*. Мало касније опет су га бацили и измерили 15 хвати*.
29 Пошто су се плашили да не ударимо негде у гребене, бацили су четири сидра с крме, ишчекујући да сване.
30 Морнари су покушали да побегну с брода и почели су да спуштају чамац у море, под изговором да намеравају да спусте сидра с прамца.
31 Зато је Павле рекао стотнику и војницима: „Ако ови људи не остану на броду, ни ви се нећете спасти.“+
32 Тада су војници пресекли ужад на чамцу и пустили га да падне.
33 Пред свануће, Павле је све замолио да нешто поједу и рекао им: „Данас је четрнаести дан откако чекате у неизвесности, а ништа нисте јели.
34 Зато вас молим да нешто поједете, јер је то за ваше добро. Никоме од вас ни длака с главе неће пасти.“
35 После тога је узео хлеб, пред свима захвалио Богу, изломио га и почео да једе.
36 Сви су се охрабрили, па су и сами почели да једу.
37 А на броду нас је укупно било 276 људи*.
38 Кад су се сви наситили, почели су да растерећују брод бацајући жито у море.+
39 У свануће су видели копно, али нису знали где се тачно налазе.+ Запазили су један залив с пешчаном обалом, па су одлучили да ће тамо насукати брод ако то буде било могуће.
40 Зато су пресекли ужад и оставили сидра у мору. Истовремено су олабавили ужад са весала за кормиларење, подигли су предње једро према ветру па запловили према тој обали.
41 Али налетели су на спруд и насукали брод тако да му је прамац налегао и остао непомичан, а крма је почела да се ломи под силином таласа.+
42 Тада су војници одлучили да побију затворенике, да ниједан не би отпливао и побегао.
43 Али стотник је решио да спасе Павла, па их је спречио у томе. Заповедио је да они који знају да пливају скоче у море и први допливају до копна.
44 Осталима је рекао да крену за њима на даскама и другим стварима с брода. Тако смо сви успели да стигнемо до копна.+
Фусноте
^ Или: „Дан помирења“. Видети Речник појмова, „Очишћење“.
^ Грчки: евроклидон.
^ Мали помоћни чамац који је могао да послужи као чамац за спасавање.
^ Видети Речник појмова.
^ По свему судећи, реч је о ужади и гредама помоћу којих су се подизала и подупирала једра.
^ Адрија је у то време обухватала не само данашње Јадранско море, него и данашње Јонско море и део Средоземног мора између Сицилије и Крита.
^ Око 36 метара. Видети Додатак Б14.
^ Око 27 метара. Видети Додатак Б14.
^ Или: „душа“.
