Дела апостолска 20:1-38
20 Кад се метеж стишао, Павле је позвао ученике да дођу. Охрабрио их је и поздравио се с њима, па је кренуо на пут у Македонију.
2 Док је путовао, многим речима је храбрио браћу у крајевима кроз које је пролазио, а затим је стигао у Грчку.
3 Након што је тамо провео три месеца, хтео је да отплови у Сирију. Али пошто су Јудејци сковали заверу против њега,+ одлучио је да се врати преко Македоније.
4 Пратили су га Пиров син Сопатер из Верије, Солуњани Аристарх+ и Секунд, Гај из Дерве, Тимотеј,+ као и Тихик+ и Трофим+ из Азије.
5 Они су отишли пре нас и чекали нас у Троади.
6 Ми смо испловили из Филипа после Празника бесквасних хлебова+ и за пет дана смо стигли код њих у Троаду. Тамо смо остали седам дана.
7 Првог дана у недељи окупили смо се на заједничком оброку. Пошто је Павле намеравао да сутрадан оде, обратио се присутнима и продужио је говор све до поноћи.
8 У соби на спрату, где смо се окупили, било је много светиљки.
9 Један младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он је утонуо у дубок сан. Савладан сном, пао је с другог спрата. Кад су га подигли, видели су да је мртав.
10 А Павле је сишао, надвио се над њим, загрлио га+ и рекао: „Смирите се, жив је.“+
11 Затим је отишао горе у собу, изломио хлеб и јео. Још дуго је разговарао с њима, све до зоре, а онда је отпутовао.
12 Младића су одвели кући и били су пресрећни што је жив.
13 Ми смо се укрцали на брод и отпловили у Асос, а Павле је решио да тамо иде пешке. Рекао је да ће се у том граду и он укрцати на брод.
14 Придружио нам се у Асосу и укрцао се на брод, па смо заједно пошли у Митилину.
15 Сутрадан смо отпловили одатле и стигли надомак Хиоса. Идућег дана накратко смо пристали на Самосу, а дан касније стигли смо у Милет.
16 Павле је одлучио да се не заустављамо у Ефесу,+ да се не би задржао у Азији, јер је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим+ до Педесетнице.
17 Ипак, из Милета је поручио старешинама скупштине у Ефесу да дођу код њега.
18 Кад су стигли, он им је рекао: „Ви знате како сам живео међу вама, од првог дана кад сам дошао у Азију.+
19 Робовао сам Господу са свом понизношћу,+ у сузама и кушњама које сам доживео јер су Јудејци ковали завере да ме убију.
20 Знате и да нисам прећутао ништа од онога што би вам могло бити корисно. Поучавао сам вас јавно+ и од куће до куће.+
21 Темељно сам сведочио и Јудејцима и Грцима да треба да се покају+ и окрену Богу и верују у нашег Господа Исуса.+
22 А сада ме свети дух подстиче да идем у Јерусалим, иако не знам шта ће ми се тамо десити,
23 осим што ми у сваком граду свети дух говори да ме чекају окови и невоље.+
24 Али ни најмање не марим за свој живот, само желим да довршим своју трку+ и службу коју сам примио од Господа Исуса – да дам темељно сведочанство, објављујући добру вест о Божјој незаслуженој доброти.
25 „И сад знам да ме нико од вас, којима сам проповедао о Краљевству, више никада неће видети.
26 Зато вас позивам да на данашњи дан посведочите да нисам крив ни за чију крв,+
27 јер сам вам у потпуности објавио шта је Божја воља*.+
28 Пазите на себе+ и на све стадо, јер вас је свети дух поставио да у њему служите као надгледници,+ да као пастири бринете о Божјој скупштини,+ коју је Бог купио крвљу свог Сина.+
29 Ја знам да ће се после мог одласка међу вас+ увући окрутни вукови који неће имати обзира према стаду.
30 Чак ће и међу вама бити неких који ће извртати истину да би одвукли ученике за собом.+
31 „Зато будите на опрезу! Имајте на уму да три године,+ ни дању ни ноћу, нисам престајао да са сузама опомињем свакога од вас.
32 А сада, браћо, нека вас чувају Бог и порука о његовој незаслуженој доброти, порука која вас може ојачати и дати вам наследство међу онима који су посвећени.+
33 Нисам пожелео ничије сребро ни злато ни одећу.+
34 Сами знате да сам се својим рукама старао за своје потребе,+ као и за потребе оних који су били са мном.
35 У свему сам вам показао да таквим марљивим радом+ морате помагати онима који су слаби и имати на уму речи Господа Исуса: ’Више усрећује давање+ него примање.‘ “
36 Кад је то рекао, клекнуо је са свима њима и помолио се.
37 Тада су сви много плакали, па су загрлили Павла и срдачно га изљубили,
38 јер их је веома растужило што им је рекао да га више неће видети.+ Затим су га испратили на брод.
Фусноте
^ Или: „намера“.
