Постанак 21:1-34

  • Исаково рођење (1-7)

  • Исмаило се руга Исаку (8, 9)

  • Агара и Исмаило више нису део Аврахамовог домаћинства (10-21)

  • Аврахамов савез са Авимелехом (22-34)

21  Јехова је обратио пажњу на Сару, као што је и рекао, и Јехова је учинио за Сару оно што је обећао.+ 2  Сара је затруднела+ и родила сина Аврахаму у његовој старости, баш у време које му је Бог обећао.+ 3  Аврахам је свом сину, кога му је родила Сара, дао име Исак.+ 4  Кад је његов син Исак имао осам дана, Аврахам га је обрезао, као што му је Бог заповедио.+ 5  Аврахам је имао 100 година кад му се родио Исак. 6  Тада је Сара рекла: „Бог ми је дао да се смејем и свако ко чује за ово смејаће се са мном*.“ 7  Још је рекла: „Ко би помислио да ће Сара дојити децу Аврахаму? А ипак сам му родила сина у његовој старости.“ 8  Дете је порасло и мајка је престала да га доји. Аврахам је приредио велику гозбу оног дана кад је Сара престала да доји Исака. 9  А Сара је видела да се син Египћанке Агаре,+ кога је она родила Аврахаму, руга Исаку.+ 10  Зато је рекла Аврахаму: „Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином Исаком!“+ 11  Али Аврахаму се није нимало допало то што је рекла о његовом сину.+ 12  Тада је Бог рекао Аврахаму: „Немој да ти буде криво због онога што ти Сара говори о твом сину и о твојој робињи. Послушај је*, јер ће потомство које ти је обећано доћи преко Исака.+ 13  А и од сина робиње+ начинићу народ,+ јер је и он твој потомак.“ 14  Аврахам је устао рано ујутру, узео хлеб и мех воде и дао Агари. То јој је ставио на раме, па је испратио њу и сина.+ Она је отишла и лутала по пустињи Вирсавеји.+ 15  Кад је на крају нестало воде у меху, оставила је сина под једним грмом. 16  Затим се удаљила колико се може стрелом добацити и села, говорећи: „Не могу да гледам како ми син умире.“ Док је тако подаље седела, заплакала је из свег гласа. 17  Тада је Бог чуо плач Агариног сина,+ па се Божји анђео с неба обратио Агари и рекао јој:+ „Зашто плачеш, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо плач твог сина. 18  Устани, помози сину да се подигне и чврсто га држи, јер ћу од њега начинити велик народ.“+ 19  Тада јој је Бог отворио очи и она је угледала бунар у којем је било воде, па је отишла, напунила мех и дала сину да пије. 20  Бог је штитио Агариног сина+ док је растао. Младић је живео у пустињи и с временом је постао стрелац. 21  Настанио се у пустињи Фаран,+ а мајка му је довела жену из Египта. 22  У то време је Авимелех дошао код Аврахама с Фиколом, заповедником своје војске, и рекао му: „Видимо да је Бог с тобом у свему што радиш.+ 23  Зато ми се сада овде закуни Богом да нећеш преварити ни мене, ни моје синове, ни моје потомке, него да ћеш мени и земљи у којој си странац показивати верност и љубав*, као што сам ја чинио теби.“+ 24  Аврахам му је одговорио: „Заклињем се.“ 25  Међутим, Аврахам је приговорио Авимелеху због бунара који су Авимелехове слуге преотеле.+ 26  Авимелех му је рекао: „Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси ништа рекао и ја за то тек данас чујем.“ 27  Тада је Аврахам узео оваца и говеда и дао их Авимелеху, па су њих двојица склопила савез. 28  Кад је Аврахам одвојио седам јагањаца* из стада, 29  Авимелех га је упитао: „Зашто си издвојио ових седам јагањаца?“ 30  А он му је одговорио: „Прими ових седам јагањаца из моје руке као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.“ 31  Зато је он то место назвао Вирсавеја*,+ јер су тамо обојица дала заклетву један другом. 32  Тако су они склопили савез+ у Вирсавеји. Затим су се Авимелех и Фикол, заповедник његове војске, вратили у филистејску земљу.+ 33  Тада је Аврахам засадио стабло тамариска у Вирсавеји и тамо се помолио Јехови*,+ вечном Богу.+ 34  Аврахам је дуго остао* у филистејској земљи.+

Фусноте

Или можда: „смејаће ми се“.
Дословно: „њен глас“.
Или: „показивати верну љубав“.
Дословно: „женских јагањаца“.
Могуће је да „Вирсавеја“ значи „бунар заклетве“ или „бунар седморо [јагњади]“.
Дословно: „призвао име Јехове“.
Или: „живео као дошљак“.