Исаија 6:1-13

  • Визија Јехове у његовом храму (1-4)

    • „Свет, свет, свет је Јехова“ (3)

  • Исаијине усне очишћене (5-7)

  • Исаија послат (8-10)

    • „Ево мене, мене пошаљи!“ (8)

  • „Докле, Јехова?“ (11-13)

6  Оне године кад је умро краљ Озија,+ видео сам Јехову како седи на високом и узвишеном престолу,+ а доњи део његове хаљине испуњавао је храм.  Изнад њега су стајали серафими. Сваки је имао шест крила – два да покрије своје лице, два да покрије своје ноге и два да њима лети.   И говорили су један другом: „Свет, свет, свет је Јехова над војскама!+ Цела земља је пуна његове славе.“  Довраци на праговима затресли су се од гласа оних који су узвикивали, а дом се испунио димом.+   Тада сам рекао: „Тешко мени! Погинућу*,јер сам човек нечистих усанаи живим међу народом нечистих усана,+а својим очима сам видео Краља, Јехову над војскама!“  Тада је један од серафима долетео до мене, држећи у руци комад ужареног угља+ који је машицама узео са олтара.+  Дотакао ми је уста и рекао: „Ево, ово ти је дотакло усне. Твоја кривица је уклоњенаи твој грех је опроштен*.“  Затим сам чуо Јеховин глас како каже: „Кога ћу послати? Ко ће за нас ићи?“+ А ја сам одговорио: „Ево мене, мене пошаљи!“+   На то је он рекао: „Иди и реци том народу: ’Увек изнова ћете слушати,али нећете разумети,увек изнова ћете гледати,али ништа нећете схватати.‘+ 10  Учини да срце тог народа буде неосетљиво,+покриј им уши+и затвори им очи,да очима не виде,да ушима не чују,да срцем не разумејуи да ми се не врате и не оздраве.“+ 11  Тада сам упитао: „Докле, Јехова?“ А он ми је одговорио: „Док се градови не претворе у рушевине без становника,док куће не остану без људии док земља не буде разорена и опустошена.+ 12  Док Јехова не протера људе далеко+и док земља сасвим не опусти. 13  „У земљи ће остати десети део људи, али ће и они ипак бити спаљени, као велико дрво и као храст од којих, кад се посеку, остане само пањ. Тај пањ биће свето семе*.“

Фусноте

Дословно: „Ућуткан сам“.
Или: „очишћен“.
Или: „потомство“.