Ranije tokom večeri, Isus je pružio apostolima pouku o poniznosti tako što im je oprao noge. Sada, po svemu sudeći posle pashalne večere, on je citirao proročanstvo koje je izrekao David: „Čovek koji je u miru sa mnom bio, u kog sam se pouzdao, koji je hleb moj jeo, podigao se na mene.“ Zatim je objasnio: „Jedan od vas će me izdati“ (Psalam 41:9; Jovan 13:18, 21).

Apostoli su gledali jedan u drugoga i svaki od njih je upitao: „Gospode, da nisam ja?“ To pitanje je postavio čak i Juda Iskariotski. Petar je podstakao Jovana, koji je sedeo do Isusa, da otkrije o kome je reč. Zato se Jovan nagnuo ka Isusu i upitao ga: „Gospode, ko je taj?“ (Matej 26:22; Jovan 13:25).

Isus je odgovorio: „To je onaj kome ću dati zalogaj hleba koji umočim.“ Zatim je uzeo hleb, umočio ga u činiju na stolu i dodao ga Judi, govoreći: „Sin čovečji odlazi, kao što je pisano o njemu, ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg! Tom čoveku bi bolje bilo da se nije ni rodio“ (Jovan 13:26; Matej 26:24). Satana je tada ušao u Judu, koji se već iskvario i sada je izabrao da izvrši Sataninu volju i tako postane ’sin uništenja‘ (Jovan 6:64, 70; 12:4; 17:12).

Isus je rekao Judi: „Što činiš, učini brže!“ Drugi apostoli su pomislili da je Judi, koji je čuvao kutiju s novcem, zapovedio: „’Kupi ono što nam treba za praznik‘, ili da mu je rekao neka da nešto siromašnima“ (Jovan 13:27-30). Ali Juda je otišao da izda Isusa.

Te iste večeri tokom Pashe, Isus je uveo jedan potpuno novi obrok. Uzeo je hleb, zahvalio  Bogu, izlomio ga i dao učenicima da jedu. Zatim im je rekao: „Ovo predstavlja moje telo koje će se dati za vas. Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19). Izlomljeni hleb je kružio među apostolima i svi su jeli od njega.

Zatim je Isus uzeo čašu vina, zahvalio Bogu i pružio im je. Svi su pili iz te čaše, za koju je Isus rekao: „Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi, koja će se proliti za vas“ (Luka 22:20).

Tako je Isus uveo Spomen-svečanost, koju njegovu sledbenici treba da obeležavaju 14. nisana svake godine. Ona će ih podsećati na to što su Isus i njegov Otac učinili kako bi čovečanstvo oslobodili greha i smrti. Ona znači mnogo više nego što je Pasha značila Judejcima, budući da pruža nadu u pravo oslobođenje svih pobožnih ljudi.

Isus je rekao da će se njegova krv „proliti za mnoge radi oproštenja greha“. Među mnogima koji će dobiti oproštaj bili su apostoli i drugi verni učenici. To su oni koji će biti sa Isusom u Kraljevstvu njegovog Oca (Matej 26:28, 29).