Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 111. POGLAVLJE

Apostoli traže znak

Apostoli traže znak

MATEJ 24:3-51; MARKO 13:3-37; LUKA 21:7-38

  •   ČETIRI UČENIKA TRAŽE ZNAK

  • ISPUNJENJA U PRVOM VEKU I NAKON TOGA

  • MORAMO BITI BUDNI

Utorak 11. nisan se bližio kraju. To je značilo i da se za Isusa bližilo kraju vreme puno aktivnosti. Danju je propovedao u hramu, a noću boravio van grada. Među narodom je vladalo veliko interesovanje za njega, tako da su ’rano ujutru dolazili k njemu u hram da ga slušaju‘ (Luka 21:37, 38). Sada je sve to prošlost i on je sedeo na Maslinskoj gori s Petrom, Andrijom, Jakovom i Jovanom.

Oni su nasamo došli kod njega. Bili su zabrinuti za hram, budući da je Isus upravo prorekao da od hrama neće ostati ni kamen na kamenu. Međutim, oni su imali još toga u mislima. Isus ih je ranije podstakao: „Budite spremni, jer Sin čovečji dolazi u čas kad se ne nadate“ (Luka 12:40). Takođe je govorio o ’danu kad će se pojaviti Sin čovečji‘ (Luka 17:30). Da li su ove reči bile povezane s onim što je upravo rekao o hramu? Apostoli su bili veoma radoznali. „Kaži nam“, rekli su, „kada će to biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka ovog poretka?“ (Matej 24:3).

Možda su na umu imali hram koji su posmatrali. Nadalje, takođe su želeli da znaju kada će početi prisutnost Sina čovečjeg. Možda su se setili Isusove priče o ’čoveku plemenitog roda koji je otputovao u daleku zemlju da preuzme kraljevsku vlast i da se zatim vrati‘ (Luka 19:11, 12). I na kraju, pitali su se na šta se odnosi ’svršetak ovog poretka‘.

Isus je pružio detaljan znak o tome kada će nestati postojeći judejski sistem, zajedno s hramom. Ali je rekao i više od toga. Njegove reči će pomoći hrišćanima koji će živeti u budućnosti da prepoznaju da li žive u vreme njegove „prisutnosti“ i da li je blizu kraj celokupnog svetskog poretka.

Kako su godine prolazile, apostoli su mogli da vide da se Isusova proročanstva ispunjavaju. Mnoge stvari koje je prorekao počele su da se obistinjuju tokom njihovog života. Zato hrišćani koji su nakon 37 godina bili duhovno budni nisu bili zatečeni kada je 70. n. e. došlo uništenje judejskog sistema i njegovog hrama. Međutim, nije se sve što je Isus prorekao odigralo u godinama do 70. Apostoli su se raspitivali i za njegovu prisutnost u kraljevskoj moći. Kako će ona biti prepoznatljiva? Isus im je i to otkrio.

Prorekao je da će biti ’ratnog meteža i vesti o ratovima‘ i da će „ustati narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo“ (Matej 24:6, 7). Takođe je rekao da će biti „snažnih zemljotresa i po raznim mestima biće pošasti i gladi“ (Luka 21:11). Nadalje, upozorio je svoje učenike: „Dići će ruke na vas, progoniće vas“  (Luka 21:12). Pojaviće se i lažni proroci i mnoge će zavesti. Porašće bezakonje i ohladneće ljubav kod mnogih. Takođe je rekao i da će se ’dobra vest o kraljevstvu propovedati po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj‘ (Matej 24:14).

Iako su se u nekim vidovima Isusova proročanstva ispunila pre i tokom uništenja Jerusalima, da li je Isus ukazivao i na kasnije, veće ispunjenje? Da li vidite dokaze da se ova značajna proročanstva ispunjavaju u naše vreme?

Jedna stvar koju je Isus pomenuo kao deo znaka svoje prisutnosti bila je „gadost koja pustoši“ (Matej 24:15). Godine 66, tu gadost je predstavljala rimska vojska koja je imala idolopoklonička obeležja, to jest ambleme. Rimljani su opkolili Jerusalim i potkopali neke delove njegovih zidina (Luka 21:20). Tako je „gadost koja pustoši“ stajala tamo gde nije trebalo, na mestu koje su Judejci smatrali svetim.

Isus je dalje prorekao: „Tada će biti velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta do sada, niti će je više biti.“ Rimljani su 70. godine uništili Jerusalim. To razaranje judejskog ’svetog grada‘ s njegovim hramom, bilo je tada velika nevolja, jer su nastradale hiljade ljudi (Matej 4:5; 24:21). Bilo je to najrazornije uništenje koje su Judejci ikada doživeli i ono je predstavljalo kraj judejskog verskog sistema koji je trajao vekovima. Jasno je da će bilo kakvo daljnje, veće ispunjenje Isusovih reči biti nešto strahovito.

NADA TOKOM ISPUNJENJA PROROČANSTAVA

Isus još nije završio ono što je hteo da kaže o svojoj prisutnosti u kraljevskoj moći i svršetku ovog poretka. Sada je apostole upozorio na ’lažne Hriste i lažne proroke‘. Rekao je da će oni nastojati da zavedu izabrane, koji se neće dati obmanuti (Matej 24:24). Lažni Hristi su bili vidljivi. Za razliku od njih, Isusova prisutnost neće biti vidljiva.

Na svršetku ovog sveta izbiće još veća nevolja o kojoj je rekao: „Sunce će potamneti, mesec više neće svetleti, zvezde će padati s neba i nebeske sile će se uzdrmati“ (Matej 24:29). Apostoli nisu znali šta znače ove zastrašujuće reči, ali sigurno će biti jezivo.

Kako će ti strašni događaji uticati na ljude? Isus je pružio odgovor: „Ljudi će tada gubiti svest od straha i očekivanja onoga što će zadesiti svet, jer će se sile nebeske uzdrmati“ (Luka 21:26). Isus je sasvim sigurno opisao najmračniji period u ljudskoj istoriji.

Međutim, on je svojim apostolima rekao da neće svi biti u strahu kada ’Sin čovečji dođe sa silom i velikom slavom‘ (Matej 24:30). Ranije im je rekao da će Bog krenuti u akciju „zbog izabranih“ (Matej 24:22). Kako onda treba da reaguju verni učenici na strašne događaje koje je Isus prorekao? On ih je ohrabrio: „Kad sve to počne da se zbiva, uspravite se i podignite glavu, jer se približava vaše izbavljenje“ (Luka 21:28).

Ali kako će Isusovi učenici koji budu živeli u tom prorečenom vremenu moći da uvide da je blizu kraj? Isus je ispričao poređenje o smokvi: „Kad joj grana napupi i prolista, znate da je blizu leto. Tako i vi, kad vidite sve to, znajte da je Sin čovečji blizu, pred vratima. Zaista, kažem vam, ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne dogodi“ (Matej 24:32-34).

 Dakle, kada njegovi učenici zapaze ispunjenje mnogih obeležja prorečenog znaka, treba da shvate da je blizu kraj. Isus je uputio upozorenje učenicima koji će živeti tokom tog značajnog perioda:

„O tom danu i času niko ne zna, ni nebeski anđeli ni Sin, nego samo Otac. Jer kao što je bilo u Nojevim danima, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg. Jer kao što su u tim danima pre potopa jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u arku, i nisu obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:36-39). Isus je pomenuo Potop u Nojevo vreme jer je taj događaj uticao na ceo tadašnji svet.

Apostoli koji su slušali Isusa na Maslinskoj gori nesumnjivo su uvideli koliko je važno da budu duhovno budni. Isus im je o tome rekao: „Pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama, i da vas taj dan ne zatekne i iznenadi kao zamka. Jer će doći na sve koji žive po svoj zemlji. Zato budite budni, i usrdno se molite sve vreme da biste uspeli umaći svemu ovome što treba da se dogodi, i stati pred Sina čovečjeg“ (Luka 21:34-36).

Isus je ponovo pokazao da će ono što je prorekao imati veće ispunjenje. On nije govorio o događajima koji će se dogoditi nakon nekoliko decenija i koji će se odnositi samo na Jerusalim i judejski narod. Ukazivao je na događaje koji će „doći na sve koji žive po svoj zemlji“.

Rekao je da njegovi učenici treba da budu budni i spremni. On je to istakao još jednom pričom: „Jedno znajte, kad bi domaćin znao u koju stražu dolazi lopov, ostao bi budan i ne bi dozvolio da mu provali u kuću. Zato i vi budite spremni, jer Sin čovečji dolazi u čas kada se ne nadate!“ (Matej 24:43, 44).

Isus je svojim učenicima pružio temelj za nadu. Rekao im je da će u vreme kada se budu ispunjavala njegova proročanstva postojati „rob“ koji će biti duhovno budan i aktivan. Koristio je slikovit jezik koji su oni mogli lako da razumeju. Naime, rekao im je: „Ko je dakle verni i razboriti rob koga je njegov gospodar postavio nad svojim slugama, da im daje hranu u pravo vreme? Srećan je taj rob ako ga njegov gospodar, kad dođe, nađe da tako radi! Zaista, kažem vam, postaviće ga nad svim svojim imanjem“. Ako bi taj „rob“ postao zao i počeo da maltretira druge, gospodar bi ga ’najstrože kaznio‘ (Matej 24:45-51; uporediti s Lukom 12:45, 46).

Međutim, Isus nije govorio o tome da će neka grupa njegovih sledbenika postati zla. Šta je onda hteo da poruči svojim učenicima? Želeo je da budu budni i aktivni, što se jasno vidi iz narednog poređenja koje će ispričati.